Mala škola velikog srca: Praznici u izdvojenom odeljenju u selu Dren

U selu Dren, gde se dani mere smirenošću i zvucima prirode, nalazi se mala škola, izdvojeno odeljenje matične škole iz Leposavića. U njoj nastavu pohađa svega petoro učenika, od prvog do četvrtog razreda.

Škola ima dve učionice koje se koriste, a svako dete ima svoje mesto, glas i punu pažnju.

Pred praznike, učionice su ukrašene skromno, ali sa mnogo ljubavi. Mala jelka, dečji crteži i mališani obučeni u Deda Mrazeve govore više od raskošnih dekoracija.

Već 12 godina u ovoj školi rade učiteljica Brankica Miletić i njena koleginica Suzana Zečević, koje ističu da se rad u seoskoj školi ne može uporediti ni sa čim drugim.

„Najlepše u radu sa decom na selu je to što smo svi povezani. Ovde funkcionišemo kao jedna velika porodica. Radimo zajedno, poštujemo jedni druge i sarađujemo sa drugim školama. Često smo gosti u matičnoj školi u Leposaviću, ali i oni dolaze kod nas. Gde god da smo – mi smo porodica“, kaže Miletić.

Za decu iz Drena praznici imaju posebno značenje. U školi se o njima uči kroz nastavne jedinice, ali pravi doživljaj dolazi iz porodičnog doma i seoskog okruženja.

„Deca sa sela mnogo više neguju tradiciju i običaje. Praznici su ovde mirniji i topliji. Svi su zajedno, okupljaju se oko trpeze i čuvaju zajedništvo. Za razliku od grada, gde je sve ubrzano, ovde ima vremena za razgovor, pesmu i radost“, objašnjava Miletić.

Dodaje da mirno okruženje pomaže deci da odrastaju bez stresa i pritiska, da budu bliska prirodi, jedni drugima i životu kakav se nekada živeo.

Vuk Virijević, učenik drugog razreda, sa osmehom govori o praznicima i željno iščekuje odlazak u badnjake.

„Najviše volim kad idem u badnjake i kad pevam: ‘Koliko varnica, toliko žarnica, toliko sreće, novčića i dečice.’ Volim i Novu godinu, kad kitimo jelku, stavljamo lampice i idemo kod drugih u kuću da čestitamo“, kaže mali Vuk.

Na pitanje šta bi voleo da se promeni, bez razmišljanja odgovara da bi voleo da se škola renovira.

Helena Vukićević, takođe učenica drugog razreda, praznike kaže najradije provodi sa porodicom.

„Najviše volim kad kitimo jelku i kad se svi okupimo za Novu godinu. Za Božić mi je najlepše kad idem u badnjake i kad polazim druge. Za Novu godinu je najlepše slavlje sa sestrama i porodicom, a za Božić odlazak u badnjake“, rekla je Helena.

Poput svog školskog druga, i Helena bi volela da se škola renovira, ali je uputila i poruku odraslima da čuvaju prirodu.

„Volela bih da se škola renovira i da ljudi ne bacaju otpad i ne zagađuju prirodu. U selu ima čist vazduh i priroda je lepša nego u gradu“, kazala je ova devojčica.

Tiho je, na kraju razgovora, dodala i jednu ličnu želju:

„Volela bih da imam rođenu sestru“.

Lola Borisavljević, učenica trećeg razreda, kaže da uživa u pripremama za praznike.

„Volim da kitim jelku, da pomažem mami kad pravi kolače i da ukrašavam kuću. Praznici su lepši na selu jer se ovde više čuvaju običaji nego u gradu“, kazala je Lena.

Njena poruka vršnjacima je jednostavna i iskrena:

„Volela bih da se svi lepo ponašaju i druže, a mojim vršnjacima želim da budu živi i zdravi“.

Andrija Kolaković, učenik drugog razreda, praznike provodi u selu, a potom ide na Zlatibor.

„Voleo bih da u školi ima više dece i da svi budu srećni“, dečje iskreno kaže Andrija.

Najmlađi među njima, Vojin Virijević, jedini je prvak u školi, a njegova želja je možda i najdirljivija.

„Ja sam jedini prvak i voleo bih da imam još dece sa mnom u razredu. Svima želim zdravlje i sreću“, kazao je Vuk.

Iako mala, škola u selu Dren ima ono što je danas najređe – vreme za dete, osmeh za svakog učenika i snažan osećaj pripadnosti. U dve učionice uče se lekcije koje ne pišu u udžbenicima, kako biti čovek, kako čuvati tradiciju i kako se radovati malim stvarima.

Uoči praznika, poruka iz Drena je jasna – najlepši pokloni ne pakuju se u papir, već se dele kroz pažnju, zajedništvo, ljubav i pesmu posvećenu svima koji makar na trenutak zastanu i pogledaju njihovu priču.