Muča: Posao u Nemačkoj najviše traže građevinari, medicinari i IT-jevci

Uslovi za zapošljavanje stranaca u Nemačkoj znatno su olakšani, a sa prostora Zapadnog Balkana najviše su privukli građevinare, medicinare i IT stručnjake, kaže za Kosovo onlajn profesor Ekonomskog fakulteta i stručnjak za rad i zapošljavanje iz Tirane Erion Muča.

On objašnjava da je Nemačka kroz novu reformu koja je stupila na snagu 1. juna, ne samo povećala mogućnost zapošljavanja za različite profesionalce iz svake zemlje, već je i uklonila neke od birokratskih i konzervativnijih barijera koje je ranije imala.

Najveću korist od ove reforme sada imaju oni zaposleni, koji su do juče imali neizvesnost u pogledu priznavanja diploma, dokumentacije i kvalifikacija.

“Nemačka strana uglavnom ocenjuje profesionalne veštine pojedinca. Takođe, potrebno je poznavanje nemačkog jezika na normalnom nivou upotrebe. Ukoliko je zaposleni u redu u oba elementa, pruža mu se mogućnost zaposlenja u Nemačkoj, uz smanjenje vremena za procedure za dobijanje radne vize, skraćivanje vremena za kompletiranje dokumentacije i smanjenje potrebnih dokumensta. To znatno olakšava kretanje zaposlenih, posebno iz zemalja van Evropske Unije ka Nemačkoj”, kaže naš sagovornik.

Objašnjava da će se od nih tražiti da dokažu svoje veštine i to samo u prvom probnom roku od tri meseca, u zanimanju za koje nameravaju da se zaposle. Međutim, dodaje, Nemačka pored specijalizovanih radnika zahteva i nekvalifikovane radnike.

“Za ove zaposlene potrebno je samo poznavanje nemačkog jezika, i dokumentacija vezana za poštovanje zakona, dokaz o krivičnom dosijeu, za dobijanje radne vize. Ostali uslovi su veoma povoljni jer Nemačka država, kao i druge države u EU, pati od nedostatka radne snage za neke profesije koje Nemci ne vole. Ove poslove će raditi stranci, kako se ne bi blokirali procesi privrede i usluga. To je razlog sto su procedure za zapošljavanje u Nemačkoj pojednostavljene”, navodi Muča.

Na pitanje ko je najviše zainteresovan za rad u Nemački, kaže da se oni dele u tri glavne kategorije.

“Prvo, radnici u građevinarstvu (visoki i srednji specijalisti). Drugo, zdravstveni specijalisti poput medicinskih sestara, laboratorijskih tehničara, fizioterapeuta, koji se posle završenih viših ili srednjih stručnih studija tu mnogo lakše zaposle. Treće, stručnjaci za informacione tehnologije, uglavnom mladi ljudi koji su završili stručne škole, koji mnogo lakše idu u Nemačku. Pored ovih, tu su i obični zaposleni, koji čine najveći broj onih koji odlaze da rade u Nemačku. Pošto oni nisu specijalizovani i nisu otišli u emigraciju uz prethodni dogovor, ista je mogućnost da se zaposle ili da se vrate nazad”, ocenjuje profesor iz Tirane.

Navodi da se broj onih koji odlaze razlikuje od zemlje do zemlje, ali da je tendencija odlaska skoro ista u svakoj zemlji.

“Ne postoji definitivna preferencija, ali zanimanja se razlikuju od zemlje do zemlje. Što se Albanije tiče, najveći broj zahteva dolazi od običnih radnika (nekvalifikovanih radnika). Radnici u zdravstvu i informacionim tehnologijama dolaze uglavnom iz Severne Makedonije. Iz Srbije uglavnom u Nemačku odlaze zdravstveni ili socijalni radnici”, kaže on.