Prve bebe generacije „beta” došle na svet u srpskim porodilištima

U prvim sekundama 2025. godine pune ruke posla i za doktore i babice u beogradskim porodilištima. U klinici u Višegradskoj rođen je dečak, dok su se u Narodnom frontu gotovo istovremeno rodile tri bebe, devojčica i dva dečaka, prenosi RTS.

„Dečak dužine 49 centimetara i težak 3.200 grama rođen je u prvoj sekundi posle ponoći u Ginekološko akušerskoj klinici – Višegradska. Beba i majka Bojana Pavlović su odlično”, rekao je direktor GAK-a profesor Aleksandar Stefanović.

Tri bebe, devojčica i dva dečaka rodile su se tačno u ponoć u GAK Narodni front, izjavila je dežurni akušer Nataša Karadžov.

Mališani koji na svet stižu do 2039. godine, pripadaće novoj „beta” generaciji. Oni će polako naslediti generaciju „alfa”, a to su svi oni rođeni od 2010. do 2024. godine.

Dok je generacija „alfa” imala tehnologiju kao prirodni deo života, poput neophodnog vazduha, pripadnici „bete” će otići još dalje, i biće poznati kao generacija veštačke inteligencije.

Snežana Mrvić iz Instituta za mentalno zdravlje kaže da se rađanje pripadnika generacije „alfa” završilo sa današnjim danom, i dodaje da se čini da su i oni, kao i milenijalci na primer, dosta toga ostavili za sobom, i da su bili pioniri upotrebe tehnologije uopšte i korišćenja društvenih mreža.

„Mislim da su i oni zaslužni dosta, zato što se, posebno među mladima, podigla svest o očuvanju mentalnog zdravlja, mislim, ja o tome govorim jer se eto time i bavim, i mislim da su oni nekako danas postali ti lideri u tome, u toj, da kažem, introspekciji. Oni su vrlo otvoreni, vrlo su postali kritični, samokritični, nekako orijentisani ka raznim oblastima, usmereni na razne oblasti”, rekla je Mrvićeva.

Na pitanje o tome šta će to biti novo kod generacije „beta”, kaže da je odgovor na to težak, ali da smatra da pripadnici nove generacije neće moći bez veštačke inteligencije.

„Mislim da će naravno to biti veliki zadatak na roditeljima, uopšte na nastavnicima, kasnije profesorima koji će prosto biti tu kao neki medijator između toga kako da nauče da žive između tog digitalnog i realnog sveta. Jer koliko će olakšica doneti veštačka inteligencija, pretpostavljam da će biti malo i nekih izazova u tome”, dodala je ona.

Istakla je i koje ih prednosti očekuju.

„Kada je reč o medicini, kada je reč o obrazovanju, gde će to biti personalizovano obrazovanje, pretpostavljam da to maltene će biti prilagođeno nekako individualno svakoj osobi, ali koliko će biti tu i nekih izazova, zaista i koji je najadekvatniji način da se integriše zapravo taj realni i taj digitalni svet. Mislim da će to biti, da kažem, težak zadatak”, dodala je.

Ona veruje da će biti dosta olakšica, jer, objašnjava, sa dostupnošću informacija, život postaje lakši, ali se slaže i da je preplavljenost informacijama poput mača sa dve oštrice.

Mrvićeva pretpostavlja da će i roditeljima biti lakše sa „beta generacijom:

„Roditelji ’beta’ generacije čini mi se da već su prosto veoma iskusni u potrebi i tehnologija, a i AI, koji je postao opet nekako sastavni deo života, tako da će biti mnogo prilagodljiviji, kao što već i jesu prilagodljivi, kao što su ove generacije sada mnogo nekako fleksibilne i, kao što rekoh, osvešćeni, tako da mislim da će njima biti mnogo lakše nego što je bilo našim roditeljima”, dodaje.

Govoreći o mentalnom zdravlju mladih, Mrvićeva kaže da se na Institutu za mentalno zdravlje, stručnjaci svakodnevno viđaju sa mladim ljudima koji dolaze da traže besplatnu psihološku podršku.

„Svi mi, ne samo ja, nego i moje kolege, primetili smo koliko su zaista mladi ljudi danas spremni da traže psihološku pomoć, i koliko treba da im budemo zahvalni na tome što su uticali, što su pomogli da se destigmatizuje problem mentalnog zdravlja”, dodaje.

Mrvićeva posebno ističe da su introspekcija i otvorenost velika prednost mladih ljudi i svih generacija koje spadaju u tu grupu.

„Što se mentalnog zdravlja tiče, brige o mentalnom zdravlju, što se tiče svesti, ekološke svesti, što se tiče inkluzije u društvu, što smo nekako postali i mi, zahvaljujući njima, nekako postajemo, čini mi se malo otvoreniji i tolerantni. Nekako svet postaje tolerantnije mesto, zahvaljujući njima, ovoj generaciji koju danas imamo”, ističe ona.