Pavličić Šarić: Srpska baština na Kosovu ugrožena i fizički i kroz pokušaje falsifikovanja istorije

Profesorka Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Jelena Pavličić Šarić izjavila je da srpske svetinje na Kosovu nisu ugrožene samo fizički, već i kroz pokušaje prisvajanja i falsifikovanja njihove prošlosti, prenosi Juronjuz Srbija.

Ona je istakla da su napadi na crkve postali učestali i da upravo ta učestalost stvara opasnu ravnodušnost.

„Napadi na crkve više nas, nažalost, ne iznenađuju. Postali su niz koji se gotovo podrazumeva. To je možda i najopasnije - ravnodušnost koja nastaje kada se nešto prečesto ponavlja“, rekla je Pavličić Šarić.

Prema njenim rečima, srpska kulturna baština na Kosovu trpi dvostruki pritisak – fizičko uništavanje, kakvo je bilo naročito izraženo 1999. godine i tokom pogroma 2004, ali i dugotrajniji proces pokušaja prisvajanja i falsifikovanja nasleđa.

„Za većinu tih crkava postoje jasna istorijska dokumenta, natpisi, ktitorske povelje, arhivska građa. Ipak, uprkos tome, svedočimo upornim pokušajima da se njihovo poreklo i identitet predstave drugačije. To je ono što deluje gotovo neverovatno - da se i u naučnim krugovima pokušava progurati takva interpretacija“, navela je profesorka. 

Posebno zabrinjava, kako je dodala, činjenica da su pojedine srpske svetinje na digitalnim platformama označene na albanskom jeziku, što utiče na percepciju i kolektivno pamćenje. Deo srpske srednjovekovne baštine na Kosovu nalazi se i na Listi svetske baštine u opasnosti pri Unesku, što potvrđuje njen osetljiv status i međunarodno prepoznatu ugroženost.

Govoreći o kulturnoj baštini, Pavličić Šarić je naglasila da ona ne obuhvata samo sakralne objekte, već i bogato profano nasleđe – javne zgrade, spomenike i umetnička dela moderne i savremene umetnosti, od kojih je deo nestao ili je izmešten nakon 1999. godine.

„Pored sakralnog, postoji i bogato profano nasleđe – javne zgrade, spomenici, umetnička dela moderne i savremene umetnosti. O mnogim radovima danas ne znamo gde se nalaze. Stradali su, nestali ili su izmešteni tokom i nakon 1999. godine“, kaže ona.

Kao simbol šireg problema navela je primer nekadašnje srednje umetničke škole u Peći, poznate kao Pećka škola, čiji je identitet promenjen kroz institucionalne i obrazovne reforme.

„Promena imena i identiteta institucija utiče i na kolektivno pamćenje. To je suptilan, ali snažan način brisanja sećanja“, ocenjuje Pavličić Šarić.

Ona je izrazila zabrinutost i zbog mogućih pritisaka na Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, naglašavajući da bi eventualno preuzimanje kontrole imalo dalekosežne posledice po obrazovni sistem i očuvanje identiteta Srba na Kosovu.

„Ukoliko bi došlo do takvog scenarija, posledice bi bile dalekosežne – ne samo po obrazovni sistem, već i po očuvanje identiteta i kulturnog kontinuiteta Srba na Kosovu i Metohiji“, smatra Pavličić Šarić.

Podvukla je da je srpska srednjovekovna baština na Kosovu istovremeno međunarodno priznata i osporavana, te da se, između fizičkog ugrožavanja i pokušaja falsifikovanja istorije, nalazi na prvoj liniji borbe za očuvanje identiteta.