Pasjane daje nadu Srbima u Kosovskom Pomoravlju

Uprkos želji da ostane i opstane na vekovnim ognjištima, veliki broj Srba sa Kosova u poslednjih nekoliko decenija napustilo je svoj dom. Uprkos tome, selo Pasjane nadomak Gnjilana, iako okruženo mestima sa pretežno albanskim stanovništvom daje nadu Srbima u Kosovskom Pomoravlju – broj meštana poslednjih godina raste, piše danas Politika.

Prema popisu iz 1961, u Pasjanu je bilo više od 1.500 stanovnika, od toga su 98 odsto činili Srbi. Tokom osamdesetih godina, njihov broj je značajno porastao – skoro 2.000 stanovnika je živelo u Pasjanu i to 100 odsto Srba Tokom 2011. broj meštana se prepolovio – ostali su stanovnici srpske nacionalnosti. Od tada se broj stanovnika povećavao i prema poslednjim podacima od prošle godine, u tom mestu živi 1.177 osoba i svi su po nacionalnosti Srbi.

Vlasta Kokotović Kanazir sa Geografskog instituta Jovan Cvijić, koja je radila je istraživanje o demografskoj tišini u Kopnenoj zoni bezbednosti, rekla je za Politiku da statistika pokazuje da je selo Pasjane veoma vitalno od sredine prošlog veka do danas.

Napomenula je da je to jedna od retkih održivih i živih srpskih zajednica koje „opstaju uprkos svim okolnostima kojima svedočimo poslednjih decenija“.

Posebno je naglasila da je reč o mestu koje je u potpunosti okruženo albanskim selima.

„Svoj prostor čuvaju sebično za sebe jer decenijama ne samo da preovladava srpsko stanovništvo, već je to i jedina nacija koja živi na pomenutom prostoru“, rekla je Kokotović Kanazir.

Osim toga, u Pasjanu se nalazi i jedino seosoko porodilište u Evropi. Počelo je da radi 2015. godine, a od otvaranja do kraja prošle godine čuo se plač skoro 1.200 beba.

Govoreći o porodilištvu Kokotović Kanazir je napomenula da je ono veoma dobro organizovano, da ima odličan tim lekara i pomoć države Srbije i da ase iz godine u godinu na tom mestu rađa sve veći broj dece.

Demografska tišina koja je svakodnevica ljudi na Kosovu, ne preovladava u Pasjanu, pokazalo je njeno istraživanje.

„Rezultati istraživanja pokazjuju da to mesto živi, iako je reč o ruralnoj sredini. Mladi ostaju u svojim domovima, stvaraju porodice, rađaju se deca… Generacije koje dolaze ne gravitiraju ka većim gradskim centrima, već priliku za život, zaposlenje i porodicu grade upravo ovde“, zaključila je Kokotović Knazir.