Politika: Uzbuna u bošnjačkoj dijaspori zbog filma o Republici Srpskoj

Boris Malagurski
Izvor: Facebook

Novi film Borisa Malagurskog koji je podigao na noge bošnjačku dijasporu nosi naziv „Republika Srpska: Borba za slobodu” i osvetljava bremenitu istoriju srpskog naroda u BiH kroz vekove, piše Politika.

„Fanatizam je izraz potisnute sumnje – onih koji negde duboko u sebi sumnjaju u vlastitu retoriku, pa moraju da je dovedu do ekstrema kako bi sprečili da se čuje bilo šta što oponira i hrani njihovu sumnju”, komentar je na histeriju koja je usledila u zapadnim zemljama na najavu promocije njegovog filma pod nazivom „Republika Srpska: Borba za slobodu”, koji je podigao na noge bošnjačku dijasporu, „Zato ne može o filmu da se diskutuje, već mora da se zabrani. Ako film nestane – nestaće i sumnja, zar ne? Lakše je lupiti etiketu, nego razumeti. Suočiti se sa svojim sumnjama. Etiketa diže prašinu, ali kad se ona slegne – film ostaje”, istakao je Malagurski.

Nervozni zbog toga što bi do zapadne javnosti mogli doći materijali koji odudaraju od uvreženih narativa, bošnjački lobisti se ovaj put nisu suzdržali i ostali samo na pretnjama autoru i klevetanju njegovog rada, čemu se priklonio i deo zapadne štampe. Pretnje pojedinih ekstremista da će dići u vazduh svaki bioskop u Švajcarskoj koji se usudi da prikaže film, tek su jedna od desetina „anegdota”. Pokrenuta je masovna kampanja, zastrašivana su rukovodstva bioskopa. Slali su masovno imejlove, pozivali telefonom, njihovi pravnici su sastavljali dopise i pretnje tužbama na osnovu lažnih tvrdnji o filmu, potezali su političke veze, a ljudi pozivali na proteste.

„Niko od ljudi koji napadaju, film nije ni pogledao. Još uvek čekam njihovu reakciju na film, ona trenutno ne postoji. Tako da njihovu reakciju ne vidim kao kritiku filma, već s jedne strane ozbiljan društveno-psihološki fenomen po kojem ljudi fanatično reaguju bez ulaženja u tematiku koja ih je razbesnela, a s druge strane, izdašno finansiranu kampanju sa agendom da se Republika Srpska ukine. Taj cilj je vrlo jasno naveden kao primarni od strane opskurne bošnjačke nevladine organizacije koja sebe u Kanadi predstavlja kao nekakav „institut” za „istraživanje genocida” koja je u svom prvom saopštenju protiv filma pozvala sve Bošnjake i bošnjačke grupe na organizovanu hajku protiv filma. Toliko su, rekao bih, bili opijeni mržnjom da zbog toga nisu naveli ni naziv filma, samo su čitaoce uputili na link veb-stranice na kojoj je bio spisak premijera”, priča Malagurski za „Politiku”.

Nevolja bošnjačkih udruženja, sem toga što su projekcije ipak održane, i to najčešće u alternativnim prostorima i uglavnom u prepunim salama i što su ispali neozbiljni kritikujući film koji se nisu udostojili ni pogledati, krije se i u tome što ovaj dokumentarac ne samo da ne negira zlodela u Srebrenici, kako oni to navode, već što se „Borba za slobodu” uopšte ne bavi minulim ratom.

Izgleda da je namera autora da sudbinu Srba u BiH smesti u istorijski kontekst možda još bolnija tema za deo lobista u svetu, koji su propagandni narativ o građanskom ratu u tamošnjoj javnosti u dobroj meri već izgradili. Drugi neobični fenomen koji možda delom svedoči i o neuhvatljivoj dinamici političkih procesa u geopolitici, jeste i to što su se vlasti u Dortmundu predomislile, pa su nakon pretnji raznih bošnjačkih udruženja odlučili da bioskopsku projekciju filma – zabrane. Ironija je udesila da se promocija u tom gradu ipak održi, ali uz dozvolu i u prostorijama centra za kulturu – Turske. Nije trebalo puno čekati komentare u kojima se ovaj čin opisivao kao „lekcija koju su Turci održali Nemcima iz tolerancije”, posebno jer se film bavi i periodom osmanske okupacije Balkana.

„Mislim da je tačka ključanja nastala kod naslova filma koji sadrži sintagmu Republika Srpska. Tu počinje i završava se argumentacija bošnjačkih ekstremista. Osnovna poruka je – samo oni smeju da govore o Srpskoj. Jedino čovek koji suštinski sumnja u svoj narativ odbija da uopšte diskutuje o nekom drugom narativu. ’Nije do sadržaja filma, ništa tu nije sporno’, govorili su nam neki bioskopi i objašnjavali da moraju da otkažu projekciju iz finansijskih i bezbednosnih razloga”, kaže Malagurski.

Crveno svetlo za projekcije upaljeno je u Lozani, a u Dortmundu su i Zeleni ustali protiv filma koji nisu ni pogledali. Tim Malagurskog zahvalan je opštinskoj sali „Paradizo” u Luganu i bioskopu u Roterdamu. U Frankfurtu je nemačka policija upala u salu pred premijeru s namerom da je otkaže. Umetnici su uspeli da im objasne da su dobili lažnu dojavu od bošnjačkih ekstremista. Kada je nemačka policija shvatila obmanu, odlučili su da premijeri filma o Srpskoj daju – policijsku zaštitu. Film je zasad, ipak, došao do publike u petnaestak gradova u Švajcarskoj, Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Luksemburgu, Švedskoj.

Malagurski navodi da nezavisni holandski novinar, istoričar i istraživač Fabijan Fendrig, koji je pogledao film u bioskopu u Roterdamu, nije našao „ništa kontroverzno u filmu”.

Osude Bećirovićeve izjave o usklađivanju politika RS i Srbije

„Bio je zapanjen da su mnogi bioskopi otkazali projekcije ovakvog filma i da su pojedini političari i novinari osudili film bez gledanja. Njegove ocene su kako su sva ta dešavanja u stvari pravo lice kulture otkazivanja, što u slobodnoj demokratiji ne bi smelo da se desi. Etnolog iz Evropske komisije Ketlin Bulanže, koja je pogledala film u Antverpenu u Belgiji, naglasila je da ’film nije polemičnog karaktera, a još manje je provokativan; on rasvetljava jedan način razmišljanja i istoriju ovog hrabrog naroda’”, prepričava Malagurski.

Kaže da se u radu na ovom filmu vodio namerom da destigmatizuje srpski narod koji živi zapadno od Drine.

„Ova hajka možda najbolje pokazuje koliko je ovaj film bio potreban. Srpski narod je dao ogroman doprinos svetskoj civilizaciji, bez obzira na mrlje u svojoj istoriji koje poseduje svaki narod i koje ne mogu definisati nijedan narod. Mi imamo pravo da postojimo i imamo pravo da volimo ono najbolje u nama i našoj prošlosti”, naveo je Malagurski i najavio beogradsku premijeru za 9. decembar, a dan posle i novosadsku.

Dodao je da zatim sledi i turneja u gradovima širom Srbije i Republike Srpske.