Položeni venci u znak sećanja na žrtve Holokausta; Starović: Relativizacija zločina najveća opasnost za budućnost

Polaganjem venaca kod spomenika „Menora u plamenu“ na Dunavskom keju u Beogradu danas je počela ceremonija obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta. Na ceremoniji kojoj prisustvuju i ministri u Vladi Srbije Marko Đurić i Nemanja Starović, kao i predstavnici Narodne skupštine, Grada Beograda i AP Vojvodine počast žrtvama Holokausta odao je izaslanik predsednika Srbije, njegov savetnik Milorad Veljović.

Ceremoniji prisustvuje i ambasadorka Izraela Avivit Bar-Ilan, kao i pripadnici Vojske Srbije i stranih vojnih delegacija, predstavnici diplomatskog kora, organizacija koje neguju tradicije antifašizma i oslobodilačkih ratova, predstavnici jevrejske i romske zajednice u Srbiji, kao i potomci žrtava i preživeli, preneo je RTV. 

Na početku ceremonije molitvu je pročitao vrhovni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asijel.

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović upozorio je da osam decenija nakon poraza nacizma svedočimo rastućem antisemitizmu u Evropi.

„Sećanje na ovaj veliki zločin nije pitanje izbora, već obaveza prema žrtvama, prema istini i prema budućim generacijama. Sećanje je i naša obaveza prema pravdi: da žrtve niko nikada ne proglasi za dželate, a dželate za žrtve“, kazao je Starović.

Podvukao je da je logor Jasenovac ostao jedan od najstrašnijih simbola zla i užasa i da to nije bio samo logor, već krvava fabrika smrti u kojoj su, pored Jevreja, masovno ubijani Srbi, Romi i svi oni koji se nisu uklapali u ustašku ideologiju mržnje.

Naveo je da Jasenovac nije bio izolovan slučaj, već centralna tačka mreže logora i stratišta na teritoriji tadašnje NDH.

Kako je istakao, mreža logora svedoči o sistematičnosti i planskom karakteru zločina koji nije bio posledica ratnog haosa, već rezultat jasne državne politike, o čemu svedoče svi usvojeni zakoni NDH, kao što je zakonska odredba o zaštiti arijevske krvi i časti hrvatskog naroda.

„Ustaški režim je u nastojanju da se dokaže i dodvori nacističkim gospodarima često išao korak dalje od samih nemačkih zahteva. Progon i uništavanje čitavih zajednica sprovođeni su ne samo oružjem već i zakonodavstvom, rasnim propisima, uredbama i naredbama koje su lišavale ljude prava, imovine, dostojanstva, na kraju i samog života“, dodao je Starović.

On je rekao da je, više od osam decenija kasnije, porazno to što se oko pitanja stradanja civila na prostoru NDH i dalje vode političke i ideološke borbe, umesto da to bude tačka tišine, pijeteta i sećanja.

„Tamo gde se istina zamagljuje, a zločin umanjuje, sećanje se pretvara u novo polje sukoba i upravo tu leži najveća opasnost za budućnost kulture pamćenja, ali i mira u svetu“, istakao je.

On je rekao da se u Hrvatskoj u javnom prostoru tolerišu, kako je rekao, čak i hrabriji narativi koji umanjuju razmere stradanja i dovode u pitanje karakter samog logora Jasenovac, ali i genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima.

„Posebno uznemiravaju pojedini govori u Hrvatskom saboru u kojima se zločini ustaškog režima relativizuju, predstavljaju kao posledica ratnih okolnosti ili se, još opasnije, prebacuje fokus sa žrtava na navodne političke kontekste koji bi trebalo da umanje odgovornost počinilaca, od kojih se neki čak i javno slave“, naveo je Starović.

On je izrazio zabrinutost zbog, kako kaže, činjenice da predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću još uvek nije dozvoljeno da ode u Jasenovac i pokloni se žrtvama.

„Zabraniti jednom šefu države da u tišini oda poštu nevinim žrtvama, među kojima su i članovi njegove porodice, znači uskratiti pravo na sećanje, a time i nastaviti to strašno nasilje. Onda, kada se žrtvama oduzima pravo na dostojanstven pomen, a živima pravo na žal, otvara se opasan prostor za reviziju istorije i relativizaciju zločina“, upozorio je Starović.

On je dodao da korišćenje pozdrava „Za dom spremni“, skrnavljenje antifašističkih spomenika, relativizacija postojanja koncentracionih logora, kao i masovni javni događaji na kojima se promoviše ideologija mržnje, predstavljaju direktan udar na temelje evropskih vrednosti na kojima i Evropska unija počiva.

„Kultura sećanja je jedna od najvažnijih vrednosti svakog slobodnog i demokratskog društva. Ona podrazumeva istinu bez ograda, jasno imenovanje zločina i nedvosmislenu odgovornost države da spreči veličanje ideologija zasnovanih na mržnji“, rekao je Starović.

On je dodao da je Srbija u tom pogledu pokazala da je spremna da gradi ozbiljnu i odgovornu politiku sećanja kroz zakonski okvir, institucionalnu podršku i jasnu javnu poruku da za rehabilitaciju zla ne može i ne sme biti mesta.

„Upravo takva politika predstavlja ne samo čin pijeteta prema žrtvama već i ključni preduslov da se tragedije 20. veka nikada više ne ponove“, zaključio je Starović.

Rekao je da napadi na jevrejske zajednice, skrnavljenje sinagoga, otvorene pretnje i nasilje nad Jevrejima postaju sve češći, da je antisemitska retorika sve vidljivija u javnom prostoru, a da je posebno uznemirujući savez dela ekstremne levice sa radikalnim islamističkim pokretima pod izgovorom borbe protiv imperijalizma ili u ime lažnog aktivizma.

Vučić: Dužnost nam je da se borimo protiv istorijskog revizionizma

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je ranije danas da se na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta sećamo ogromne patnje, ali i hrabrosti svih onih koji su zbog svog porekla brutalno ubijani u ime besmislenih ideala i surovih ciljeva.

„Naša je najveća dužnost da budućim generacijama ostavimo svet bez mržnje, podela i sukoba, a posebno da se borimo protiv istorijskog revizionizma i distorzije Holokausta, kojima se negira jedna od najstrašnijih epoha u istoriji čovečanstva. Da se nikada ne ponovi!“, kazao je Vučić.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se 27. januara u znak sećanja na dan kada su sovjetske trupe, pre osam decenija, 1945. godine, oslobodile Aušvic, nemački koncentracioni logor koji je bio prostor najvećeg masovnog zločina u istoriji.

Smatra se da je u Aušvicu tokom Drugog svetskog rata ubijeno najmanje 1,1 miliona ljudi, od kojih su oko 90 odsto bili Jevreji.

Organizacija Ujedinjenih nacija usvojila je 1. novembra 2005. godine Rezoluciju 60/7 kojom je odlučeno da će se 27. januar obeležavati kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.

Rezolucijom 60/7 iz 2005. članice OUN su pozvane na poštovanje žrtava Holokausta, a apelovano je i da se ne dozvoli ma kakvo poricanje tragedije holokausta, kao ni širenje mržnje uopšte, verski ili etnički motivisane. 

Pozvano je isto tako na očuvanje prostora sećanja, obeležja, mesta stradanja, stratišta, kao i na instucionalizovano, sistematsko obrazovanje na temu Holokausta.

Tokom Drugog svetskog rata nemački nacisti pobili su šest miliona Jevreja, kao i milione drugih, najviše na prostoru Centralne i Istočne Evrope.

Osim 27. januara kao Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, u različitim zemljama postoje i posebni, nacionalni  datumi sećanja na žrtve, kao 22. april u Srbiji.