Stručnjaci: U Severnoj Makedoniji ne postoji sistem za detekciju novih droga

Situacija sa upotrebom droga u Severnoj Makedoniji ne razlikuje drastično od ostalih zemalja Zapadnog Balkana, ali je glavni problem taj što ne postoji sistem za rano upozoravanje na nove psihoaktivne supstance, kažu za Kosovo onlajn stručnjaci za borbu protiv narkomanije iz Udruženja „HOPS - Opcije za zdrav život“ iz Skoplja Bogdan Kolev i Hristina Todorovska.

Kolev navodi da, s obzirom na skoro 30 godina iskustva u radu direktno sa ljudima koji koriste droge, često vidi da postoje velike razlike između onoga što je napisano u zakonima i strategijama i onoga što se zaista dešava na terenu.

„Iako postoji izrađena nacionalna strategija za droge i akcioni planovi, primena je ograničena i ne daje uvek željene rezultate. Deo mera i aktivnosti ostaje samo na papiru, bez dovoljno finansija, kadra i jasnih mehanizama za praćenje da li te mere zaista funkcionišu“, rekao je Kolev.

Napominje da posebno zabrinjava podatak što u Makedoniji još uvek nije uspostavljen sistem za rano upozoravanje na nove psihoaktivne supstance, niti usluge ili servisi za proveru sastava supstanci. 

„Da to postoji, pomoglo bi da se rizici pravovremeno prepoznaju i da se bolje zaštiti javno zdravlje svih građana. U vreme kada se stalno pojavljuju nove psihoaktivne i nepredvidive supstance, ovo je ozbiljan nedostatak zemalja Zapadnog Balkana. Ovo znam jer imam informaciju da i u drugim zemljama Zapadnog Balkana ne postoji ovakav sistem za detekciju psihoaktivnih supstanci. Drugi problem, po mom mišljenju, jeste kreiranje politika gde se ne slušaju uvek dovoljno eksperti i organizacije koje imaju dugogodišnje iskustvo na terenu, zbog čega se deo mera ne zasniva na realnim potrebama ljudi i one ne donose dugoročne rezultate. U praksi se često dešava da institucije reaguju tek nakon što se problem već pojavi, umesto da se više ulaže u prevenciju“, rekao je Kolev.

Navodi da mnogi imaju utisak da je sistemski govor države najvidljiviji u policijskim akcijama koje su najčešće usmerene direktno prema korisnicima droga ili mladima, a ređe se govori o razbijanju nekih mreža koje stoje iza nelegalne trgovine drogama i zarađuju od nje.

„Ukoliko bismo želeli prave rezultate, potreban je pristup koji se temelji na dokazima, kao i veće uključivanje stručne javnosti i građanskih organizacija, bolja koordinacija između institucija i svih činilaca, i više ulaganja u prevenciju, tretman, socijalnu podršku i smanjenje štete. Naše iskustvo pokazuje da se problem ne može rešiti samo kaznama i represivnim merama. Potreban je sistem koji će prepoznati razloge zbog kojih mladi počinju da koriste droge i ponuditi im pravovremenu podršku pre nego što posledice postanu ozbiljnije“, objasnio je Kolev.

Smatra da legalizacija i regulacija u oblasti psihoaktivnih supstanci može pomoći uređivanju i predvidivosti u ovoj oblasti.

„Preporučio bih svim vladama da treba da razmišljaju o izradi zakona o legalizaciji ili regulaciji. Jer, iako mnogi ljudi smatraju da će se legalizacijom nešto u društvu raspustiti i da ćemo videti korišćenje droge, biće suprotno. Uz pomoć regulacije ćemo tačno znati ko može da proizvodi, da kupi, u kojoj dobi se može kupiti, u kojim uslovima, u kojoj količini. Osim ove dobiti, i toga što će država uzimati poreze, tu je i korist za medicinsku struku. Deo supstanci ima veliki terapijski značaj, a to znači da će moći da se istražuje kada je nešto regulisano, da se pišu naučni radovi i država će svakako imati ogromnu korist od toga”, zaključio je Kolev. 

Todorovska: Borba protiv droga da bude usmerena na kriminalne organizacije

Njegova koleginica iz udruženja, savetnica Hristina Todorovska istakla je da borba protiv narkomanije mora biti usmerena na organizacije koje se bave ilegalnom trgovinom.

„Želela bih da se prvo osvrnemo na takozvane tradicionalne stimulanse koji su sve dostupniji na tržištu u celom regionu Zapadnog Balkana, za razliku od novih supstanci za koje nemamo informacije da li su prisutne ovde ili nisu. To je rezultat nedostatka programa za proveru supstanci, odnosno 'drug checking' programa. Nemamo takav program i ne možemo znati nigde da li je stigla neka nova supstanca i da li se ona proizvodi ovde. U Evropi postoje takvi programi i oni pokazuju da se stalno pojavljuju nove supstance, nove varijante i zamene za njih pa je to teško i ispratiti. U Makedoniji je problematično što nemamo nikakve programe za detekciju tih supstanci“, kazala je Todorovska.

Iznela je podatke iz prošlogodišnjeg istraživanja, sprovedenog uz pomoć EU, u kojem su ispitanici bili osobe koje koriste nove psihoaktivne supstance, a koje je pokazalo da je 41 odsto njih upotrebio sintetičke kanabinoide, 36 odsto sintetičke psihodelike, odnosno nove varijante, a 29 odsto disocijative, uglavnom ketamin.

„Kada je u pitanju borba sa ovim problemom, moramo da se vratiti na činjenicu da u Makedoniji nedostaju programi za detekciju novih droga. Centri za borbu protiv zavisnosti koje imamo namenjeni su uglavnom opijatnim korisnicima, ali imaju značajan nedostatak stručnih lica i osoblja“, kazala je Todorovska.

Ona je poručila da borba protiv droga ne treba da se vodi protiv ljudi koji upotrebljavaju supstance. 

„To su žrtve kriminala. Borba treba da bude usmerena protiv organizovanog kriminala i mreža koje profitiraju od nelegalne trgovine. Zato mislim da je potreban balansiran pristup gde će se goniti mreže koje profitiraju od nelegalne trgovine, a u međuvremenu obezbediti podrška, tretman i zaštita ljudima kojima je to potrebno”, zaključila je Todorovska.