Milinković: Iz zemlje se najčešće odlazi iz ekonomskih razloga, za povratak potreban dodatan motiv

Viši istraživač Centra za evropske politike iz Beograda Ana Milinković kaže za Kosovo onlajn da samo visina plate nije dovoljan motiv za povratak ljudi koji su otišli iz Srbije i rade negde u inostranstvu, i navodi primer Estonije na kom se, kako kaže, videlo da ljudi počinju da se vraćaju kada se poprave opšti uslovi za život i rad.

Najveći doprinos povratku migranata u Srbiju i radu sa povratnicima, prema njenim rečima, dala je organizacija „Tačka povratka“ koja sarađuje sa državom i predstavlja sponu između povratnika i države i kao jedan od njihovih značajnijih projekata navodi Kartu Serbiku.

„Karta Serbika olakšava ljudima koji imaju srpsko poreklo, a koji su zbog zakona i regulative u drugim državama morali da se odreknu srpskog državljanstva ili onima koji su rođeni u inostranstvu i nisu dobili srpsko državljanstvo po rođenju. Oni imaju olakšane mogućnosti da dobiju boravišnu dozvolu u Srbiji i da na osnovu nje nađu zaposlenje ili otvore svoj sopstveni posao“, navodi Milinković. 

„Tačka povratka“, kako dodaje, ima i vodič za povratnike koji sadrži većinu informacija potrebnih nekome ko želi da se vrati u zemlju, a organizuje i događaje u kojima učestvuju relevantni ministri - prosvete, nauke, tehnološkog razvoja.., a na koje dolaze visoko obrazovani povratnici sa prestižnih univerziteta u čitavom svetu, kao i okupljanja biznismena i privrednih grupa u saradnji sa Privrednom komorom. 

Informacije za povratnike pruža, dodaje, i portal eUprava.

„Postoje neke olakšice prilikom zapošljavanja, recimo, za mlade istraživače. Postoji program mladih istraživača koji je dostupan u određenom konkursnom roku, a povratnici imaju neke olakšane kriterijume u odnosu na istraživače koji su iz Srbije. Takođe postoji i inicijativa da se vrate vozači“, kaže naša sagovornica. 

Međutim, kao nešto što je ključno, ona ističe da ljudi iz zemlje najčešće odlaze iz ekonomskih razloga, ali da se iz tih razloga ne vraćaju. 

„Tako što ćemo povećavati plate, mi te ljude ne možemo da vratimo. Potrebno je da klima u društvu bude drugačija jer neki ljudi su otišli iz tih razloga, ne samo zbog visine plate i moraju da imaju neki drugi motiv da se vrate, osim zarade.  Srbija ne može zaradom da konkuriše zemljama u koje naši ljudi odlaze, dok je za odlazak u drugu zemlju potreban finansijski podsticaj jer tamo ljude neće privlačiti ni način života, ni kulturni aspekti“, ukazuje Milinković. 

Na osnovu komparativne analize iskustava tri zemlje - Bugarske, Estonije i Irske na kojoj je radila, Milinković kaže da se čak oko 50 odsto ljudi koji emigriraju iz Estonije nalaze u Finskoj, a da je nakon što je Estonija zabeležila bolji privredni rast i nakon što je tranzicija dala i pokazala svoje rezultate, veliki broj ljudi počeo da se vraća iz Finske iako su u Finskoj imali nešto veće plate.

„Tržište rada je počelo da funkcioniše po principu da su uslovi fer i jednaki za sve, a popravio se i sadržaj koji su ljudi bili u mogućnosti da konzumiraju u zemlji“, ističe ona. 

Ukazuje i da kada ljudi jednom emigriraju da im je lakše da to ponovo učine, zbog čega je veoma važan ravnomeran regionalni razvoj unutar zemlje.

„Ako se neko preseli iz Novog Pazara u Beograd, biće mu lakše da iz Beograda posle ode negde u inostranstvo, a većina naših studenta studira u Beogradu i oni su već jednom napravili taj korak, zbog čega je važno da Srbija bude ravnomernije razvijena i da ima fer i jednake uslove na tržištu rada i bolje mogućnosti na lokalu“, ocenjuje Milinković. 

Imajući u vidu da je Srbija usvojila Strategiju o ekonomskim migracijama za period 2021-2027. godine, naša sagovornica kaže da je jedan od ciljeva u strategiji da se poboljša statistika migracija, s obzirom na to da se vrlo malo zna o tome gde idu migranti iz Srbije. Takođe kaže da ne postoje egzaktni podaci koliko se ljudi vraća u Srbiju.

„Gde su naši migranti saznajemo na osnovu statistike drugih država, dok našu u vezi migracije nemamo, a potrebno je da znamo gde ljudi idu, koliko ih ide i iz kojih razloga. To je, recimo, u Estoniji vrlo dobro urađeno, oni su potpuno digitalizovana uprava i imaju detaljne informacije gde se ti ljudi nalaze i na osnovu toga mogu da im pruže podršku. Na osnovu tih podataka zna se kako da se targetiraju mere, gde imamo visoko obrazovane emigrante, a gde radnu snagu srednjeg nivoa obrazovanja koja nam je i te kako potrebna da je privučemo“, navodi Milinković. 

Kao takođe važnu stvar ističe i održavanje kontakta i veze sa maticom, na čemu, kaže, rade i „Tačka povratka“ i različite individualne inicijative u dijaspori. 

„To je posebno važno za drugu ili treću generaciju migranata. Recimo, Estonci daju besplatne kurseve estonskog jezika za decu i odrasle, što je vrlo značajno za potencijalni povratak jednog dana. To su sve promene koje se ne dešavaju preko noći i brzo, ali je bitno raditi na nekim opštijim stvarima“, ukazuje ona.