„Makedonski biser“ osvaja Evropu: Ohridsko jezero proglašeno najlepšim, turisti očarani prirodom i gostoprimstvom

Ohrid i Ohridsko jezero sve snažnije potvrđuju status jedne od najatraktivnijih turističkih destinacija u regionu. Nakon što je magazin „Tajm aut“ Ohridsko jezero proglasio najlepšim mestom u Evropi za 2026. godinu, interesovanje za „makedonski biser“ dodatno raste. Od kristalno čistog jezera i planinskih pejzaža, preko bogatog kulturno-istorijskog nasleđa i tradicionalne kuhinje, do gostoprimstva koje posetioci posebno ističu – Ohrid ostavlja snažan utisak na turiste iz regiona, Evrope, ali i dalekih delova sveta. Dok turistički radnici u ovom priznanju vide priliku za dodatnu promociju i privlačenje novih gostiju, posetioci potvrđuju da se u Ohrid ne dolazi samo jednom.

Piše: Milena Maksimović

Putopisci magazina „Tajm aut“ proglasili su Ohridsko jezero najlepšim mestom u Evropi, opisujući ga kao mnogo pristupačniju i mirniju alternativu popularnom italijanskom jezeru Komo.

Ohridsko jezero, koje se prostire između Severne Makedonije i Albanije, časopis takođe opisuje kao jedno od najstarijih i najdubljih prirodnih jezera u Evropi. Kristalno čista voda, planine i istorijska naselja duž obale stvaraju pejzaž koji se može uporediti sa najpoznatijim evropskim jezerskim destinacijama.

Priznanje „Tajm auta“ stiglo je u trenutku kada Ohrid već beleži sve veću međunarodnu prepoznatljivost. Grad na obali jednog od najstarijih evropskih jezera poslednjih godina privlači sve raznovrsniju strukturu gostiju, od turista iz susednih zemalja i Zapadne Evrope do posetilaca iz Azije i drugih delova sveta.

Za lokalne turističke radnike, novo priznanje nije samo potvrda prirodnih lepota Ohrida, već i prilika da se destinacija pozicionira na zahtevnijem međunarodnom tržištu. Istovremeno, pred gradom ostaju izazovi poput produžavanja turističke sezone, razvoja kvalitetnijeg smeštaja, nedostatka radne snage i potrebe za boljim povezivanjem sa međunarodnim tržištima.

Koliko Ohrid danas privlači različite profile turista najbolje se vidi na samoj obali jezera – dok jedni prvi put otkrivaju grad, njegove crkve, manastire i prirodu, drugi mu se vraćaju iz godine u godinu. Upravo njihovi utisci pokazuju zbog čega Ohrid za mnoge nije samo mesto za odmor, već destinacija kojoj se rado vraćaju.

Državljanin Bugarske, koji je prvi put u Ohridu, kaže da je oduševljen gradom i jezerom.

Ohrid i njegovo jezero, kaže, podsećaju ga na poznata letovališta.

„Mnogo je lepo. Poredimo ga sa našim morem, jer ima mnogo hotela pored jezera, kao naselje na našem moru. Dobro je napravljeno“, naveo je on.

Tokom boravka obišli su i jedan od najpoznatijih ohridskih lokaliteta – Sveti Naum. Poseban utisak na njih ostavila je čistoća prirode i jezera.

„Veoma je čisto. Posebno gore, gde se jezero uliva kod Svetog Nauma. Veoma je čisto i lepo“, kaže on.

Iako su prvi put u Ohridu, Severnu Makedoniju posećivali su i ranije. Ovoga puta odlučili su da promene destinaciju i upoznaju Ohrid, koji im je, kako kažu, lako dostupan iz Blagoevgrada.

„Dobra je hrana. Imate veoma lepu kuhinju. Mi redovno dolazimo u Makedoniju, jer smo iz Blagoevgrada i odatle ulazimo preko Delčeva. Tamo nam je bliže. Ali sada smo odlučili malo da promenimo“, naveo je on.

Očekuje da će izgradnja auto-puta dodatno olakšati dolazak turista iz Bugarske i drugih zemalja regiona, ali i doprineti povećanju broja posetilaca.

Ohrid je osvojio i jednu državljanku Poljske, koji je, zbog pejzaža i atmosfere, pomalo podseća na Albaniju.

„Iskreno, obožavam ga. Zaista je sličan Albaniji, a bila sam u Albaniji dva puta. Zaista je prelepo. Još nisam videla plažu, ali sam veoma uzbuđena što ću je videti“, navela je ona.

Među posetiocima koje je ekipa portala Kosovo onlajn srela u Ohridu bili su i turisti iz Kine, kojima je ovo prva poseta gradu. Iako su tek počeli da ga upoznaju, već su izdvojili ono što ih je posebno impresioniralo.

„Prelepa zemlja, impresivna istorija“, kaže državljanka Kine.

Osim prirode i istorijskog nasleđa, pažnju im je privukla i lokalna gastronomija.

„Da, probali smo lokalnu hranu, kobasicu i salate. Sve je sveže i preukusno“, ističe ona.

Za jednu turistkinju iz Holandije, međutim, Ohrid više nije nepoznata destinacija. Ona se u grad vraća iznova, što govori da je prvi utisak odavno prerastao u naviku.

„Mislim da sam ovde šesti put. Veoma je lepo. U hotelu smo pored bulevara, šetamo odatle do grada. Lepo je. Ljudi su fini, voda, sve“, ističe ona.

Rukovodilac Sektora za turizam i lokalni ekonomski razvoj Opštine Ohrid Đoko Apostolov smatra da ovo nije prvo, a veruje ni poslednje priznanje ovakve vrste koje je Ohrid dobio. Kako navodi, ovakva priznanja predstavljaju potvrdu vrednosti prirodnih, istorijskih i kulturnih znamenitosti grada, njegovog bogatog kulturnog nasleđa i tradicije.

„Ohrid iz godine u godinu, uprkos sve većoj globalizaciji, postaje sve veća i prepoznatljivija turistička destinacija. Znamo da je prethodnih godina bio i na naslovnoj strani 'Nešenel džiografika', kao i da je dobio još mnogo drugih prestižnih nagrada i priznanja. Zato ne bih rekao da smo iznenađeni, ali nam svakako laska, jer je to potvrda onoga što radimo – da sačuvamo Ohrid onakvim kakvim su nam ga ostavili naši preci i da ga budućim pokolenjima ostavimo još boljim“, kaže Apostolov.

On ističe da se broj turista koji posećuju Ohrid povećava iz godine u godinu, a sa rastom broja posetilaca raste i broj ostvarenih noćenja.

„Gosti iz balkanskog regiona su, svakako, i dalje najbrojniji, a posebno bih izdvojio turiste iz Turske, koji ostvaruju najveći broj dolazaka u Ohrid. Osim naših suseda, odnosno gostiju iz Srbije, Kosova, Albanije, Grčke i Bugarske, svake godine imamo i sve više posetilaca iz zapadnoevropskih zemalja. Ove godine imamo goste iz Francuske i Španije, kao i turiste iz azijskih zemalja koji dolaze u okviru kružnih putovanja. Imamo i direktnu liniju sa Poljskom, pa je prisutan i veliki broj poljskih turista“, naveo je Apostolov.

Ističe da aerodrom značajno doprinosi povećanju broja stranih turista, a izražava nadu da će se u budućnosti dodatno raditi na unapređenju kvaliteta usluga, ali i na privlačenju gostiju koji će duže boraviti u Ohridu.

Turisti Ohrid posećuju iz različitih razloga, a Apostolov kao glavne izdvaja prirodne lepote, kulturno-istorijsko nasleđe i autentičnu ponudu grada.

„Pre svega, ovde se dolazi da bi se razgledao grad, njegove prirodne lepote, Ohridsko jezero i planine, ali i da bi se uživalo u sadržajima koje nudi aktivni turizam, koji se danas sve više traži i postaje popularniji u odnosu na stacionarni turizam, koji je u prošlosti bio aktuelniji. Naravno, gosti dolaze i zbog svega onoga što Ohrid nudi u pogledu kulturnog života, da upoznaju i osete njegovu tradiciju, obiđu kulturno-istorijske spomenike, probaju domaću hranu i iskuse tradicionalno gostoprimstvo Ohriđana. Mislim da je sve to zajedno upakovano u jedan turistički proizvod koji predstavlja dovoljan razlog da gosti požele da posete Ohrid“, naveo je on.

U Ohridu danas ima oko 3.000 registrovanih privatnih stanodavaca i više od 30 hotela, dok je, kako ističe Apostolov, pre 30 do 40 godina taj broj bio i do deset puta manji.

Predsednik Hotelske asocijacije Makedonije (HOTAM) Krste Blaževski ocenjuje da je priznanje koje je Ohridu dodelio magazin „Tajm aut“ posebno značajno za hotelijere, jer predstavlja potvrdu da grad ima potencijal da se pozicionira kao jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija.

„Mnogo se radujemo takvim vestima kada se čuju u svetu i kada dobijamo pozitivne reakcije. Gosti su sve sigurniji kada biraju takvu destinaciju, jer znaju da dolaze u jedno od najboljih mesta, kako je i opisano. To se može osetiti i kroz raznovrsnost gostiju koji nam dolaze iz svih krajeva sveta“, navodi Blaževski.

Kao vlasnik hotela u Ohridu, Blaževski kaže da je ovogodišnja sezona, uprkos slabijem početku, na kraju ispunila očekivanja.

„S obzirom na to da nam je početak sezone bio nešto slabiji i da prognoze nisu ukazivale na to da će sezona biti na očekivanom nivou, druga polovina je bila maksimalno ispunjena. Zbog svega toga možemo da ocenimo da je ovo bila uspešna turistička sezona. Iz svega ovoga mogu se izvući i neke pouke kada je reč o pravljenju planova za buduće sezone i godine. Gosti dolaze iz svih krajeva“, rekao je Blaževski.

Posebno povoljno vreme u septembru, dodaje, produžava sezonu i doprinosi većoj posećenosti Ohrida.

„Voda u jezeru je još uvek iznad 25 stepeni, tako da to doprinosi tome da septembar bude jedan od posećenijih meseci. Nažalost, čim počne školska godina, sezona kod naših turista se prekida. U ovom mesecu sve se uglavnom svodi na vikend-turizam, dok posle septembra počinju seminari. Tako da ćemo do Nove godine biti popunjeni gostima“, ističe on.

Blaževski očekuje da će međunarodno priznanje Ohrida dodatno podstaći interesovanje turoperatora i doprineti povećanju broja posetilaca.

„To će sigurno odjeknuti kod mnogih novih turoperatora koji će biti zainteresovani za ovu destinaciju. Nadamo se da će na sajmovima koji predstoje u narednim mesecima, sve do proleća, reakcije biti pozitivne i da će se mnogi turoperatori koji su ranije dolazili ponovo vratiti. Očekujemo pozitivnu reakciju i povećanje broja gostiju, a može se očekivati i dolazak nešto više kategorije turista“, rekao je on.

Da Ohrid ima prostora za dalji razvoj turističke ponude pokazuje i činjenica da su u jeku sezone smeštajni kapaciteti često gotovo u potpunosti popunjeni.

„Da li treba graditi nove hotele? Da, svakako. Ti novi hoteli trebalo bi da budu sa pet zvezdica, čime bi se ponudila jedna druga kategorija smeštaja koja bi privukla i drugačiji tip gostiju. Treba prelaziti na razmišljanje o dolasku gostiju više kategorije. Da ne bude samo noćenje i kružne ture i slično, već gosti koji će ostajati po četiri-pet dana, kako bismo u letnjem periodu imali prosek boravka od četiri do pet dana“, rekao je Blaževski.

Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava i makedonski turizam jeste nedostatak radne snage. Blaževski kaže da problem nije nov i da traje već godinama, dok se tržište rada u regionu suočava sa velikim migracijama.

„To su problemi koji se rešavaju, ali to nije nešto novo. Nedostatak radne snage imamo već 15 godina. Postoji migracija radnika, može se reći od juga prema severu. Kada to tako posmatramo, naši ljudi odlaze u Hrvatsku, dok Hrvati odlaze dalje na sever da rade. Dakle, postoji opšta migracija radne snage“, rekao je on.

Ipak, napominje da se ulažu napori kako bi se privuklo više radnika u ugostiteljstvo i povećalo interesovanje mladih za ovu oblast.

„Rade se različiti napori kako bi se taj problem rešio, kako bi bilo veće interesovanje za srednje ugostiteljske škole, kako bi se obezbedilo više kadra i tako dalje. Dolaskom gostiju više kategorije očekuje se da će se i ovaj problem rešavati na jedan zajednički način, jer će biti veće nagrade, veći bakšiši, prodavaće se skuplje stvari i, samim tim, očekuje se poboljšanje“, rekao je on.

Istovremeno, primećuje se i obrnut trend – u Makedoniju poslednjih godina dolaze radnici iz drugih zemalja, koji popunjavaju praznine na tržištu rada.

„Poslednjih godina može se primetiti da su i kod nas počeli da dolaze radnici iz drugih država, kojima, na primer, plata od 800 ili 1.000 evra mnogo znači i oni obavljaju svoj posao. Da, deo njih je napustio zemlju i otišao na druga mesta, ali ima i onih koji su ostali i ovde rade svoj posao. Ta migracija ide u oba pravca“, kaže Blaževski.

Govoreći o budućem razvoju Ohrida i izgradnji novih turističkih kapaciteta, Blaževski ukazuje i na potrebu za bržim donošenjem detaljnih urbanističkih planova, posebno u turističkim mestima.

„Kasnimo sa donošenjem detaljnih urbanističkih planova, posebno u turističkim mestima koja imamo i koja će biti određena za razvoj u narednih 20, 30 ili 50 godina. Samo tako možemo postići napredak. Ako nemamo postavljene temelje, ne možemo napraviti zgradu. Moramo imati temelje. Ti temelji su donošenje detaljnih urbanističkih planova“, zaključuje Blaževski.

Profesor turizma na Univerzitetu „Skoplje“ Ljupčo Janevski ocenjuje da je proglašenje Ohridskog jezera za najlepše mesto u Evropi potvrda da ovaj grad i jezero imaju potencijal da prerastu u ekskluzivnu turističku destinaciju, ali istovremeno dostupnu širokom krugu posetilaca.

„Ohrid treba da bude dostupan svima, ali uređen na drugačiji način, uz savremen destinacijski menadžment i organizacije koje će se fokusirati na različita tržišta“, navodi Janevski.

Ohrid je, kako ističe, već najposećenija turistička destinacija u zemlji, ali upravo zbog velikog broja posetilaca tokom letnjih meseci jedan od ključnih izazova ostaje smanjenje sezonalnosti.

„Smatram da je broj turista koji i sada posećuju Ohrid procentualno dosta velik. Ipak, to je naša prva turistička destinacija i mesto koje tokom sezone beleži velike pikove. Sve više treba raditi na smanjenju sezonalnosti u Ohridu. Važno je i povezivanje sa avio-linijama, ali i razvoj infrastrukture koja će omogućiti dolazak turista sa većom platežnom moći. Investicije u hotele sa četiri i pet zvezdica omogućile bi privlačenje takvih gostiju, ali bi istovremeno doprinele održivosti destinacije i zaštiti Ohrida pod okriljem Uneskoa“, kaže Janevski.

Prema njegovim rečima, budući razvoj Ohrida trebalo bi da se zasniva na snažnijem destinacijskom menadžmentu i povezivanju lokalnih aktera, kako bi se stvorila šira strategija razvoja turizma.

„Smatram da je ključno razvijati destinacijski menadžment i formirati destinacijske menadžment organizacije koje će zajedno upravljati na lokalnom nivou, prenositi informacije i doprineti stvaranju šire strategije zemlje u turističkoj industriji. Ohrid je i studija slučaja i destinacija koja se godinama razvijala, ali potrebno je da ponudi više proizvoda koji neće biti namenjeni samo regionalnom, već i evropskom i svetskom tržištu. Cilj treba da budu turisti koji će imati veći interes da ostanu dan duže u destinaciji“, naveo je Janevski.

Kao bivši prvi čovek Agencije za podršku i promociju turizma, Janevski smatra da je neophodno formirati nacionalnu turističku organizaciju, ali i doneti novu strategiju razvoja turizma kako međunarodna priznanja Ohrida ne bi ostala samo „lepa vest“.

„Smatram da treba da počnemo na državnom nivou i stvorimo neophodnu infrastrukturu, ali i da izvršimo novo arhitektonsko postavljanje turističke industrije. U ovom trenutku, s obzirom na to da je Agencija za promociju i podršku turizma, koja je svojim imenom jasno definisala ono što je radila, prerasla u Ministarstvo kulture i turizma, smatram da je potrebno što pre formirati nacionalnu turističku organizaciju, kao i destinacijske menadžment organizacije na lokalnom nivou. Potrebno je sprovesti i novu strategiju za turizam, koja će potvrditi zaključke do kojih smo na terenu došli proteklih godina. Ohrid već privlači pažnju portala, medija i različitih kampanja, a naš zadatak je da tu pažnju usmerimo na konkretne destinacije koje ćemo razvijati u narednom petogodišnjem ili desetogodišnjem periodu i da ciljano privlačimo što veći broj turista sa tih tržišta“, navodi on.

Janevski smatra da Makedonija ima potencijal da postane turistička destinacija tokom svih 12 meseci, a ne samo tokom letnje sezone.

„Ako već godinama imamo tradicionalne holandske turiste, ako razvijamo nemačko i austrijsko tržište i imamo sve veći broj regionalnih turista, njima treba ponuditi proizvode koji će motivisati i nove generacije da posete Ohrid. Smatram da je generalno Makedonija destinacija za 12 meseci. Nema potrebe da imamo toliku sezonalnost. Imamo široku paletu turističkih proizvoda koje možemo da ponudimo i treba da stvorimo balans, odnosno ravnotežu između različitih tržišta i regiona“, rekao je Janevski.

On ističe da je ohridski, odnosno jugozapadni region, uz skopski, najposećeniji deo zemlje, sa oko 65 do 70 odsto turista koji, kako navodi, sve češće dolaze u okviru kružnih putovanja.

„Potrebno je da stvorimo domaće turoperatore i motivišemo strane turoperatore da ponude paket-aranžmane od pet, sedam i više dana u našoj zemlji. Cilj je da Makedoniju pozicioniramo kao destinaciju u kojoj će turisti provoditi svoj letnji odmor. Na taj način u narednim godinama više nećemo govoriti o potcenjenim destinacijama, već će turisti sve više istraživati Makedoniju. Ona, po mom mišljenju, više neće biti poslednja neotkrivena turistička destinacija u Evropi, već će zablistati u pravom svetlu. Vinski turizam, verski turizam, arheologija, prirodne lepote, nacionalni parkovi, kultura, etnos i manifestacije predstavljaju naše velike prednosti u turističkoj priči. Način na koji ćemo ih predstaviti i promovisati, kao i način na koji ćemo uslužiti turiste koji nam dolaze, zavisi samo od nas i našeg turističkog sektora“, zaključio je Janevski.

Za turističke radnike na Ohridskom jezeru sve veća međunarodna prepoznatljivost grada predstavlja pozitivan signal i potvrdu da Ohrid ima potencijal da privuče još veći broj gostiju iz različitih delova sveta.

Menadžer na brodu u Ohridu Goran Mihajlovski smatra da bi priznanje koje je časopis „Tajm aut“ dodelio Ohridskom jezeru moglo dodatno da doprinese promociji grada i povećanju broja turista. Kako ističe, ovogodišnja turistička sezona već je bila više nego odlična.

„Bilo je turista iz različitih država. Dolazili su iz Turske, Bugarske, Srbije, Amerike, praktično odasvud, iz čitavog regiona“, navodi Mihajlovski.

Prema njegovom mišljenju, razvoj interneta i dostupnost informacija putem društvenih mreža i drugih medija značajno su doprineli tome da Ohrid postane prepoznatljiviji na međunarodnoj turističkoj mapi. Samim tim, kaže, raste i broj posetilaca.

„Trenutno mislim da ima više turista u Ohridu, zato što sada, zahvaljujući medijima i internetu, mnogo više ljudi saznaje za Ohrid i vidi da je prelep. Zbog toga imamo i više turista“, tvrdi Mihajlovski.

On ocenjuje da bi ovakva međunarodna priznanja mogla dodatno da ojačaju interesovanje za Ohrid, posebno među turistima koji ranije nisu razmatrali ovaj grad kao svoju destinaciju.

Prevoznik na čamcu Petar Krleski kaže da je i za njega ovogodišnja turistička sezona bila bolja nego prethodna, iako, kako navodi, cene i usluga utiču na odluke individualnih posetilaca.

„Za razliku od prošle godine, ove godine je meni bolje“, naveo je Krleski.

Ohrid i Sveti Naum i ove godine privukli su turiste različitih nacionalnosti.

„Ove godine najviše je bilo turista iz Poljske, Češke, Turaka, svake godine imamo najviše. Takođe i stranaca, iz Švajcarske i Srbije ima dosta“, rekao je Krleski.

Prema njegovim rečima, poseta manastiru Sveti Naum nezaobilazan je deo boravka turista u Ohridu, dok cena vožnje čamcem za celu grupu iznosi 300 evra.

Turisti, dodaje, rado obilaze i stari grad, manastir Svetog Zauma, crkvu Svetog Jovana Kanea, kao i Muzej na vodi, koji su među atrakcijama koje upotpunjuju njihovo iskustvo boravka na Ohridskom jezeru.