Macanović: Žrtve treba da prijave nasilje, a kada to učine moraju biti bezbedne

Žrtve nasilja treba da zatraže pomoć institucija, a kada to učine moraju biti bezbedne, kaže predstavnica Autonomnog ženskog centra iz Beograda Vanja Macanović povodom slučaja Arljinde Zekaj, žene iz Peći koja je ubijena iako je nasilje prijavljivala i ukazivala na institucionalne propuste.

Arljinda Zekaj osma je žena ubijena na Kosovu ove godine, a njen slučaj pokrenuo je proteste sa kojih stižu zahtevi za ostavkama odgovornih. Macanović kaže da je, ukoliko se broj ubijenih žena posmatra u odnosu na broj stanovnika, na Kosovu taj procenat značajan.

„Ono što ženske organizacije svuda u svetu traže, jeste da se ovi slučajevi preispitaju, da se ustanovi gde je došlo do propusta institucija. Važno je da se vidi koje su to karike u procesu zaštite zakazale i gde postoji nerazumevanje“, rekla je Macanović za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je slučaj Zekaj veoma specifičan budući da je u pitanju komplikovano ubistvo.

„Nju nije ubio suprug koji je u tom momentu pritvoren, nju je ubio dever. Ovaj femicid faktički ima veze sa onim što se zove ´ubistvo iz časti´. Ona je navodno ukaljala čast porodice svog supruga time što ga je prijavila i što je pritvoren, nakon čega je dobila privremenu meru u kojoj se dete poverava njoj. Kod ´ubistva iz časti´, najčešće se najmlađem muškom članu porodice nalaže da ubije. Treba razrešiti i zašto su njegovi roditelji bili sa njima u kući, zašto su im to dozvolili. Ako oni nemaju prava tu da žive, odakle su onda tu“, zapitala je Macanović.

U ovom slučaju, dodaje, s obzirom da je žrtva prijavljivala supruga za nasilje, mora se sagledati i odgovornost njegove primarne porodice. 

„Ne možemo da kažemo da nije pružena zaštita, jer je ona prijavila supruga od koga se razvodila. Slučaj mora da se gleda u kontekstu onoga šta radi njegova primarna porodica, koja je uzela njihovog sina i branila majci da ga viđa. Oni su saučesnici, ali protiv njih se ništa nije pokretalo. Odgovornost se prevaljuje na žrtvu, a ne na institucije koje su trebalo da sagledaju celu priču i svakome ponosob postave granice“, ukazuje Macanović.

Podseća da i na Kosovu postoji hitna mera zabrana prilaska, ali da treba još puno da se radi na unapređenju zaštite žena od nasilja.

„Važna je procena rizika. Pitanje te procene koliko je ko opasan, ne odnosi se samo na učinioca. Treba proceniti i članove primarne porodice nasilnika i razgovarati o tome sa ženom. Kada se nama obrate žrtve nasilja, prvo radimo procenu rizika. Tu postoje određene crvene zastavice koje ukazuju da vi možete biti teže povređeni ili ubijeni“, objasnila je Macanović.

Ističe da žrtve nakon prijave moraju da budu bezbedne.

„Mora da se pravi plan kako da žrtva ostane bezbedna nakon prijave. To institucije i dalje, na žalost, ne razumeju, ni šira javnost. Šta god žrtva nasilja uradi, nikad nije dovoljno dobro i uvek ima nešto što se kritikuje. Naći se u situaciji da budete žrtva nasilja, uopšte nije lako ni jednostavno. Pozivam sve koji znaju žene koje žive u nasilju, da ih ohrabre da se prvo jave ženskim organizacijama koje postoje i na Kosovu“, apelovala je Macanović.

Na pitanje da li misli da će protesti na Kosovu uroditi plodom i dovesti do ostavki, Macanović kaže da su ostavke čin moralne odgovornosti onih koji rukovode o tome zašto stvari ne funkcionišu dobro na terenu. 

„Suštinski, ono što bi Vlada Kosova trebalo da uradi jeste da što pre ispita zakone i utvrdi zašto dolazi do grešaka i gde dolazi do propusta u deljenju informacija“, zaključila je Macanović.