Od početka Nato bombardovanja SRJ prošlo 27 godina: Dan kad su pale prve bombe i međunarodno pravo

Na današnji dan pre 27 godina – 24. marta 1999. pale su prve Nato bombe na Saveznu Republiku Jugoslaviju, ali palo je i međunarodno pravo, jer je tog dana 19 država okupljenih u najveću vojnu alijansu napalo suverenu zemlju bez mandata Ujedinjenih nacija.

Tog 24. marta 1999. godine u 19.41, prvi projektili, koje su ispalile snage Natoa, pogodili su ciljeve u okolini Prištine.

A, na meti je bilo sve - od mostova u Novom Sadu, mosta u Grdeličkoj klisuri u trenutku do je preko njega prolazio voz, a na desetine ljudi pretvoreno u pepeo. Bacane su kasetne bombe na Niš, na Kosovu su delovali i avioni A-10 sa radioaktivnom municijom.

Istovremeno, vodio se rat i na zemlji, između pripadnika OVK, potpomognutim pripadnicima Vojske Albanije, kao i specijalnim jedinicama Natoa protiv vojske i policije SR Jugoslavije.

Bitke na Košarama i Paštriku su bile najžešće i najveće u tom periodu.

Tog 24. marta, oko 19.45 širom SRJ oglasile su se sirene za vazdušnu opasnost. Prva žrtva pala je u Prokuplju. Gađana je kasarna Ratko Pavlović - Ćićko i njen centar za vezu, a nastradao je vojnik Boban Nedeljković, dok su petorica njegovih drugova ranjena.

Procenjuje se da je tokom 78 dana bombardovanja poginulo oko 2.500 civila, među kojima 89 dece, a ranjeno oko 6.000 osoba, od kojih čak 2.700 dece. Poginuo je 1.031 pripadnik vojske i policije, a ranjeno 5.173.

Srušeni su mostovi, uništena infrastruktura, na meti su se našle škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, ambasada, spomenici kulture, crkve i manastiri. Gotovo da nema grada koji se nije našao na udaru projektila.

Izraz „kolateralna šteta“ koji su koristili predstavnici Natoa često se čuo tokom tih 78 dana bombardovanja, dok su ginuli civili. Albanci, Srbi ili neki drugi.

Da je vojna akcija sve izvesnija, moglo se naslutiti i ranije te godine, posle neuspešnih pregovora u Rambujeu.

Narebdu za početak vojne akcije izdao je tadašnji generalni sekretar Natoa Havijer Solana  komandantu savezničkih snaga američkom generalu Vesliju Klarku, iako za to nije imao odobrenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Sa obrazloženjem da je cilj operacije da se zaustavi „humanitarna katastrofa na Kosovu“, bombardovanje je potrajalo dva i po meseca i rezultiralo brojnim ljudskih žrtavama i ogromnom materijalnom štetom.

Na Kosovu su na meti bili Gračanica, Leposavić, Kosovska Mitrovica, Kosovska Vitina, Peć, Podujevo, Gnjilane, Prizren, Uroševac...

Poslednji projektili pali su u području sela Kololeč kod Kosovske Kamenice.

Nato je 1. maja 1999. godine bombardovao most u Lužanu kod Podujeva preko koga je prelazio autobus Niš-ekspresa i usmrtio 44 osobe. Dva dana kasnije meta je bio autobus „Đakovica prevoza“ kod Savine Vode, na putu Peć-Kula-Rožaje – poginulo je 20 osoba, povređeno njih 43.

Kod sela Koriša nedaleko od Prizrena 14. maja bombardovana je kolona ljudi, poginulih je bilo 87, a 70 ranjenih. Zatvor Dubrava u Istoku pogođen je 21. maja, ubijeno je najmanje 20 zatvorenika.

Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. Nato je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi“ od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije.

Bombardovanje kineske ambasade u Beogradu je bio veliki diplomatski incident tokom Nato bombardovanja SRJ. 7. maja 1999. uveče, u 23.45, tri projektila Nato alijanse su pogodila zgradu ambasade Narodne Republike Kine na Novom Beogradu.

U napadu je poginulo troje kineskih državljana, a više ih je ranjeno.

Nato je izrazio žaljenje zbog incidenta uz obrazloženje da je do napada došlo usled zastarelih mapa koje je dostavila CIA.

Bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine. Tri dana kasnije počelo je povlačenje snaga SRJ sa Kosova.

Nakon što je generalni sekretar Natoa 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kololeč, u opštini Kosovska Kamenica u 13.30.

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a na Kosovo je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.

Da se radilo o jasnom kršenju međunarodnog prava koje je dovelo do sistematskog etničkog čišćenja Srba sa Kosova ukazali su mnogi međunarodni predstavnici.

Na drugoj strani u Prištini, na godišnjicu početka Nato bombardovanja SRJ, uvek iskazuju zahvalnost zemljama koje su se odlučile na ovu intervenciju, koja im je otvorila vrata ka proglašenju nezavisnosti.