Onkolozi: Na Kosovu raste broj obolelih od karcinoma, nije dokazana veza sa NATO bombardovanjem

Svake godine broj obolelih od karcinoma na Kosovu povećava se za 10 do 15 odsto, izjavio je za Kosovo onlajn direktor Klinike za onkologiju KBC u Prištini Iljir Kurtiši, upozoravajući da bi broj onkoloških bolesnika ove godine mogao biti do 2.500.

Dr Kurtiši kaže da kroz Onkološku kliniku u Prištini dnevno prođe oko 450 do 500 pacijenata, da oko 300 ljudi trenutno prima hemoterpiju i da je na lečenju radioterpijom više od 170 osoba.

„Na Kosovu kod žena dominira rak dojke. Više od 400 žena godišnje oboli, zabeleženo je i četiri, pet slučajeva kod muškaraca. Kod mušaraca prednjači karcinom pluća. Na drugoj poziciji imamo rak debelog creva i kod muškaraca i žena, nakon čega slede tumori genitalnih organa - materice, jajnika i grlića materice“, objašnjava Kurtiši.

Klinika za onkologiju je dobro opremljena, tvrdi naš sagovornik.

„Pacijente lečimo u Prištini, imamo svu neophodnu terapiju sa hemoterapijom za prvu, drugu i treću liniju ili sa radioterapijom. Poslednje dve godine lečimo sve tumore, imamo aparat za brahiterapiju, i imamo dva nova akceleratora čime radimo VMAT i MRT i počećemo stereotaksičnu radioterapiju. Broj pacijenata koje šaljemo u inostranstvo je veoma nizak, sedam do osam pacijenata godišnje“, rekao je Kurtiši, dodajući da među pacijentima ima i Srba, ali u manjem broju.

Na pitanje da li je broj obolelih od karcinoma povećan od bombardaovanja 1999. godine, Kurtiši ističe da je Klinika za onkologiju otvorena 2010. godine, te da ne raspolažu podacima pre tog vremena.

Šefica Odeljenja za radioterapiju na Klinici za onkologiju Kliničko-bolničkog centra u Prištini doktorka Sonja Bljakaj ističe da je od bombardovanja prošlo više od 20 godina i da nije dokazano kakav je direktan uticaj na pojavu malignih oboljenja.

"Sigurno je da je bombardovanje imalo uticaja na veću pojavu, ali od 1999. godine je prošlo 20 godina i više. Ima mnogo drugih spoljnih uticaja koji utiču na nas i naše zdravlje, zagađenje, voda, zemlja, upotreba hemikalija kod biljaka, mislim da je to veći razlog za pojavu malignih oboljenja od bombardovanja, što nikada nije dokazano. Sigurno da nije dobro, međutim, nije dokazano, ali da li baš izaziva veći broj malignih oboljenja sad, mnogo godina je prošlo, pa to ne bih povezala sa tim“, ističe dr Bljakaj.

Istina je, tvrdi ona, da je broj onkoloških bolesnika u porastu poslednje dve godine.

„Mi sve to pripisujemo vremenu korone. Imali smo dve godine kada pacijenti nisu dolazili na preglede, pa mislim da je sada malo veći broj, shodno tome", rekla je Bljakaj.

Ona ističe da je karcinom izlečiv ukoliko se otkrije na vreme i poziva stanovništvo da redovno kontroliš svoje zdravlje.

"Kada je reč o ženama i preventivnim pregledima, ultrazvuk i momografija, dolaze i kada nemaju simptome, to je dobro, da se, i ako postoji maligna bolest, otkrije u ranoj fazi, to znači da imamo lakši vid lečenja, kraći, jeftiniji, i u svakom slučaju veliko preživljavanje. Tretman lečenja kod žena kojima je otkriven rak u ranoj fazi je mnogo lakši. Veoma brzo može da se vrati svom poslu, u 85 do 95 odsto slučajeva koji se otkriju u ranoj fazi su izlečivi“, rekla je Bljakaj.

Da je broj onkoloških pacijenata na Kosovu u porastu i u srpskim sredinama potvrđuje za Kosovo onlajn direktor Doma zdravlja „Donja Gušterica“ Saša Mladenović.

„Samim tim što radimo u primarnoj zdravstvenoj zaštiti imamo komunikaciju sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i na osnovu broja pacijenata koje šaljemo ka ustanovama u centralnu Srbiju, gde se oni leče, primećujemo da je taj broj u porastu, da je veći nego ranije“, tvrdi dr Mladenović.

I dr Mladenović ne želi da se izjasni da li porast broja obolelih od karcinoma na Kosovu ima veze sa bombardovanjem 1999. godine, objašnjavajući da se time bave stručnjaci.

„Postoje istraživanja koja kažu da je porast onkoloških bolesnika povećan nakon bombardovanja, odnosno, nakon te visoke koncetracije uranijuma u vazduhu. Znamo da je za tu neku kancerogenezu, jedan od faktora rizika zračenje. Tako da verovatno ima tu neke koleracije što se tiče porasta broja obolelih“, ističe dr Mladenović i iznosi slične podatke kao i albanski stručnjaci.

„Žene najčešće oboljevaju od karcinoma dojke, zatim tu je debelo crevo, pluća i grlić materice. Muškarci najčešće oboljevaju od karcinoma pluća, zatim karcinoma debelog creva i prostate“, kaže dr Mladenović.

Zbog boljih zdravstvenih usluga i adekvatne nege onkološki pacijenti iz srpskih sredina na Kosovu šalju se u zdravstvene ustanove na teritoriji centralne Srbije.

„To su najčešće zdravstvene ustanove tercijalnog nivoa, Univerzitetski klinički centri. Pacijenti se šalju u Niš, Kragujevac, Beograd i Novi Sad, jer je tamo zdravstvena nega u poslednjih deset godina na visokom nivou, što se tiče operacija, hemoterapija, zračenja...“, kaže dr Mladenović.