Kosovska strugana pogača – simbol zajedništva i duhovne snage srpskog naroda

Kosovska strugana pogača simbol je tradicije, zajedništva i duhovne snage srpskog naroda na Kosovu, a glavni sastojci za pripremu su ljubav i molitva, kaže Danijela Simonović iz Udruženja „Tradicijom kroz vekove“. Ističe da miris sveže pečene kosovske pogače i danas okuplja porodicu oko stola i da se na taj način neguje i čuva jedinstvo i sloga.

Uoči Pogačijade koja će sutra biti održana u Lipljanu u okviru manifestacije „Dani kulturne baštine 2026“, Danijela Simonović iz Udruženja „Tradicijom kroz vekove“ otkrila je tajnu pripreme kosovske strugane pogače.

Jednostavni sastojci, vredne ruke domaćice i molitva utkane su u pripremu ovog specijaliteta, jednog od najprepoznatljivijih simbola tradicije na Kosovu. Simonović priča da se tradicija „mešenja pogače“ generacijama prenosi sa majke na ćerku.

„Kosovska strugana pogača priprema se po starom receptu, onako kako smo to nasledili od naših nana, baba i majki tokom odrastanja. Recept je jednostavan, od nekoliko sastojaka, samo treba odvojiti vreme i malo više snage da se pogača umesi onako kako treba“, navodi Simonović.

Najstarija kosovska pogača je ona koja se pravi sa sodom, dodaje Simonović.

„U početku se pekla na žaru, na plotni žarnog šporeta se prvo zapeče, a zatim u rerni, a kasnije se, uporedo sa razvojem tehnologije, način pripreme menjao, ali je recept ostao isti. Tako se uvek setimo naše prve kosovske pogače koja se tradicionalno čuva i pominje u svakoj prilici kako ne bi pala u zaborav“, kaže ova vredna žena.

Za pripremu kosovske pogače potrebni su brašno, kvasac, so, ulje i voda.

„Prvo se kvasac zamesi u mlakoj vodi sa malo šećera, kako bi počeo da radi. Zatim pripremimo brašno, dodamo kašiku soli i nekoliko kašika zejtina ili masti. Sipamo kvasac i prvo mešamo kašikom, a kasnije rukom. Testo mora dugo da se mesi. Mi, Kosovke kažemo da treba da se ‘gnječi’, odnosno da se više puta `pregnjeti` kako bi se istisnuo vazduh i testo postalo glatko i lepo. Ne sme biti tvrdo, već srednje mekano i lako za obradu. Najmanje deset minuta mora da se mesi. Cela priča je upravo u tom mešenju, zatim se `istapka` na tanjuru, tako se to zove, i peče u podmazanoj tepsiji“, kaže Simonović.

Svaka pogača ima svoju namenu i priprema se uz molitvu.

„Ako se mesi za svakodnevnu upotrebu, domaćica se moli za zdravlje ukućana. Ako se priprema za svečane prilike, domaćica kroz molitvu unosi želje i blagoslov u pogaču. Kada je reč o svadbenoj pogači, moli se za zdravlje i sreću mladenaca. Svaka namenska pogača ima svoju priču. Pogača koju danas mesim namenjena je Pogačijadi, gde se molimo da manifestacija očuvanja naše kosovske strugane pogače bude uspešna, berićetna i da protekne u miru, zdravlju i blagostanju“, pojašnjava sagovornica.

Kosovska pogača se nakon pečenja struže, a mrvice od struganja se zovu „postružinke“ i nekada su se koristile kao hrana za bebe, umesto kaše.

„Po završetku pečenja pogača se odmah struže. To se radi rendom ili, kako mi kažemo u našem kraju, običnom konzervom koja se izbuši i zove se tajče. Taj predmet je obavezan u pripremi kosovske strugane pogače“, navodi Simonović.

Od babina do svadbi i velikih praznika, kosovska strugana pogača prati najvažnije trenutke života srpskog naroda na Kosovu. 

„Pogača prati ceo čovekov životni ciklus. Od rođenja, babina i povojnica, kada majka ili svekrva nose darove za bebu, pogača je obavezna. Tada bude posebno ukrašena. Nosi se i na krštenja, svadbe, veridbe, kumstva, prijateljstva i bratimljenja. Na Kosovu i Metohiji prvi znak dobrodošlice jeste služenje kosovske pogače i soli. Na svim manifestacijama i događajima gde se okuplja srpski narod, kosovska pogača se lomi u znak zdravlja, napretka, blagostanja i poštovanja“, ističe Simonović.

Kosovsku pogaču priprema domaćica, a lomi je isključivo domaćin.

„Mi domaćice imamo ulogu u pripremi pogače – od mešenja i pečenja do struganja i iznošenja na trpezu, gde zauzima centralno mesto. Međutim, po starom srpskom običaju, žene ne učestvuju u lomljenju pogače. Domaćin je lomi sa prvim komšijom, kumom, starim svatom ili prijateljem. Ako je u pitanju porodična prilika, pogaču lomi sa najstarijim muškim članom porodice“, navodi Simonović.

Ona dodaje da se kosovska pogača nikada ne seče nožem, jer postoji verovanje da oštar predmet simbolizuje svađu.

„Pogača se lomi u stojećem položaju i podiže nagore, što simbolizuje rast porodice i napredak doma. Nekad prevagne na jednu, nekad na drugu stranu, pa se kroz šalu kaže da je domaćica pričljivija ili svađalica. Obredni hlebovi i kosovska pogača se lome, nikada se ne seku“.

Domaćice veruju da pogače koje se namenski mese za određene događaje nose i određena predskazanja. Tako se veruje da će, ukoliko pogača pripremljena za babine lepo naraste, porodica uskoro dobiti još jednu bebu, dok se za svadbenu pogaču koja ispuca tokom pečenja smatra da će mlada doneti napredak i blagostanje u kuću.