Mitrovske zadušnice u Južnoj Mitrovici, porušeni spomenici i dalje svedoče o stradanju

U subotu uoči Mitrovdana, na pravoslavnom groblju u Južnoj Mitrovici, gde su se do kraja rata 1999. godine sahranjivali Srbi i na kojem je porušeno, oskrnavljeno ili uništeno više od 90 odsto nadgrobnih spomenika, i ove godine su molitvom i paljenjem sveća za upokojene obeležene Mitrovske zadušnice.

Od ranih jutarnjih časova, meštani Mitrovice i okoline pristizali su na staro gradsko groblje. 
Građanima iz Severne Mitrovice bio je omogućen organizovani prevoz, a ove godine ka groblju u južnom delu krenuo je jedan autobus. Više desetina građana pristizalo je i privatnim vozilima, što, kako su istakli, više ne predstavlja problem.

Jerej Nenad Stojanović objasnio je da su jesenje, mitrovdanske zadušnice važne jer se tada vernici sećaju i obilaze grobove svojih predaka, čije duše, kako kaže, žive na nebu.

„Dolazimo da obiđemo naše pretke, naše srodnike, naše roditelje i da se pomolimo Bogu za njih, da okadimo njihov grob, da zapalimo sveću, da pročitamo molitvu i da se setimo naših predaka. Oni su žive duše koje žive na nebu i njima je potrebna naša molitva, sveća koju im zapalimo. Često ljudi, kada ne dolaze često na groblje i ne pomenu svoje bližnje, onda ih sanjaju i to je znak da treba da odemo na groblje, da obiđemo njihov grob, da okadimo i pročitamo molitvu. Ako ne možemo na groblju, možemo u crkvu da odemo, da spomenemo njihovo ime, to je veoma važno, jer to je njima jako potrebno, a to je naša obaveza. Eto, i ove godine mi zajedno sa narodom izlazimo u južnom delu Kosovske Mitrovice, ovde na naše staro groblje, da zajedno obiđemo naše grobove, naše pretke i da se pomolimo Bogu za njih“, rekao je Stojanović.

Kako ističe, i dalje je dosta spomenika porušeno i u lošem stanju, ali ljudi se samostalno organizuju i obnavljaju grobove svojih predaka, pa je situacija, po njegovom viđenju, nešto bolja nego prethodnih godina.

„Eto, to je naša velika žalost i naša velika tuga. To nas još više pogađa i na neki način nam pravi težinu, ali dosta ljudi je samostalno, uz pomoć drugih, obnovilo svoje grobove, podiglo svoje spomenike, tako da mislim da je ipak slika za nijansu bolja nego što je bila ranije“, rekao je sveštenik.

Mitrovčanka Slavica Jargić kaže da se slika devastiranog groblja malo promenila od februara jer su ljudi samoinicijativno počeli da obnavljaju nadgrobne spomenike najmilijih, ali da ono što je obnovljeno nije sve dočekalo Mitrovske zadušnice.

„Platili smo koliko je trebalo, podigli smo spomenike naših dragih. Sve to što je nadgrobno, nije strašno što se sruši, to može da se napravi, važno je da se ne dira zemlja, kosti i ostalo. Primetila sam danas, ovo je novo, skoro, bili su naokolo stubići, dva su ostala, sve ostalo porušeno, polomljeno. To mi je mnogo žao. Još jedan spomenik je bio podignut, pa je srušen. Oni neka ruše, mi ćemo da dižemo, to neka odgovaraju Bogu tamo kad idu na istinu“, rekla je Jargić.

Kako je dodala, poslednjih godina na groblje dolazi češće jer je sada moguće doći i kada nije organizovan prevoz.

„Niko te ne dira, možeš da dođeš kad hoćeš, da obiđeš, ali tužno je, naroda je mnogo manje nego za Duhove, kad su bile dušice. Ovog puta isto tako, ne znam šta je. Da li se ljudi plaše... Tužna slika je to, sama slika govori. Ja lično, kad dođem na groblje, bude mi lepo, čini mi se da sam odužila neki dug, ali onda ceo dan, kad dođem kući, jednostavno se osećam loše“, iskrena je Jargić.

Jedan od meštana koji je ove subote došao na groblje, Nebojša Milanović, ističe da je stanje nepromenjeno, iako ima pojedinačnih akcija obnove spomenika.

„Stanje je nepromenjeno, to je tako kako je. Mi, individualno, vidim da Mitrovčani koje uglavnom poznajem, sami podižemo i restauriramo to što može da se uradi, ali nažalost, ljudi je sve manje i manje. Nekada su po dva-tri autobusa dolazila, danas ne znam da li je jedan autobus. Doduše, ljudi dolaze i kolima, ali dobro, stanje je takvo kakvo je. Nadam se da ćemo uz pomoć Boga i malo mira uspeti da sredimo i da dođemo do onog stanja kakvo je bilo, da mrtvi počivaju u miru“, rekao je Milanović.

Radmila Jezdimirović, rodom iz Mitrovice, na zadušnice je došla iz Vrnjačke Banje.

„Dolazim stalno. Tako kad dođem, ne znam šta da vam kažem, stvarno je tuga, žalost, vidite. Ja jedva i pronađem spomenik ocu i familiji, braći. Stvarno je strašno. Nadam se da će se vratiti sve na to naše staro stanje, da možemo slobodno da dođemo, da dođem kad mogu i kad hoću, kao kad idem u Rudare, da mogu da dođem i ovde. Nadam se da će tako biti, daće Bog, ima Boga“, rekla je Jezdimirović.

Milica Kasalović sa porodicom redovno obilazi grobove predaka.

„Čini mi se da je ljudi nešto manje nego proteklih godina i ja se zaista nadam da će se to u budućnosti promeniti i da će se broj nas Srba ovde, na Kosovu i Metohiji, povećati i da ćemo svake godine u sve većem broju obilaziti ostatke naših predaka“, istakla je Kasalović.