Prinosi pšenice visoki, ali poljoprivrednici nezadovoljni otkupnom cenom i kašnjenjem subvencija

Na Kosovu je u toku žetva pšenica, ali iako je ova sezona donela visoke prinose, poljoprivrednici su ove godine razočarani niskom prodajnom cenom, a još uvek nisu dobili ni ovogodišnje subvencije od Ministarstva poljoprivrede, prenosi Kosova pres.

Poljoprivrednik iz Orahovca Hamdi Mazreku rekao je za Kosova pres da, iako je rod pšenice ove godine zadovoljavajuć, niske prodajne cene otežavaju ostvarivanje održivog profita.

Prema njegovim rečima, kilogram pšenice trenutno košta samo 0,17 evrocenti zbog čega, priznaje, nema volju da nastavi sa setvom pšenice i sledeće godine.

Pored toga, naglašava da Ministarstvo poljoprivrede još nije izdvojilo finansijska sredstva za subvencije.

„Prosečan prinos je 5,5 tona ali nismo zadovoljni cenom, veoma je niska, negde oko 17-18 centi... Sledeće godine nemate ni volje da sejete, ako je cena 17 centi... Prošle godine je bilo 20-21 cent po kilogramu, očekivali smo da će ove godine cena biti 22 do 23 centa“, rekao je Mazreku.

Istog mišljenja je i poljoprivrednik iz Podujeva, koji trenutno radi kao kombajner u Orahovcu.

Malesor Sejdiu traži od Ministarstva poljoprivrede da pritekne u pomoć poljoprivrednicima za nadoknadu štete, čiji je „hleb“ izgoreo u nedavnim požarima.

On je takođe naglasio da poljoprivrednici ove godine još uvek nisu dobili subvencije niti ih je posetio bilo ko iz resornog Ministarstva radi inspekcije parcela.

Pored niske cene pšenice, Sejdiu se požalio i na visoku cenu nafte za poljoprivredu.

„Žetvu smo počeli 25. juna, do sada smo završili oko 12 sela u opštinama Prizren, Suva Reka, a sada smo u opštini Orahovac. Danas je poslednji dan, imamo sedam kombajna. Cena dizela za kombajne je skupa, ista je kao i za one sa luksuznim automobilima, trenutno 1,18-1,20 evra po litru dizela... Žalio sam se Ministarstvu poljoprivrede, nedavno je pšenica izgorela. Meni je izgorelo oko 12 hektara pšenice, spasao sam oko pet hektara... Stoga bi bilo dobro da imamo neku pomoć, čak i malo olakšanje... Prošle godine smo dobili subvencije, ove godine nisu ni izašli da provere parcele“, rekao je Sejdiu.

U međuvremenu, stručnjaci pozivaju na hitnu reakciju nadležnih institucija kako bi se osiguralo da poljoprivrednici dobiju poštenu cenu i pomoć na koju imaju pravo, kako bi se zaštitila lokalna proizvodnja i prehrambena sigurnost.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu Imer Rusinovci rekao je da ove godine ima više površina pod uzgojem pšenice, ali nedovoljno za potrebe Kosova.

„Za razliku od prošle godine, ove godine ima više površina pod uzgojem pšenice. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, ima oko 70 hiljada hektara, dok se proizvodnja po jedinici površine kreće od 4,5 do 5,5 tona, ali ne sa velikom razlikom u odnosu na prethodne godine. Sa ovom količinom proizvodnje, Kosovo jasno zadovoljava svoje nutritivne potrebe i zavisićemo od manje količine uvoza, koji će svakako biti prisutan kao i prethodnih godina... Molim nadležni resor, u punoj koordinaciji sa lokalnom samoupravom, da pritekne u pomoć poljoprivrednicima za nadoknadu štete za katastrofe koje su pretrpeli“, rekao je Rusinovci.

U međuvremenu, iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja za Kosovo pres je rečeneo da je ove godine površina zasejana pšenicom za koju su aplicirali ukupno 74.753,06 hektara, dok je 2024. godine bila 53.627,26 hektara, što znači da je ove godine pod pšenicom za 21.125,80 hektara više površine.

„Na osnovu podataka prikupljenih sa terena, stanje žitnih polja je dobro. S obzirom na to da je proces žetve i vršidbe pšenice u ranim danima, nije moguće sa tačnošću govoriti o prosečnom konačnom prinosu i to će biti poznato i objavljeno tek nakon potpunog završetka procesa žetve i vršidbe pšenice. Očekuje se da će prinos biti zadovoljavajući i blizak onom od prošle godine, koji je iznosio 4.871 kilograma po hekatu“, navodi se u odgovoru Ministarstva poljoprivrede.

U međuvremenu, prema navodima ovog Ministarstva, zadovoljavanje potreba za žitaricama zavisi od nekoliko faktora, kao što su nutritivne potrebe po glavi stanovnika za godinu dana, broj ljudi, prosečan prinos i ukupna količina proizvedenog žita.

„S druge strane, nutritivne potrebe za pšenicom za stanovništvo Kosova iznose oko 190 kilograma po glavi stanovnika godišnje, stoga je, na osnovu broja stanovnika i potreba po glavi stanovnika, potrebno preko 300.000,00 tona pšenice za godišnju potrošnju“, navodi se u odgovoru Ministarstva poljoprivrede.

Pšenica, kao sirovina za proizvodnju brašna, smatra se strateškim proizvodom za bezbednost Kosova.

Poljoprivredni stručnjaci pozivaju sve poljoprivrednike da ne pale svoja žitna polja, jer veruju da mogu izazvati velike katastrofe požarima.