Profesor međunarodnog prava: Povlačenje SAD iz MKTJ ne može uticati na sudske odluke

Povlačenje SAD iz Mehanizma koji je nasledio nekadašnji Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) u Hagu ne može uticati na sudske odluke koje je Hag već doneo, kaže stručnjak za međunarodno pravo Marko Milanović, a prenosi Radio Slobodna Evropa.

Milanović, koji je profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Redingu u Velikoj Britaniji, kaže za RSE da, međutim, odluka administracije Donalda Trampa donekle šalje izuzetno lošu poruku.

Prema Milanovićevim rečima, u ovom trenutku je teško proceniti kakve bi posledice odluka SAD mogla imati na rad ove institucije.

„U stvari, ne znamo da li postoji neki alternativni način da se prikupi novac“, kaže Milanović.

Međutim, Milanović napominje da do sada čak ni Rusija – koja je takođe stalna članica Saveta bezbednosti – nije sabotirala rad Mehanizma.

„Veoma sumnjam da će Sjedinjene Države reći – ne samo da ovo nećemo eksplicitno podržati, već ćemo i staviti veto na produženje mandata Mehanizma. Ali sama činjenica da im nedostaju resursi znači da ne mogu da obavljaju sve funkcije koje su do sada obavljali“, podvlači Milanović.

Profesor Milanović naglašava da odluka SAD ne može uticati na odluke koje je Mehanizam prethodno doneo.

„Te odluke su donete i konačne su“, kaže Milanović.

Međunarodni mehanizam za krivične tribunale u Hagu nije odmah odgovorio na pitanja RSE o odluci Sjedinjenih Država da obustave finansiranje institucije.

Mehanizam je naslednik Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, koji je gonio ratne zločine počinjene tokom ratova 1990-ih u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu.

Trampova odluka dovela je do povlačenja SAD iz 35 organizacija Ujedinjenih nacija (UN) koje nisu članice i 31 drugog tela UN, među kojima je i Mehanizam.

Kako je objašnjeno u memorandumu koji prati ovu odluku, za tela koja deluju u okviru Ujedinjenih nacija, „povlačenje znači prestanak njihovog učešća ili finansiranja, u meri dozvoljenoj zakonom“.

Mehanizam je osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 2010. godine, sa idejom da zameni Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni krivični tribunal za Ruandu.

Kao i u slučaju drugih institucija Ujedinjenih nacija, države članice UN dele obavezne doprinose za finansiranje Mehanizma, srazmerno svojim finansijskim mogućnostima.

Pred tom institucijom, između ostalih, najviši vojni i politički zvaničnici Republike Srpske su osuđeni za genocid i kršenje međunarodnog prava tokom rata u BiH.

Mehanizam je doneo konačne odluke u slučajevima protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, osuđenog na 40 godina zatvora za zločine u BiH, kao i bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, prvostepeno osuđenog na doživotni zatvor.

U maju 2023. godine, bivši šef službe Državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i njegov zamenik Franko Simatović, osuđeni su na po 15 godina zatvora za zločine nad nesrpskim stanovništvom u Bosni i Hrvatskoj.

Odlukom su okončani svi postupci pred tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.

Milanović smatra da bi povlačenje SAD moglo uticati na tekuće slučajeve, poput onog u kojem Mehanizam goni dvojicu članova  Srpske radikalne stranke za nepoštovanje suda.

Više od decenije Srbija odbija da izruči Hagu članove SRS Petra Jojića i Vjericu Radetu, koje je Haški sud u oktobru 2012. optužio za uticaj na svedoke u procesu protiv njihovog stranačkog lidera Vojislava Šešelja.

Haški tribunal je izdao prvu poternicu za Jojićem i Radetom u Srbiji 2015. godine, a Beograd je od tada odbio da ih izruči, obrazlažući da za to „nema osnova“, jer zakon Srbije o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo onih optuženih za ratne zločine, a ne i onih optuženih za nepoštovanje suda. To tumačenje je sud u Hagu u više navrata odbacio.