Najradosniji praznik u srpskim svetinjama: Odlazak na Kosovo budi osećaj da ste se vratili kući

Jerusalim i Kosovo – to su dva najlepša mesta na kojima možete biti za Vaksrs, reči su koje možda najbolje opisuju kakve će emocije doživeti svi koji Kosovo posete na najradosniji hrišćanski praznik. Oni koji su to već učinili kažu da je odlazak na Kosovo „putovanje nad putovanjima“, ono što budi osećaj da ste se vratili svojoj kući.

Piše: Katarina Saičić

Uprkos teškoj situaciji i činjenici da je na Kosovu „svaki dan kao od Velikog petka do Vaskrsa“, broj hodočasnika se povećava. Među njima je mnogo mladih, a smeštaj je popunjen sve do kraja godine.

Gotovo u glas kažu da su mirisi, ukusi, toplina, zagrljaji i vera ono što pobeđuje strah i strepnju, te da na Kosovo niko „neće otići dok ne oseti da je tamo pozvan“.

Sagovornici  Kosovo onlajna saglasni su da su manastiri posebni, ali su ljudi ono što ostavi najjači utisak na putnike namernike, jer od njih „dobijaju ljubav, zagrljaje, vaskrsenje“. 

Turistički vodič i humanitarni radnik Vesna Raonić kaže da je putovanje na Kosovo posebno – „putovanje nad putovanjima“.

„Utisci su različiti: od sreće do krajnjih suza. Bude često i dece na putovanjima. Imali smo i veridbe, imali smo i krštenja, tako da je to zaista mesto nad mestima“, kazala je Raonić. 

Dodala je da joj je odlazak na Kosovo promenio život.

„Otišla sam kao humanitarni radnik, a posle toga sam poželela da idem još više. Nakon što sam dobila licencu turističkog vodiča, idem onoliko koliko želim. Prošle godine sam bila čak 11 puta uz moj redovan posao. Svakome odlazak na KiM promeni život, a to znam po tome što ljudi često ponavljaju svoje putovanja. Najčešće, među 50 putnika, imam polovinu onih koji su već išli i polovinu novih“, rekla je naša sagovornica.

Ona naglašava da je bilo i onih koji su otkazali putovanje zbog nedavnih hapšenja hodočasnika, ali većina ne želi da ih strah ometa u namerama da posete Kosovo za praznik.

„Uvek ima onih koji će malo da se pokolebaju, međutim, oni koji su rešili, idu i najčešći je utisak ljudi da imaju veliku želju da odu tamo. Odustane poneko, ali zapravo svako mora da odluči kada je taj moment da poseti Kosovo ili kada je jednostavno pozvan da ide“, naglasila je Raonić.

Uprkos svim poteškoćama, zainteresovanost da se ode na Kosovo je velika i broj hodočasnika se povečava.

„Bili smo na proslavi Svetog kralja Stefana Dečanskog kada je 4200 Srba bilo u porti Visokih Dečana. Do decembra je popunjen smeštajni kapacitet za ovu godinu. Konak u Manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena za smeštaj hodočasnika bio je zauzet već početkom godine do sredine novembra 2025. godine“, rekla je Raonić.

Za nju je sam Vaskrs na Kosovu nešto posebno i, pored Jerusalima, to je još jedino mesto gde čovek može da oseti najdublje emocije za najradosniji hrišćanski praznik.

„Tamo smo ujedno i sa porodicom kao kod kuće. Znači, boljeg izbora od toga nema. Veoma je lepo i svečano. Sastajamo se mi koji smo hodočasnici sa našim ljudima koji žive na Kosovu. Velika Hoča ima čitav ritual divnih običaja i za Vaskrs i uoči Vaskrsa. Bude kulturno-umetničkog programa, igra se folklor. Da ne pričamo o tome kakva najlepša jaja na svetu šaraju žene iz Metohije. Autobus se najlakše popuni za Varkrs, ponekad za 24 časa imam 50 putnika, jer se prijavljuju čitave porodice. I to je moment kada porodice mogu da budu zajedno, a opet na svome“, zaključila je Raonić.

Profesorka srpskog jezika i književnosti, koja je putovala na hodočašće na Kosovo Dunja Marinković, kazala je da je na nju poseban utisak ostavila „trpeza ljubavi“ u manastirima.

„To je zaista za sada najlepše hodočašće u mom životu, divan doživljaj, svima bih preporučila. Sjajan je i program, svašta smo obišli - manastir Sveti Arhangeli kraj Prizrena, zatim sam grad Prizren, tu smo provali dosta vremena, Orahovac, Veliku Hoču, manastir Banjsku, Dečane, Pećku Patriaršiju... Kako dan teče i kako teče putovanje, vi se napajate tom atmosferom koja je jedinstvena. Svakom bih preporučila da ode i poseti Svetu zemlju“, kazala je Marinković.

Ona je dodala da je na nju poseban utisak ostavila manastirska hrana, ali i čuvena vina iz Velike Hoče.

„Manastiri su inače poznati po tome da imaju kulturu 'trpeza ljubavi', lepe gostoprimnice i to isto je posebno kad se iskusi u grupi koja zna gde je pošla i interesuje da obiđe i ta specifična mesta i manastire. Tako da lepe su, lep je ugođaj. Svuda vas prime i dočekaju sa hranom, pićem, sa domaćim proizvodima. Spavali smo u manastiru Sveti Arhangeli i zatim smo u Velikoj Hoči spavali po kućama domaćina gde su nas isto jako lepo primili. Taj kraj je poznat po vinima, pa smo probali njihova domaća vina. Gde god da odete svuda vas toplo dočekaju“, opisala je Marinković.

Budući da se bliži Vaskrs, ali su ove godine uoči ovog najradosnijeg hrišćanskog praznika hodočasnici bili na udaru kosovske policije koja ih je privela, Marinković kaže da ona nije osetila strah i da je imala prijatno iskustvo.

„Ja sam imala prijatno iskustvo. Išli smo u martu, u periodu obeležavanja godišnjice martovskog Pogroma, od 17. do 19. marta. Svi smo malo bili zabrinuti kad smo pošli da se nešto može dogoditi, međutim, apsolutno nismo imali nikakvu neprijatnost, ni sitnije neprijatnosti. Svuda ljudi samo posmatruju te autobuse i znatiželjni su, ali nije se čak ni među monasima osetio neki strah i strepnja. Bila je prijatna atmosfera, tako da smo uredno prošli“, istakla je putnica.

Vodič na hodočasnička putovanja ispred 'Srbije za mlade' i pesnikinja Slađana Bušić, koja je Lazarevu subotu provela sa hodočasnicima na Kosovu, a tamo će provesti i Vaskrs. Kratku pauzu je iskoristila i da prenese utiske o tome šta je sve doživela na putovanjima, ali i da objasni zašto će se na Kosovo stalno vraćati.

„Ovo je bilo 54. putovanje 'Srbije za mlade', a za Vaskrs nas očekuje treće vaskršnje putovanje na Kosovo i Metohiju. Bili smo na slavi, Lazarevoj suboti, u manastiru Svetih Arhangela, kada je liturgiju služio episkop raško-prizrenski Teodosije. Prisustvovali smo liturgiji u manastiru Visoki Dečani. Obišli Bogorodicu Ljevišku, tvrđavu u Kaljaju, Crkvu Svetog Đorđa i saborni hram u Prizrenu. Obišli smo i Prizren gde se saista svi osećamo kao da smo se vratili 10 vekova unazad. Sa nama je bila i Dragica Draga Čačić koja je došla iz Minhena, koja je rekla da je prošla od Španije do Egipta, ali da se nigde nije osećala lepše nego na KiM“, ispričala je naša sagovornica.

Dodala je da je posebno hrabri i iznenađuje što je sve veći broj mladih ljudi koji se vraćaju i dolaze na Kosovo. 

„Ti mladi ljudi su generacije koje nisu zapamtile događaje iz 1999, čak i one koje nisu zapamtile ni događaje 2004. Dakle, deca dolaze na KiM. Sve grupe su uglavnom pune, mi smo sada išli sa 100 ljudi i dva autobusa. Svako oseti kada dođe na KiM da se vratio svojoj kući. Kući svih naših kuća. Kada dođemo, dobijamo zagrljaje. Mislimo da mi nešto pomažemo narodu tamo. Kada ih pitamo šta je vama potrebno, oni kažu ’nije nam ništa potrebno, samo da vi dođete ovde, da budete sa nama’. Ljubav, zagrljaji, vaskrsenje. Kad pogledate u nebo i vidite Šar planinu na kojoj i dalje ima snega, Paštrik ili Koritnik s jedne strane, a s druge strane znate taj stradalni život, znate tu krv i pomišljate: 'Ovde je stalno život između Velikog petka i Vaskrsa'. Ali ipak se opstaje i idemo u susret najradosnijem hrišćanskom prazniku“, emotivno priča Bušić.

Upitana kakvo je interesovanje vernika, budući na tešku političku situaciju na Kosovu, Bušić podseća da situacija na Kosovu nikada nije bila laka.

„Neki nas pitaju da li ćemo ići bez obzira na to šta se dogodilo u Orahovcu, bez obzira na to što su priveli neke hodočasnike, ali mi im kažemo da je tako stalno bilo. Ljudi se vraćaju, nikada veći broj ljudi nije bio na Kosovu. Nigde se bezbednije ne osećate nego kraj Bogorodice Ljeviške ili u manastiru Svetih Arhangela gde je pesma neprestana, ljubav ogromna, iako crkve nema, ni dozvole da se crkva gradi. Ali, tu je konak i stalno je puno, prepuno, nema dovoljno mesta za sve nas koji bismo želeli da dođemo na KiM“, ističe naša sagovornica.

Naglašava da uvek ima straha, pa i ljudi koji zbog toga odustanu, ali ima poruku za njih.

„Ne dozvolite da vas strah blokira, već se molite Gospodu i shvatićete da smo svi u Božijim rukama. Ništa se pod ovom kuglom zemaljskom ne može dogoditi bez Božijeg promisla, bez Božijeg dopuštenja“, navela je Bušić.

Njoj sa svakog putovanja kao najveći utisak ostane druženje i susreti sa ljudima za koje kaže da ne mogu da se prepričaju.

„To je nešto što će ostati. Naravno, tu su svetinje, liturgija, susreti sa monasima, sa sveštenicima... Na putovanju za Cveti, Dragica iz Minhena je donela humanitarnu pomoć za izgradnju crkve u selu Sušiće i njihovog hrama Svetog Pantelejmona. Tu je još jedna lepa akcija Srpske solidarnosti. Oni će u nedelju na Vaskrs obradovati porodilje i mame koje će svoje bebe, nove stanovnike KiM doneti baš na taj praznik“, zaključila je Bušić.