Pantović: Region suočen sa negativnim demografskim procesima, Srbija najviše ulaže u populacionu politiku

Demograf Miodrag Pantović ocenio je da su sve države na Zapadnom Balkanu suočene sa negativnim demografskim procesima, a da se Srbija izdvaja po merama kako bi se taj trend zaustavio i preokrenuo. Kosovo je istovremeno suočeno sa jakim procesom migracije, poručuje ovaj stručnjak.

„Sve države na području ovog regiona suočavaju se sa negativnim demografskim procesima, samo su negde počeli ranije, a negde kasnije. Srbija je među prvima ušla u negativni prirodni priraštaj još 1991. godine, kao i Hrvatska, a redom su posle njih i druge države u regionu ulazile u proces depopulacije“, izjavio je Pantović za Kosovo onlajn. 

Objašnjava da je jedini izuzetak Crna Gora koja beleži pozitivan priraštaj, ali da je toliko nizak da se očekuje da će i ona ove godine ući u negativan demografski proces, kao i Albanija.

„U suštini, neće biti nijedne države u regionu koja će biti u pozitivnim demografskim procesima“, naglasio je Pantović.

Naglašava da svaka od država Zapadnog Balkana pokušava da kroz razne mere reše ovaj problem.

„Ako se pogleda količina novca, finansijskih sredstava koja se koriste, može se reći da je Srbija ona koja daje najviše. Postoji sijaset mera koje se odnose na pomoć roditeljima sa decom: od roditeljskog dodatka od prvog do četvrtog deteta, mere koje se odnose na pomoć u pokrivanju biomedicinski potpomognute oplodnje, mere koje se odnose na kupovinu prvog stana… Srbija je država sveta koja najveći deo svog BDP izdvaja za mere populacione politike“, kaže Pantović.

Kada je reč o situaciji na Kosovu, ovaj demograf naglašava da je poslednjih decenija „evidentno ogromno iseljavanje“.

„To se najlakše može videti po rezultatima poslednjeg popisa koji su sprovele vlasti u Prištini“, kaže Pantović. 

Dodaje da to pokazuju i statistički podaci Nemačke po kojima se u poslednjih deset godina udvostručio broj osoba koje dolaze sa Kosova.

„Sa Kosova su ogromne migracije, ali sa druge strane oni još imaju pozitivan prirodni priraštaj na toj teritoriji iz razloga što je Kosovo i u vreme bivše Jugoslavije imalo najveći prirodni priraštaj, ne samo na području Balkana, već čitave Evrope. Do šezdesetih godina prosečna žena na Kosovu je rađala petoro ili šestoro dece, a u Srbiji van Kosova je rađala manje od dvoje. To je bio jedan od razloga za veliku demografsku ekploziju koja je bila na Kosovu“, objašnjava Pantović.

Iznosi podatak iz 1990. godine - na celoj teritoriji Srbije sa Kosovom, Srbi su činili oko 70 posto stanovništva, ali ih je bilo manje od pola rođenih.

„Albanci su tada činili oko 16-17 procenata, ali su činili gotovo trećinu sve živorođene dece na teritoriji Srbije. Toliko je zapravo natalitet na području Kosova i Metohije kod Albanaca bio veći nego u ostatku države“, precizira Pantović.

Smatra da su mnoge zemlje Zapadnog Balkana zakasnile sa primenom mera populacione politike što se sada održava i na demografske procese.

„Može se reći da su te mere kasnije počele u odnosu na Srbiju, pa je to možda jedan od razloga što su tamo negativni procesi sve veći i veći i viši nego kod nas“, zapaža Pantović.

Komentarišući ideju premijera Severne Makedonije Hristijana Mickoskog da bi ova zemlja mogla da se protiv toga bori uvođenjem poreza na samce, Pantović kaže da je u pitanju ideja koja potiče još iz Starog Rima.

„Bili su poznati čuveni Avgustovski zakoni. Kada se Rim, pre 2.000 godina počeo suočavati sa niskim rađanjem uveden je porez na samce, ali i na porodice koje nisu imale decu. Ali, taj sistem o kome premijer Makedonije priča je nemački model koji je ona nasledila od Pruske koji je Pruska koristila još pre ujedinjenja. Međutim, taj model uopšte nije dao rezultate“, kaže Pantović.

Otuda ne smatra da bi ovakvi porezi bili dobro rešenje za populacionu politiku, već „usklađivanju rada i roditeljstva u porodicama gde bi oba partnera na podjednak način učestvovala u podeli kućnog rada“.

„Ne postoji univerzalno rešenje. Moj lični stav je da je pitanje nataliteta više pitanje kulturološkog nego finansijskog momenta. Jer, najniži natalitet je u najbogatijim državama sveta. Izgleda da što bolje živite, vama je natalitet niži“, precizira Pantović.