Priroda koja leči: Šar planina - riznica lekovitog bilja

Šar planina poznata je po izuzetnom bogatstvu lekovitog i aromatičnog bilja, zahvaljujući čistom vazduhu, vodi i povoljnom geografskom položaju. Lincura, nana, kantarion i zova samo su neke od biljnih vrsta koje se mogu naći na prostranim livadama i pašnjacima. Mile Veljković iz Sevca, farmaceutski tehničar u penziji, godinama istražuje i prikuplja lekovito bilje, od kojeg često pravi tinkture i meleme.

Veljković ističe da je područje Šar planine veoma bogato lekovitim biljem, kojeg ima na svakom koraku i koje predstavlja dragocen dar prirode.

„Prema literaturi koju posedujem, od 100 odsto lekovitih biljaka ovde imamo bar 80 odsto njih, nema samo onih koje rastu u primorskim krajevima. Od biljaka koje rastu na Šar planini, na prvom mestu je lincura, zatim uvin čaj, divlji luk ili sremuš, kantarion, glog, od kojeg se koriste i cvet i plod, kopriva, vidac, koji se koristi kod oboljenja očiju. Čim se sagnete, možete da uberete neku lekovitu biljku. Zova je biljka pored koje, kada prođete, treba da zastanete i poklonite se, jer se od nje koriste cvet, plod i kora, ali ne spoljašnja, već zelena kora, koja je zamena za aspirin“, kazao je Veljković.

Sve ono što ubere koriste pre svega članovi njegove porodice, a njegova preporuka svima je da dan započnu čajem od matičnjaka, koji deluje umirujuće.

„Berem uvin čaj, pupoljke breze i rastavić, i to je kombinacija koja se koristi za dezinfekciju mokraćnih kanala kod onih koji imaju probleme sa bubrezima, bešikom ili prostatom, a tu se mogu dodati i peteljke od trešanja, kao i kukuruzna svila. Berem i matičnjak, pošto sam pčelar, i on deluje umirujuće. Kada bismo svakog jutra umesto kafe pili čaj od matičnjaka, bili bismo veoma zdravi. Ujutru se povećava krvni pritisak, pa ako ustanemo u šest i popijemo čaj u pola sedam, smirićemo organizam i pritisak neće rasti, a najviše se problema dešava upravo ujutru“, kazao je Veljković.

Biljke ubira sam, a potom ih, u kombinaciji sa domaćom rakijom i medom iz svog pčelinjaka, pretvara u tinkture, preparate i meleme koji olakšavaju mnoge tegobe. Kao posebno delotvoran izdvaja preparat sa medom i čuvarkućom.

„Pravim tinkturu od valerijane, koje kod nas ima dosta, pošto raste na močvarnom zemljištu, a koristi se njen koren. Kada se prave tinkture, veoma je bitno da alkohol ne bude jak, jer se u knjigama navodi medicinski alkohol, ali se ne naglašava koja koncentracija. Ruski monasi preporučuju votku, koja sadrži 40 procenata alkohola, a ne 90. Ako stavite medicinski alkohol sa 90 procenata alkohola, on će uništiti sve iz biljke, a ako koristite alkohol sa 40 procenata, dobićete lekovita svojstva biljke i tu tinkturu možete razblažiti vodom ili čajem i koristiti. Pravim i mnogo preparata na bazi meda i lekovitog bilja, a jedan od najboljih je preparat sa čuvarkućom, koju berem na 2.000 metara nadmorske visine, i domaćim medom. To se koristi kod heliko bakterije, cista na jajnicima i problema sa štitnom žlezdom“, kazao je Veljković.

Osim lekovitih biljaka, ubira i one otrovne, jer ističe da svaki otrov može biti i lek ako se pravilno upotrebi i dozira.

„Ima lekovitih biljaka koje su otrovne, ali korisne, i mogu biti lekovite samo ako se odredi količina supstance koja će imati lekovito dejstvo, odnosno odgovarajuća doza. Takva biljka kod nas je kozlac, od kojeg se koristi koren, koji se dobro očisti i opere, zatim iseče na komade veličine zrna kukuruza, pa se 40 takvih zrna stavi u med, najbolje bagremov, jer sporije kristališe. To se koristi kod kancera i uzima se po jedno zrno tokom 40 dana. Takav preparat prave naši monasi na Svetoj gori i šalju ga obolelima“, kazao je Veljković.

Da bi došao do željene biljke, često prepešači mnogo kilometara, a ističe da je primetio da biljke menjaju svoja staništa.

„Tamo gde su ranije rasle pojedine biljke, sada su promenile stanište. Primetio sam nešto tokom svog upoznavanja sa lekovitim biljem. Obično Bog učini da biljka raste u onom kraju i predelu gde žive ljudi koji će oboleti od bolesti za koju je ta biljka lekovita. To do sada nisam pročitao u literaturi, ali sam pratio i došao do tog zaključka. Tamo gde ljudi obolevaju od kamena u bubregu ili drugih bubrežnih bolesti rastu biljke koje leče te bolesti. Kod nas, recimo, raste vranilova trava, a ranije smo imali problema sa prostatom i vranilova trava je bila univerzalna za sve“, kazao je Veljković.

Veljković ističe da je, nažalost, mali procenat ljudi koji žive u ovoj sredini upoznat sa bogatstvom koje ih okružuje i da često kupuju čajeve i aromatično bilje koje im je nadohvat ruke i koje sami mogu da uberu.