RSE: Kakve kamere kupuju institucije na Kosovu?

Javne institucije na Kosovu poslednjih godina nabavljaju napredne sisteme video-nadzora koji, osim klasičnog snimanja, uključuju i mogućnosti poput snimanja zvuka, prepoznavanja lica i inteligentne analize podataka. Stručnjaci upozoravaju da takve tehnologije mogu predstavljati ozbiljan rizik po privatnost građana ukoliko se koriste bez jasnog pravnog osnova i odgovarajućih mehanizama kontrole.

Tokom prvih meseci 2026. godine Opšta bolnica u Uroševcu zamenila je postojeće sigurnosne kamere novijim modelima, a među zaposlenima se pojavila informacija da su nove kamere opremljene funkcijom snimanja zvuka.

„Bilo je reči o tome da su postavljene kamere sa zvukom“, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Sadat Hadžiju, tehničar radiologije u ovoj bolnici.

Hadžiju, koji je ujedno i predsednik Federacije sindikata zdravstvenih radnika za Uroševački okrug, kaže da je odmah nakon što je čuo ove informacije odlučio da reaguje.

„Obavestio sam Federaciju na centralnom nivou. Oni su intervenisali kod Agencije za zaštitu podataka (Agencija za informisanje i privatnost)“, naveo je on.

Žalba u vezi sa ovim slučajem stigla je u Agenciju za informisanje i privatnost 9. marta, nakon čega je pokrenuta inspekcija. Agencija je utvrdila da je žalba osnovana i 27. aprila naložila bolnici da obustavi ovu vrstu nadzora. Hadžiju je za RSE potvrdio da je nalog sproveden i da su uklonjene kamere koje su imale mogućnost snimanja zvuka.

Rukovodstvo Opšte bolnice u Uroševcu do objavljivanja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE o razlozima zbog kojih su nabavljene kamere koje mogu da snimaju zvuk. Hadžiju kaže da ne veruje da je uprava bolnice imala lošu nameru.

„Ne verujem ni da je neko slušao to (zvukove sa kamera). Ni uprava... ne verujem da je znala da su te kamere sa zvukom“, rekao je on.

Međutim, javno dostupni podaci o nabavkama pokazuju da mogućnost snimanja zvuka nije bila slučajna tehnička karakteristika, već poseban kriterijum naveden u tenderskoj dokumentaciji objavljenoj u novembru 2025. godine. U dokumentaciji za nabavku 32 kamere navedeno je da one moraju imati „1 ch Audio In/Out“, odnosno kanal koji omogućava dvosmernu komunikaciju putem zvuka.

Prema Agenciji za informisanje i privatnost, snimanje zvuka putem sigurnosnih kamera dozvoljeno je veoma retko.

„Imajući u vidu da tehnologije prepoznavanja lica i audio-snimanja predstavljaju posebno invazivne (nametljive) oblike obrade ličnih podataka, njihova upotreba treba da se smatra izuzetkom, a ne pravilom“, naveli su iz ove institucije.

Agencija je ocenila da ovakav način obrade podataka predstavlja „duboko zadiranje u privatnost pojedinaca“ i da se ne bi trebalo smatrati uobičajenim delom sistema video-nadzora.Ipak, slučaj Opšte bolnice u Uroševcu nije jedini primer u kojem su javne institucije na Kosovu tražile napredne funkcije prilikom nabavke kamera.

Analiza tenderske dokumentacije koju je sproveo RSE pokazala je da je najmanje 10 javnih nabavki poslednjih godina sadržalo tehničke specifikacije koje uključuju audio-funkcije. U pojedinim slučajevima tražene su i naprednije mogućnosti, poput „prepoznavanja lica“ i „inteligentne analize“. Jedan od takvih tendera raspisala je Opština Glogovac u oktobru 2025. godine za kamere koje su već postavljene na nekoliko lokacija u toj opštini.

Iz Opštine Glogovac su naveli da, iako instalirane kamere imaju tehničku mogućnost audio i video-snimanja, trenutno je aktivirana samo opcija video-nadzora. Takođe su pojasnili da pojedine kamere imaju mogućnost prepoznavanja registarskih oznaka vozila, sa ciljem identifikacije sumnjivih vozila ili onih koja krše saobraćajna pravila na ulicama centra grada.

Međutim, iz opštine nisu precizirali šta konkretno znače određene tehničke specifikacije iz tenderske dokumentacije, među kojima su „duboko učenje za klasifikaciju ljudi i vozila“, kao i „prepoznavanje maksimalno 50 lica u javnim prostorima“.

Oko 50 kilometara od Glogovca, Opština Južna Mitrovica pripremila je novi tender za nabavku sistema video-nadzora u obrazovnim institucijama, uključujući škole i vrtiće. Tender je otvoren 18. juna i još se nalazi u početnoj fazi, a u tehničkoj dokumentaciji se, između ostalog, traži da sistem kamera poseduje „audio ulaz i izlaz za (dvosmernu) komunikaciju“.

Pored toga, prema navodima iz opštine, sistem bi trebalo da podrži do 300 zapisa lica ili ekvivalent tome, kao i do 100.000 slika za potrebe prepoznavanja lica.

Stručnjaci upozoravaju da korišćenje naprednih funkcija poput prepoznavanja lica i audio-snimanja zahteva jasnu zakonsku osnovu, precizno definisanu svrhu i potpunu transparentnost institucija. Stručnjak za sajber bezbednost Korab Kećekolja ocenjuje da postoji velika razlika između klasičnog sistema video-nadzora i tehnologije koja omogućava identifikaciju ljudi u realnom vremenu.

„Postoji velika razlika između kamere koja dokumentuje bezbednosni događaj i sistema koji identifikuje ljude u realnom vremenu... Prvo je klasičan nadzor, drugo je masovni biometrijski nadzor“, rekao je Kećekolja.

Prema njegovim rečima, tehnologija prepoznavanja lica može da se koristi samo u ograničenim slučajevima, poput kontrole pristupa osetljivim zonama, i to uz poštovanje svih zahteva Zakona o zaštiti ličnih podataka.

„Kada se ovi sistemi uvedu u školu ili bolnicu bez ovog procesa... prelazimo sa fizičke bezbednosti na opšti nadzor građana“, upozorio je Kećekolja.

On je ukazao i na poseban problem snimanja zvuka u zdravstvenim ustanovama, jer bi takva praksa mogla da ugrozi privatnost pacijenata. Pored zaštite privatnosti, Kećekolja upozorava i na sajber bezbednosne rizike ovakvih sistema.

„IP kamere su računari povezani na mrežu, a ne pasivni uređaji“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, javne institucije moraju da shvate da sistem kamera nije samo pitanje kupovine opreme, već dugoročna obaveza zaštite osetljivih podataka građana.

„Ako nemamo kapacitete da preuzmemo ovu odgovornost, onda ni sistemi ne bi trebalo da imaju ove funkcije. Početak sa minimalnim funkcijama i postepeno povećavanje tamo gde postoji stvarna potreba i jasan zakonski okvir jeste mnogo zdraviji pristup nego kupovina svega što je 'pametno' samo zato što je dostupno u katalogu“, dodao je Kećekolja.

RSE je identifikovao i nekoliko sličnih tenderskih postupaka u drugim javnim institucijama, uključujući Centar za mentalno zdravlje u Peći, Stomatološki klinički centar u Prištini, Opštinu Vučitrn, kao i opštine Junik, Gnjilane i Orahovac.

U ovim nabavkama, od kojih su neke već ugovorene, a neke još u toku, tražene su tehničke karakteristike koje uključuju snimanje zvuka, inteligentne analize i funkcije prepoznavanja lica. Većina ovih institucija do objavljivanja teksta nije odgovorila na zahtev RSE za komentar.

Opština Vučitrn navela je da je tender, koji se nalazi u početnoj fazi, sadržao određene specifikacije zbog toga što će nabavka biti izvršena i za potrebe Policijske stanice u Vučitrnu. Međutim, u tenderskoj dokumentaciji predviđena je i nabavka kamera za zdravstvene centre i školske objekte. Za te objekte takođe su predviđene inteligentne funkcije, uključujući detekciju i poređenje lica.

Na pitanje zbog čega su ove funkcije predviđene i za škole i zdravstvene ustanove, iz Opštine Vučitrn odgovorili su da je cilj povećanje bezbednosti u javnim objektima u kojima boravi veliki broj građana i gde se čuvaju medicinska oprema, dokumentacija i vredan inventar.

„Objekti glavnih centara porodične medicine i centara porodične medicine i škole su u prošlosti bili meta krađa, oštećenja i neovlašćenih ulazaka van radnog vremena“, navodi se u odgovoru opštine.

Prema njihovom objašnjenju, funkcija detekcije lica može pomoći i u smanjenju lažnih alarma, jer razlikuje ljudske upade od drugih vrsta pokreta. Iz Opštine Vučitrn naglasili su da sistem nije namenjen za nadzor učenika tokom nastave niti pacijenata tokom lečenja.

„Kamere se postavljaju na ulazima i izlazima, hodnicima i spoljašnjem obodu objekata, a ne u učionicama ili prostorijama za preglede“, naveli su iz opštine.

Opština Orahovac je 17. juna 2026. godine otvorila tender za nabavku kamera za javne objekte, a u tehničkoj dokumentaciji traženo je da pojedine kamere imaju ugrađene mikrofone. Međutim, iz ove opštine nisu objasnili razlog takvog zahteva. U odgovoru za RSE naveli su da „postupak još nije završen“ i da „nije zaključen ugovor sa ekonomskim operatorom“.

Pitanje korišćenja naprednih sistema video-nadzora na Kosovu tako ostaje otvoreno, posebno zbog mogućnosti da tehnologije poput snimanja zvuka i prepoznavanja lica, ukoliko nisu jasno regulisane, prerastu iz alata za bezbednost u mehanizam širokog nadzora građana.