Milašinović: Priština nastoji da marginalizuje temu zaštite srpske kulturne baštine

Predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom prof. dr Goran Milašinović izrazio je uverenje da je Kosovo daleko od članstva u Unesku, s obzirom na to da većina država članica danas prepoznaje paradoks da Priština teži da postane stalni član u toj organizaciji UN, a da, se sa druge strane, uništavaju i čine nepristupačnimim dobra sa liste svetske kulturne baštine, kao što su Dečani, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška i Gračanica.

Milašinović naglašava da ingerencije nad tim spomenicima kulture ima Srbija i da se od nje očekuje da podnosi izveštaje Komitetu svetske baštine Uneska i brine o njima, ali da je važna i saradnja lokalne zajednice po tom pitanju. Međutim, kako ocenjuje, lokalna zajednica ne ulaže dovoljno napora da zaštiti srpske manastire.

"Ingerencije su pre svega naše mi smo država članica Uneska i od nas se očekuje da se brinemo o tim spomenicima kulture što mi i radimo, a to je nemoguće bez lokalne zajednice. Lokalna zajednica mora da ima svoj udeo i ona ima svoj udeo, ali mi nismo time zadovoljni. Na primeru Dečana, još više na primeru Bogorodice Ljeviške, vidimo da lokalna zajednica ne ulaže dovoljno napora da ta dobra zaštiti. Ta dobra ne bi bila na listi ugroženih da su zaštićena kako valja. Ona su zbog toga nepristupačna, ne samo osobama koje žele da ih vide iz Srbije, vernicima, već i osobama koje žele da ih vide iz regiona i celog sveta", rekao je Milašinović za Kosovo onlajn.

Nedavno je završeno zasedanje Komiteta za svetsku baštinu Uneska, a Milašinović kaže da je obavezno da se svake godine podnesu izveštaji o stanju ugroženih dobara, među kojima su, navodi, i četiri srednjovekovna srpska spomenika kulture. Prema njegovim rečima Srbija je u obvezi da svake godine podnese izveštaj, budući da je članica Uneska. Za izveštaj je zadužen Republički zavod za zaštitu spomenika Srbije.

Međutim, istakao je i da je bilo pokušaja od strane Prištine da se srpski manastiri skinu sa liste svetskih ugroženih dobara.

"Izveštaj je svake godine iscrpan i on pokazuje u kom su stanju dobra, da li je rađeno nešto na održavanju, ne smemo da radimo rekonstrukcije, postoje stroga pravila u Unesku šta sme, a šta ne sme da se radi, kako bi i dalje ostali na listi. Naše je uvek da izvestimo da svi koji su zainteresovani saznaju koja su to dobra, budući da su ona i dalje ugrožena i da je bilo pokušaja od strane Prištine da se skinu sa te liste, jer ako nije na listi izveštavanje ide na svakih deset godina, a za deset godina može svašta da se uradi. To im nije uspelo“, naveo je Milašinović.

Cilj Srbije je, pojašnjava Milašinović, da sve ostale države članice Uneska budu upućene o čemu se radi.

"Naš cilj je da svi znaju o čemu je reč, ali ne i da se previše diskutuje budući da ne volimo da se pokrenu statusna pitanja uvezi sa tim manastirima, jer dok god mi podnosimo izveštaj kao država članica do tada mi imamo i ingerencije nad tim manastirima", poručio je Milašinović.

Saradnja lokalne zajednice sa Srbijom koja ima ingerencije nad manastirima, nije na zadovoljavajućem nivou, napominje Milašinović, ističući da Priština nastoji da marginalizuje temu zaštite srpske kulturne baštine.

Osnovna misija Uneska je, podseća, da zaštiti dobra za buduće generacije i učini ih dostupnim svakom čoveku.

"Da svaki čovek na planeti oseća Bogorodicu Ljevišku ili Pećku patrijaršiju kao deo svog blaga, kao deo čovečanstva koje pripada i njemu i koje želi da prenese u drugu generaciju. To nije moguće u ovom trenutku i mi smo veoma razočarani sa učešćem lokalne zajednice", rekao je Milašinović.

Govoreći o želji Kosova da postane stalna članica Uneska, Milašinović je podsetio da je reč o svojevrsnom paradosku, ako se ima u vidu kakav je odnos Prištine prema srpskoj kulturnoj baštini.

"Nadamo se da se to neće ubrzo dogoditi i mi ne možemo ni da zamislimo takav scenario zato što smo videli niz neprijateljskih radnji prema tim manastirima. Za to postoje ne samo legalni razlozi u vezi sa Rezolucijom 1244, nego i u vezi sa etičkim pitanjem. To je pokušaj da budete država članica, a istovremeno uništavate spomenike kulture koji su na Uneskovoj listi. Pa to je paradoks koji većina država članica danas prepoznaje i zbog toga i njihovi napori da budu stalna članica nisu uspeli", objasnio je Milašinović.

Na pitanje da prokomentariše kandidaturu za Izvršni savet i kakve su šanse da Srbija dobije članstvo, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom rekao je da se ulažu veliki diplomatske napori kako bi se obezbedilo mesto u tom telu i podseća da je Srbija nekoliko puta do sada bila članica Izvršnog saveta.

"Međutim, prethodne dve godine smo predsedavali Izvršnim savetom i nismo mogli da se posvetimo svim aktivnostima Uneska zbog predsedavanja, zato mislimo da je naša želja, da budemo članica Izvršnog saveta, legitimna. Nadamo se da smo ostvarili dovoljan broj uveravanja i da imamo dovoljno prijatelja među državama koje su članice Uneska, koje će imati razumevanja i glasati za nas", zaključio je Milašinović.