Nikolić: Izveštaj Unmika ne govori dovoljno o egzodusu Srba, za četiri godine više od 700 napada

Predsednica skupštinskog Odbora za KiM Danijela Nikolić izjavila je povodom sednice Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran šestomesečni izveštaj o radu Unmika da je „situacija teška i krhka“, uz naglasak da su bezbednosni rizici svakodnevni. Ipak, ona je naglasila da se o tihom egzodusu Srba nedovoljno govori u međunarodnim izveštajima.

Nikolić je kazala za RTS da je bezbednosna situacija nestabilna i opterećena čestim incidentima.

„Samo tokom 2025. godine zabeleženo je 137 etnički motivisanih napada, a kada se posmatra period od poslednje četiri godine, taj broj prelazi 700“, navela je Nikolić.

Kako je dodala, takvi podaci ukazuju da su bezbednosni rizici „prisutni na svakom koraku i u svakom trenutku“, što dodatno utiče na odluke ljudi da napuste Kosovo.

Tihi egzodus kao ključni problem

Nikolić je ukazala da se u izveštaju Unmika nedovoljno govori o iseljavanju Srba, koje, kako je ocenila, predstavlja jedan od najozbiljnijih problema.

„Svaka institucionalna pretnja za Srbe predstavlja potencijalni egzodus“, navela je Nikolić, dodajući da se osećaj nesigurnosti dodatno produbljuje u situacijama kada se dovode u pitanje osnovna prava i identitet.

Govoreći o sednici Saveta bezbednosti, ocenila je da su jasno uočljive podele među državama članicama.

Konstatovala je da jedan deo međunarodne zajednice insistira na poštovanju međunarodnog prava i Rezolucije 1244, dok drugi podržavaju stavove Prištine, uključujući i zahteve za članstvo u Ujedinjenim nacijama.

Uloga Unmika i sporenja o mandatu

Komentarišući inicijative da se smanji ili ukine Unmik, Nikolić je istakla da je prisustvo te misije i dalje neophodno.

„Bez obzira na stavove pojedinih država, činjenica je da bezbednosni i institucionalni uslovi na terenu nisu takvi da bi se uloga Unmika mogla smatrati završenom“, istakla je Nikolić.

Dodala je da Srbija insistira na jačanju uloge te misije, kao i na doslednom poštovanju međunarodnih sporazuma.

Nikolić je naglasila da je formiranje Zajednice srpskih opština ključno pitanje u dijalogu Beograda i Prištine.

„Za nas je to tema svih tema“, poručila je, dodajući da se bez konkretnih koraka u tom pravcu ne može očekivati suštinski napredak u dijalogu.

Ona je ukazala da je na Evropskoj uniji da podstakne Prištinu da započne proces formiranja ZSO, jer je, kako je navela, reč o preuzetoj obavezi.

Mogućnosti za nastavak dijaloga

Govoreći o angažmanu specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Petera Sorensena, Danijela Nikolić ocenila je da je njegov pristup donekle drugačiji u odnosu na prethodni period i da otvara prostor za konstruktivnije razgovore.

„Njegova uloga posrednika je drugačija u odnosu na Miroslava Lajčaka i razgovori sa njim deluju konstruktivnije“, navela je Nikolić.

Istakla je da su predstavnici Beograda u razgovorima sa Sorensenom ukazali na neophodnost formiranja ZSO i na jednostrane poteze Prištine koji, kako je ocenila, dodatno otežavaju dijalog.

Osvrćući se na svakodnevni život Srba na Kosovu, Nikolić je ukazala na pojačane pritiske, naročito uoči velikih praznika.

Navela je primer uklanjanja srpskih zastava u Gračanici, ocenivši da takvi potezi dodatno produbljuju osećaj nesigurnosti i ugroženosti.

„Kada vam brane pravo na ime, pismo, zastavu i identitet, onda je jasno u kakvoj se situaciji nalazi jedan narod“, istakla je Nikolić.