Godišnjica Radija Gračanica: Uspešnih 27 godina rada u teškim vremenima i uslovima

Radio Gračanica danas obeležava 27 godina postojanja i rada, tokom kojih je izrastao u medijski oslonac i pouzdan izvor informisanja za srpsku zajednicu na Kosovu. U najtežim vremenima, iz male sale Doma kulture, 21. oktobra 1999. godine emitovan je program koji je u tom periodu predstavljao svetlo u medijskom mraku. U godinama nakon toga, taj radio je opstao i razvijao se, bavio se aktuelnostima i prenosio ih svojim slušaocima, a 2015. nastala je i televizija, Radio-televizija Gračanica.

U nemogućim uslovima, u improvizovanom studiju, radnici Radio i Televizije Priština, koji su tokom sukoba na Kosovu ostali bez posla, ali i novi mladi ljudi iz Gračanice, pokrenuli su emitovanje programa. 

Prema rečima urednika, a tadašnjeg mladog novinara, Zorana Stankovića, motivacija ekipe bila je ključna za opstanak.

„Neposredno nakon rata 1999. godine, okupila se ekipa starih radnika iz Radio Prištine i Televizije Priština i grupa mladih entuzijasta, odnosno ljudi iz Gračanice koji su se prvi put sreli sa takvim vidom posla, potpuno neiskusni. To je bio uspešan početak zato što je motivacija bila veoma jaka. Čini mi se da je u tom trenutku to odigralo neku presudnu ulogu u ovoj sredini, s obzirom da je čitavog leta vladala velika napetost, bilo je premišljanja da li će da se ode, da li će da se ostane, a kada jedan medij počne da radi, kada se čuje glas, kada radio stanica postoji, onda to utiče na normalizaciju života. Tako je bilo i sa nama. U tom trenutku Radio Gračanica je bio u maloj sali Doma kulture, bili su to jako loši uslovi za rad, sve je bilo u jednoj prostoriji i jedan mali studio koji je bio izolovan lamperijom, međutim to su po meni neki nezaboravni dani i najlepši dani u istoriji ovog radija, zato što je bilo mnogo entuzijazma, mnogo volje za radom i tražile su se teme iako smo tada bili u pravom smislu reči izolovani“, započinje razgovor Stanković.

Prikupiti informacije iz Gračanice i obavestiti javnost o tome, bilo je lako. Međutim, kaže Stanković, izazov je bio svaki odlazak na dalji teren, obići ostale srpske sredine i svetinje.

„Do informacija smo dolazili, kada je u pitanju Gračanica, relativno lako, sve je bilo na dohvat ruke. Međutim, tada smo već počeli da obilazimo neke druge sredine, sećam se konkretno mog odlaska u manastir Devič, onda odlaska u Prizren, Peć. Uglavnom smo išli pod pratnjom vojnika Kfora i moram da kažem da su nam oni tada izlazili u susret.  Uvek bismo morali da im najavimo terene nedelju dana ranije, da ćemo negde da idemo i onda su nam oni obezbeđivali pratnju, čak se i više puta dešavalo da nas oni voze u svom džipu i da idemo sa njima, tako da u tom trenutku bezbednost je još uvek bila vrlo loša, nekad je i život bio u pitanju“, kaže Stanković.

Što se tiče uslova za rad u narednim godinama, situacija je postajala sve bolja, dok 2012. godine Radio Gračanica nije dobio svoju zgradu sa svim neophodnim uređajima za nesmetano emitovanje programa. Ipak, priseća se Stanković, dešavanja na terenu bila su i tada teška za sve.

Nakon prostora u kome su zaposleni u Radiju Gračanica mogli da rade nesmetano, 2015. godine otvorena je i televizija. Kako navodi Stanković, sa tom idejom se najpre krenulo eksperimentalno.

„Morali smo da imamo nešto od svog programa. Činjenica je da i danas to ne može da bude dovoljno, ali svi znamo kako žive lokalne televizije i da je nemoguće da formirate neki bogati, veliki program. Na svu sreću, ima dosta filmskog programa i onoga čime bi mogao da se popuni program, nekih autorskih emisija koje nam stižu od drugih produkcija. Kada je naša produkcija u pitanju, tu je redovni večernji program, što mislim da ima odjeka kod stanovništva. Pre dve godine uvedena je i emisija Panorama u večernjim satima. Trudimo se da što više raznovrsnijih gostiju prođe kroz nju i da tu budu teme onako neobavezne, drugačije“, kazao je on.

Kako je dodao, pored televizijskog programa, kolektiv se trudi da radio program vrati u život, jer će, kako kaže, on uvek biti aktuelan.

„Mi vraćamo radio program, pokušavamo da ga što više aktiviramo, da vratimo goste na radio program. Mislim da radio neće otići u istoriju, da će uvek biti aktuelan, radio se sluša u automobilima, radio slušaju domaćice dok spremaju ručak ili zimnicu, tako da uvek ima tih situacija u kojima je radio jedan praktičan medij koji može da se u nekim situacijama koristi kada ne možete da gledate ni internet, ni televiziju. U tom smislu, mislim da radio ima svoju budućnost“, rekao je Stanković.

Aleksandra Đorđević radnik je Radija Gračanica 18 godina. Kako kaže, tu je pronašla sebe.

„Zaposlila sam se slučajno i pronašla sam se u ovom poslu i tu ostala već dugih 18 godina. Interesantno mi je bilo od samog početka, tako da tu sam ostala sve do sada“, kaže Đorđević.

Radio je kaže ona, njena „prva ljubav“ i kanal kojim informacija najbrže putuje.

„Obično radim u podne informativnu emisiju Lokal info, isto tako često radim i Jutarnji dnevnik na radiju koji je u 10 sati. Moram da spomenem da su to emisije koje od samog otvaranja 1999. godine traju i slušaoci su navikli da te naše informativne emisije mogu da slušaju u to vreme. Isto tako je tu i centralna informativna emisija Dnevnik Radio Gračanice koji je dugi niz godina u 16 časova, Zna se da je tada naš dnevnik i mnogi slušaoci dan danas vole da ga slušaju“, kaže Đorđević.

Osnivanje televizije je za nju, ali i za njene kolege, bilo novo iskustvo.

„Novo iskustvo definitivno jeste za sve nas bilo otvaranje najpre televizijskog studija, u okviru koga smo se uključivali direktno u jutarnji program kod naših kolega u Televiziji Most, a potom i proizvodnja sopstvenog programa i otvaranje naše televizije, Radio-televizije Gračanica. Trebalo nam je vremena da mnoge stvari naučimo, da se prilagodimo novonastaloj situaciji. Ali mislim da smo se dobro snašli, bilo je tu dosta starih kolega iz Radio-televizije Priština koji su nam pomogli u svemu tome. Tako da, evo, već nekoliko godina imamo sopstveni program“, dodaje Đorđević.

Tokom godina, sa raznoraznim gostima u radijskom, ali i televizijskom studiju razgovarano je o mnogim temama, a sve u cilju informisanja gledaoca i slušaoca, kaže Đorđević.

Kako je dodala, njihov rad je proširen i na jutjub kanal, sajt, ali i na društvene mreže.

„Trudimo se da budemo u koraku sa vremenom“, navela je ona.

Sve to, dodaje, ne bi bilo moguće bez kolektiva koji funkcioniše kao jedna porodica.

„Naša firma funkcioniše kao jedan veoma dobar kolektiv. Međuljudski odnosi su veoma dobri, to se ogleda i time što jedni drugima konstantno pomažemo, kome god treba pomoć u bilo kom trenutku, mi priskačemo u pomoć i tu smo da jedni druge dopunimo, da, kada se desi neka greška, to svi zajedno ispravimo, da jedni drugima konstantno pomažemo i funkcionišemo kao jedno, Zbog toga je i naš rad sve ove godine je vidljiv i mogu da kažem da je to uspeh svih nas“, rekla je Đorđević.

Direktor Radio-televizije Gračanica Dejan Jevtić kazao je da, i pored teških uslova, Radio Gračanica danas obeležava uspešnih 27 godina rada i postojanja.

„To je period sa kojim smo se suočavali sa mnogim problemima i poteškoćama, ali čini mi se da svih ovih godina naši radnici sa ponosom mogu da kažem da su svih ovih godina, tačnije 27, uspešno radili svoj posao i ono što je bio naš zadatak, pre svega, to je da svih ovih godina izveštavamo naše stanovništvo, naše gledaoce i slušaoce o svim dešavanjima koja se dešavaju širom Kosova i Metohije“, kazao je on.

Kako je rekao, u trenutku osnivanja radija, srpska zajednica na ovim prostorima bila je u medijskom mraku.

„Onda smo mi kao radnici, osećali odgovornost i doneli smo odluku da krenemo sa nekim radom. I bilo je mnogo teško. Godinama smo stvarali sve bolje i bolje uslove, a ono što mogu sa ponosom da kažem, to je da smo imali dobar kadar. Imali smo novinare, tehničare. I tako smo, godinu za godinom, uspeli da idemo u korak sa svim ostalim medijima, i danas, evo punih 27 godina, radimo i funkcionišemo poprilično dobro. Ja sam veoma zadovoljan kako radimo i funkcionišemo, a naravno da postoji još mogućnost za još bolji rad i funkcionisanje, što se nadam da ćemo u narednom periodu imati“, rekao je Jevtić.

Pored iskusnih novinara, tehničara, snimatelja, Radio Gračanica se može pohvaliti i mladim kadrom. Jevtić navodi da postoji velika zainteresovanost među mlađim generacijama da se bave ovim poslovima.

„Naše mogućnosti nisu baš tolike da možemo da izađemo u susret svima koji su zainteresovani, ali ono što možemo je da uvek nađemo načina kako da mlade ljude koji hoće i koje žele da se bave ovim poslom da nađemo prostor, odnosno da ih uključimo u naš rad i da upotpunimo još bolje program, programsku šemu i sadržaj programa i da budemo na svim događajima blagovremeno“, poručio je Jevtić.