Preminuo američki diplomata Džon Kornblum, doprineo Dejtonskom sporazumu i otvaranju Kancelarije SAD u Prištini

Američki diplomata Džon Kornblum, na Balkanu poznat po tome što je doprineo okončanju rata u Bosni i Hercegovini i postizanju Dejtonskog sporazuma, zbog čega je 1997. godine proglašen počasnim građaninom Sarajeva, ali i po tome što je 1996. godine otvorio prvu američku Informacionu kancelariju u Prištini, što je predstavljalo prvo diplomatsko prisustvo na Kosovu, preminuo je u 80. godini, potvrdila je njegova porodica, piše nemački Tagesšpigel.

Medij podseća da je Džon Kornblum stupio u diplomatsku službu dok je Hladni rat besneo između Istoka i Zapada i navodi da je izbliza, kao niko drugi, doživeo istoriju nemačko-američkih odnosa nakon završetka Drugog svetskog rata.

Kornblumovi baba i deda su emigrirali iz Istočne Pruske u Sjedinjene Države krajem 19. veka, a Kornblum je kao mladić studirao nemački jezik, političke nauke i međunarodne odnose.

Kada je stupio u diplomatsku službu 1964. godine, Hladni rat je bio u punom jeku, a Berlinski zid je bio star samo tri godine.

Džon Kornblum je imao strmoglavu karijeru. Od 1964. do 1966. radio je kao vicekonzul u Hamburgu. Od 1969. radio je u političkom odeljenju ambasade u Bonu. Učestvovao je u pregovorima za sporazum četiri sile od 1970. do 1972. godine.

Nakon godina u Vašingtonu, imao je svoj prvi zadatak u Zapadnom Berlinu kao politički savetnik američkog predstavništva. U to vreme ambasada je još uvek bila u Bonu. U Berlin je trebalo da se preseli tek nakon pada zida.

Godine 1985. Džon Kornblum je postao izaslanik i zamenik komandanta grada u američkom sektoru Zapadnog Berlina.

Kada je tadašnji američki predsednik Ronald Regan 1987. održao svoj čuveni govor na Brandenburškoj kapiji i pozvao Mihaila Gorbačova da otvori kapiju i sruši zid, Kornblum ga je tamo pratio i stajao veoma blizu. Sa zadovoljstvom je isticao svoju ulogu u tom istorijskom događaju.

Delovao je i energično i svrsishodno iza kulisa, pa je tako, kada je 1985. godine na Glijenikovom mostu došlo do najveće razmene agenata između Istoka i Zapada, u kojoj su četiri špijuna DDR-a razmenjena za 25 agenata CIA, on je prethodno zajedno sa američkim ambasadorom vodio pregovore.

Potom su usledile visoke pozicije u Natou. Kao specijalni izaslanik za Bosnu, kojeg je imenovao predsednik Bill Klinton, svojim pregovaračkim veštinama uveliko je doprineo okončanju rata i postizanju Dejtonskog sporazuma.

U leto 1997. Džon Kornblum je konačno imenovan za ambasadora ujedinjene Nemačke. Bio je samouveren šef misije koji je voleo da vodi debate, uključujući i Berlin kao prestonicu, i postavlja zahteve.

Kornblum je bio poslednji diplomata od karijere koji je postao američki ambasador u Nemačkoj. Posle toga, mesto je uvek politički popunjavano.

Njegovi naslednici su više puta ukazivali na potrebu da Nemačka, koja se tako dugo navikla na SAD kao zaštitnu silu, preuzme veću odgovornost.

Bio je uključen u razgovore o neophodnim zaštitnim merama za ambasadu i nije krio da je razočaran nekim reakcijama Berlina, uključujući i vodećih političara.

Ipak, osećao se tako prijatno u gradu da je ostao i nakon što mu je istekao mandat 2001. godine. U svojoj novoj ulozi nemačkog šefa investicione banke Lazard, nastavio je da se uključuje. Bio je i član nadzornih odbora kompanija Baier AG i Motorola Europe, između ostalih.

Takođe je volontirao u mnogim oblastima. Na primer, bio je jedan od osnivača Američke akademije i predsedavajući osnivača Atlantskog foruma Džona F. Kenedija. Sa svojim bogatim iskustvom i dubokim poznavanjem evropsko-američke politike, bio je tražen gost i autor emisije, takođe u Tagešpigelu.

Izbornu pobedu Donalda Trampa u SAD, Kornblum je posmatrao kao prekretnicu i rano je upozorio na rastući populizam u Evropi.

U osnovi, međutim, bio je ubeđen, kako je rekao u intervjuu 2020. godine, da je transatlantski temelj čvrst i da postoji već 400 godina. Buduću ulogu Nemačke u digitalizovanom svetu video je kao tumača za Ameriku u Evroaziji.

Iza sebe, Kornblum je ostavio dva sina. Dobio je mnoge počasti.