Čak 70 odsto Albanaca vidi ZSO kao pretnju Kosovu, 68 odsto Srba očekuje pogoršanje situacije

Više od dve trećine Srba na Kosovu, njih 68,36 odsto, očekuje dalje pogoršanje situacije, dok čak 70 odsto Albanaca vidi Zajednicu srpskih opština kao pretnju Kosovu, pokazuju rezultati istraživanja „Percepcije kompromisa u procesu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije - teška pitanja pred nama“, koji su danas predstavljeni u Prištini.

Autor istraživanja, politikolog Ognjen Gogić naveo je da 79,19 odsto ispitanika ocenjuje položaj srpske zajednice na Kosovu kao loš ili veoma loš, dok je viši istraživač u Кosovskom centru za bezbednosne studije Ramadan Iljazi rekao da 74 odsto ispitanika smatra da je Srbija odgovorna za loše odnose Srba i Albanaca na Kosovu.

Istraživanje javnog mnjenja sprovela je NVO CASA uz podršku uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

U delu istraživanja, rađenog anketom, učestvovalo je 300 ispitanika srpske nacionalnosti sa severa i juga Kosova, dok su u drugom delu svoje stavove izneli Albanci.

Kada je reč o srpskim ispitanicima, čak 82,65 odsto njih ocenjuje da se položaj srpske zajednice pogoršao u poslednjim godinama, dok 68,36 procenata očekuje dodatno pogoršanje situacije u budućnosti.

„Srbi na severu Kosova negativnije ocenjuju položaj nego Srbi na jugu. Takođe, 76,87 odsto ispitanika ne smatra da kososvke institucije rade u interesu svih građana, dok 56,46 odsto smatra da je učešće Srba u insttucijama važno za poboljšanje kvalitetat života. Više od 50 odsto Srba smatra da je napuštanje institucija na severu bilo opravdano, ali kada napravimo podelu sever-jug, sever u većoj meri smatra da je odluka opravdana nego Srbi na jugu. Da li se položaj Srba poboljšao ili pogoršao kad su Srbi napustili institucije, oko 94 odsto smatra da se pogoršao. Da li Srbi treba da se vrate u institucije, trećina je rekla - ‘da, ali pod određenim uslovima’, poput formiranja ZSO - što je rekao svaki drugi ispitanik, dok 34 procenata smatra da povratak treba da bude kolektivan“, rekao je Gogić.

Dodao je da je prihvatanje kosovskog pravnog okvira uslovljeno garancijama za doslednu primenu zakona, pa tako 43,54 odsto ispitanika smatra da Sri treba da prihvate kosvski pravni okvir, dok 31,74 odsto smatra da bi to bilo opravdano ako Srbi učestvuju u izradi zakona i donošenju odluka.

Gogić je naveo i da je iseljavanje identifikovano kao najveći izazov.

Sa druge strane, jedan od glavnih autora istraživanja Ramadan Iljazi, predstavljaljući podatke izveštaja koji su rađeni sa Albancima, a koji se tiču dijaloga i normalizacije odnosa, ukazao je da preovladava uverenje da su odnosi sa Srbijom napeti i da je odgovornost leži na srpskoj strani, u šta je uvereno čak 74 odsto ispitanika, dok svega 15 odsto njih želi prijateljske odnose.

Prema njegovim rečima, svega pet odsto Albanaca veruje da će doći do normalizacije odnosa, njih 67 procenata misli da normalizacije nema, dok 27 procenata nije sigurno da li će se odnosi normalizovati ili ne.

„Istovremeno, 14 odsto ispitanika smatra da dijalog mora biti prioritet vlade, dok na pitanje da li Vlada Kosova treba da sprovede sporazume iz dijaloga, 18 odsto odgovorilo da bi oni trebalo da budu sprovedeni zbog interesa Kosova, 35 odsto smatra da je potrebno ako i Srbija učini isto, dok 12 odsto smatra da ih ne treba sporvesti“, neki su od podataka koje je izneo Iljazi.

Dodaje da svega 29 odsto ispitanika vidi kompromis kao neophodan za mir.

Kada je reč o Zajedici srpskih opština, 70 odsto Albanaca vidi je kao pretnju suverenitetu Kosova i doživljava je u negativnom obliku, ističe Iljazi.

„Zajednicu srpskih opština bi podržalo 64 odsto ispitanika, ali ukoliko se ispune uslovi, među kojima je glavni - priznanje Kosova od Srbije. Takvo mišljenje deli 33,5 odsto ispitanika“, rekao je Iljazi.

Izvršni direktor NVO CASA Miodrag Miki Marinković istakao je da ovo tema kojom se istraživanje bavi nije laka za zajednice, te da je bilo mnogo pritisaka, navodeći da će konačni zaključci iz srpske i albanske zajednice dati širi pregled koji bi pomogao u normalizaciji odnosa. 

Marinković ističe da postoje tri glavna zaključka koja objašnjavaju zašto je proces normalizacije i dalje krhak i osporavan.

„Nedostatak pluralizma u javnom mnjenju. Svi su spremni za kompromis - ako druga strana da nešto, što nam govori da javno mnjenje ima zaključane stavove, ne razmišljaju šta svaka zajednica može dobiti. Ova dinamika se može videti kao mogućnost, ali potreban je otvoren dijalog. Drugi zaključak je da na Kosovu nema javne debate po pitanju normalizacije odnosa, javno mnjenje se formira na osnovu politickih odluka, puno je predrasuda, nedostaje paralelna debata. Fokus našeg rada mora jasno da ide u tom pravcu. Treći zaključak je otvorenost ka kompromisu kroz reciprocitet. Pored svih statistika, jasno je da građani nisu spremni na kompromis, već traže reciprocitet. To je rezultat trenutnog dijaloga, refleksija istorijskog nepoverenja među građanima. Ali, ako se pristupi na pravi način, sve se može rešiti“, rekao je Marinković.

Izvršna direktora kosovske Fondacije za otvoreno društvo Ljura Ljimani istakala je da je važno da se čuju glasovi Srba i Albanaca kako bi se postigao kompromis.

„Za nas je bitno da su glasovi Srba i Albanaca prisutni, kako bi se postigao kompromis. Postoji puno skepticizma po pitanju ZSO, Srbi na Kosovu vide tešku i napetu situaciju, postoji nepoverenje u institucije Kosova. Normalizacija ne može da se dogodi samo u Briselu, već među građanima, u školama, super-marektima, institucijama...“, navela je Ljimani.