Pisac Mile Stojanović iz Štrpca: Genetika ne dolazi sama od sebe već od preživljavanja i borbe predaka

Penzionerske dane, nakon rada u prosveti, Mile Stojanović iz Štrpca koristi za pisanje. Napisao je dve knjige, „Koreni u pepelu“ i „Put do pakla i nazad“, u kojima opisuje život svoje porodice generacijama unazad.

Nakon pisanja pesama i satira, na nagovor dece, odlučio je da napiše i porodično stablo u obliku romana.

„Ćerka i sin su me terali da napišem porodično stablo. Odbio sam jer sam računao da oni misle na one dijagrame, ali sam im obećao da ću napisati porodično stablo u obliku romana. Kad sam počeo da pišem video sam da mi je zaista dobro išlo. Na početku sam napravio okvir, želeo sam bar po naslovu da zaintrigiram čitaoca da uzme knjigu u ruke, i prvi okvir mi je bio mesto gde živimo, a to je Šar planina i tako sam i počeo“, priča Stojanović za Kosovo onlajn.

Prva knjiga obuhvata period od 200 godina i opisuje život osam generacija.

„Naslov prve knjige ‘Koreni u pepelu’ sam govori o tome da svaka porodica ima svoje korene, a pepeo predstavlja njihovo preživljavanje. Svaka porodica ima pad u svojoj istoriji, tako da su ovaj pepeo u stvari padovi porodice. Knjiga je bila dosta zahtevna, ima mnogo likova u njoj i obuhvata osam generacija. Na ovom mestu gde se nalazimo bila je stara kuća, koja je bila prva kuća u Mrđincu i to sam hteo da opišem, da je odavde nastalo Mrđince po nekom porodičnom imenu Mrđa“, kaže Stojanović.

Svaka generacija, dodaje, daje nasleđe i gene drugim generacijama.

„Poruka mladima bi bila da njihova genetika nije došla sama od sebe, nego je došla od preživljavanja njihovih predaka, njihove borbe i mučenja. Kada kažemo 'ovaj liči na ovoga' ili dajemo neke karakteristike, sve se to prenosi genima“, kazao je Stojanović.

Nakon završetka i objavljivanja prve knjige, ovaj Štrpčanin krenuo je sa pisanjem druge koja nosi naziv „Put do pakla i nazad“. Dok je okvir prve knjige hronološki opis porodice, u drugoj je tema život i preživljavanje jedne generacije u periodu od 1930. do 1945. godine.

„Druga knjiga ima i mnogo manje likova zato što se radi o jednoj generaciji porodice, a glavni lik je moj deda, i knjiga ima naslov ‘Put do pakla i nazad’, što znači da se radi o čoveku koji je preživeo pakao i to ne jednom, nego više puta i to najpre u svojoj porodici trpeći nepravdu. Zbog toga je morao da se zaposli kao graničar na jugoslovensko-austrijskoj granici i tu ga hvata rat i odlazi u zarobljeništvo, što bi bio njegov drugi pakao. Najveći pakao je doživeo kada se vratio iz zarobljeništva i to od Komunističke partije koja ga je terala da se učlani. Kada se vratio video je šta je njegova porodica preživela, bila je na ivici gladi, jer je bilo sedmoro dece i dve majke sa njima“, kazao je Stojanović.

Kazao je da je život svojih predaka opisao u knjigama, a da na generacijama koje dolaze ostaje da to pročitaju, a možda neko od njih i nastavi ono što je on započeo.

„Svaka generacija imala je svog predvodnika i zaštitnika pa sam napravio metaforu sa krilima, svaka generacija nosi svoja krila, zaštitnika, kao kada ptica raširi svoja krila da zaštiti svoje gnezdo. Na kraju sam napisao da se knjiga ne završava ovde, ona ostaje na najmlađima iz porodice koji će to preneti. Imali smo osam generacija pre nas, a nastaće i generacije koje će doći posle nas koje će verovatno čitati to“, kazao je Stojanović.

Dok čita svoje knjige, Stojanović ističe da ima osećaj kao da ponovo proživljava bol i nedaće svoje porodice i da sam rad na knjigama predstavlja emotivno putovanje kroz vreme, ispunjeno osećanjima i razumevanjem.