Arnaudov: Značajne poruke nesvrstanih jer i velike sile u skladu sa svojim interesima redefinišu spoljnopolitičke ciljeve

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Mitko Arnaudov ocenjuje da je održavanje komemorativnog skupa povodom 65 godina od Prvog samita Pokreta nesvrstanih u Beogradu bilo pokazivanje u praksi pametne moći Srbije. Poruke koje su poslate, kako navodi, su značajne jer i velike sile redefinišu spoljnopolitičko pozicioniranje u skladu sa svojim nacionalnim interesima.

Kako navodi Arnaudov, meka moć je to što je Srbija već gajila dobre odnose sa državama članicama Pokreta nesvrstanih, dok je sada, kroz provođenje pametne moći, odnosno efektivne diplomatije, dokazala da je Beograd i dalje uključen u dešavanja u međunarodnoj politici, bez obzira na to što Srbija nije tog kapaciteta i te veličine kakva je bila Jugoslavija, i uprkos tome što je svet ranije drugačije funkcionisao i bio drugačije podeljen. 

„Upravo tu pronalazimo prednost Srbije u momentumu multilateralizma, kada postoji mnogo više centara moći nego što ih poznajemo tradicionalno ili u nekom klasičnom smislu i upravo tu male države poput Srbije sa efektivnom i snažnom spoljnom politikom i diplomatijom mogu da efektuiraju svoje spoljnopolitičke ciljeve i uspešno se spoljnopolitički pozicioniraju, a samim tim i da osiguraju i očuvaju i čine svoje nacionalne interese održivim. Iz tog ugla su značajne poruke koje se šalju iz Beograda nakon održavanja komemorativnog skupa Pokreta nesvrstanih jer i velike sile redefinišu svoje spoljnopolitičko pozicioniranje u skladu sa svojim nacionalnim interesima“, kaže Arnaudov. 

On naznačava da su nacionalni interesi trajna kategorija kao takvi jer osiguravaju održivost jedne države i njenog društva, dok spoljnopolitički ciljevi mogu biti i te kako promenljiva kategorija i mogu se redefinisati u datim vremenskim okolnostima. 

Govoreći o tome kako će poruke koje su se čule na skupu u Beogradu uticati na stavove članica pokreta po pitanju Kosova, naš sagovornik kaže da kosovsko-metohijski problem nije autentičan problem Srbije.

„Po Ustavu Republike Srbije Kosovo i Metohija je deo teritorijalnog integriteta Srbije. Ali to jeste problem za međunarodnu zajednicu, pogotovo za onaj njen deo koji je pristao da prihvati projekcije Prištine za državotvornim ambicijama. U tom kontekstu su značajne poruke koje su se čule u Beogradu, zato što je državama priznavačima jasno sa brojnim porukama, kako pre ovog komemorativnog skupa, a tako i nakon njega, da je sve više glasnijih poruka koje govore da neki jednostrani principi koji krše međunarodno pravo urušavaju celu međunarodnu infrastrukturu“, navodi Arnaudov. 

U multilateralnom momentumu, kako dodaje, rešenja suprotna pravilima i principima međunarodnog prava ne mogu da osiguraju dugoročnu stabilnost i održivost. 

„Kada u jednom delu sveta prilike nisu stabilne i nisu održive, onda to nije u interesu ni velikim silama, niti njihovim spoljnopolitičkim ciljevima. U kontekstu naše pokrajine Kosova i Metohije, otvoreno i nerešeno pitanje kao takvo i suprotno međunarodnim principima i standardima, dugoročno projektuje nestabilnost celog regiona, što verujem da nije u interesu ni jednoj, niti drugoj strani, a ni svim polovima moći u međunarodnim odnosima“, ocenjuje on.

Kada je reč o uticaju Pokreta nesvrstanih danas u svetu, Arnaudov kaže da je on značajno relativizovan, zbog toga što je i uticaj organizacije Ujedinjenih nacija u značajnoj meri relativizovan. 

„Poredak kakav je zamišljen formiranjem UN je izgubio svoj izvorni smisao, odnosno države koje su ga tada formirale, koje su i sada članice Saveta bezbednosti UN kao najjačeg izvršnog tela te organizacije često u svojim spoljnopolitičkim delovanjima krše principe koje su same postavile. U tom kontekstu moramo naglasiti da je formalnopravno uloga i uticaj Pokreta nesvrstanih relativizovan, ali to ne znači da je to nešto od čega treba da se odustane. Suprotno tome, jačanje tela i organizacije u celom tom okviru UN doprineće i jačanju Pokreta nesvrstanih, a u nekoj kasnjoj fazi i obnovi cele te infrastrukture organizacije UN koja je relativizovana u smislu moći uticaja i sprovođenja odluka baš zbog pogrešnih spoljnopolitičkih odluka vođenih sebičnošću država osnivača UN“, zaključuje naš sagovornik.