Jadranka Aksentijević: NATO bombe mi uzele oca i prekinule detinjstvo

Jadranka Aksentijević iz Zvečana početak NATO bombardovanja pamti kao nasilni čin odrastanja i sazrevanja, jer su prve bombe prekinule njeno detinjstvo i uvele je u svet odraslih. U danima koji su usledili izgubila je, kaže, ono najvrednije, svog oca.

Jadranka danas ima 37 godina, a kaže da je 24. mart 1999. dan kada su mnoga deca postala ljudi, jer ih je život naterao da pre odrastu.

"Dan kad je počelo bombardovanje je dan koji ću pamtiti do kraja života, ja sam tada bila u 7. razredu osnovne škole. Tog dana, sa prvim sirenama je prekinuto naše detinjstvo, tog dana se naš život menja iz korena, prestajemo da budemo deca, postajemo odrasli ljudi, sirene postaju naša svakodnevnica i od tada konstantno živimo u strahu", priča Aksentijević za Kosovo onlajn.

Najteži i najtužniji dan u toku bombardovanja bio je onaj kada je saznala da joj je poginuo otac.

"Najteži dan od tih 78 koliko je trajalo bombardovanje mi je 2. maj. Dan kada je moj otac izgubio život, dan koji je počeo kao svaki drugi, a završio se kao najtužniji. Od tada je prošlo 23 godine. Sećanja ne blede. Vreme je učinilo da mi naučimo da živimo bez dragih ljudi i da smo svesni da ih više nema kada nam najviše trebaju, ali bol ne jenjava", kaže Aksentijević.

Sada, nakon 23 godine, Jadranka kaže da može mnogo jasnije da sagleda situaciju koja se tada dešavala i pomišlja na to da su mnogi izgubljeni životi, možda, izgubljeni uzalud.

“Sa ove tačke gledišta, mi ne živimo bolje ni danas. Živimo sa nadom da će svaki dan biti bolji i lepši, a vreme je tu da pokaže da li smo u pravu”, zaključila je Jadranka.