Radulović: Pretnja od terorizma na Zapadnom Balkanu stalna, Kosovo i BiH kritične tačke

Vojni analitičar Vlade Radulović ocenio je za Kosovo onlajn da je bezbednosna pretnja od terorizma u Evropi, pa i na Zapadnom Balkanu, apsolutno realna i da uključuje organizovane grupe, tzv. „usamljene vukove“ i sve značajniji sajber prostor. Dodaje da su Kosovo i Bosna i Hercegovina „neuralgične tačke“ regiona, ali da rizik dele svi podjednako.

Radulović ističe da pretnje treba posmatrati kroz tri dimenzije.

„Prva su organizacije, grupe ili grupacije povezane sa nekim od postojećih terorističkih organizacija koje ne moraju nužno biti vezane za sam Iran. Dakle, ne moraju nužno biti proiranske organizacije ili grupe, već mogu biti i neke druge poput Islamske države, Al Kaide i tome slično. Druga dimenzija su upravo ti usamljeni, odnosno pojedinačni izvršioci terorističkih napada, kako ih neko zove ‘usamljeni vukovi’“, navodi on.

Kao treći, često zanemaren aspekt, Radulović izdvaja sajber prostor.

„Postoji treća dimenzija koja se, čini mi se, često zapostavlja, a to je segment sajber prostora. Kako bi se to žargonski reklo, hakeri u određenim prostorijama i zamračeni sobama…, ali teroristički napadi se sprovode i u tom domenu“, upozorio je on.

Govoreći o opasnosti od aktiviranja tzv. „spavača“ i radikalizovanih pojedinaca, Radulović upozorava na kontinuitet pretnji koje traju već više od dve decenije.

„Ta opasnost je apsolutno realna. Dakle, od početka globalnog rata protiv terorizma, odnosno od samog napada pripadnika Al Kaide 2001. godine na Kule bliznakinje u SAD do danas, rekao bih da mi imamo permanentnu opasnost ili pretnju“, kaže on.

Dodaje da gotovo da ne postoji godina bez pokušaja ili izvršenja napada na tlu Evrope.

„Vi kada pogledate, zapravo gotovo da nema godine da prođe, a da se neki teroristički napad nije dogodio ili bar da se nije osujetila neka grupa ili pojedinac koji je planirao, pripremao ili logistički pomagao. Iz te perspektive, pretnja jeste realna. Taj intenzitet varira od perioda do perioda i tome smo takođe imali prilike da budemo svedoci u jeku migranske krize“, navodi Radulović.

Poseban problem, ističe, predstavljaju pojedinci koji nisu u evidencijama bezbednosnih službi.

„Ono što je mnogo veći problem, to su pojedinci koji ne moraju nužno da pripadaju bilo kojoj grupi ili organizaciji. Takvih lica nema u policijskim evidencijama i do njih je teško doći. Oni se zapravo samoradikalizuju, prateći određene portale i kreiraju neku sliku u svojoj glavi i u jednom trenutku se odluče da izvrše određeni napad, odnosno da urade nešto što se može okarakterisati kao teroristički napad. Svemu tome smo svedočili, setićete se, po brojnim evropskim gradovima, pa i tokom božićnih praznika“, objašnjava naš sagovornik.

Radulović upozorava da dodatne bezbednosne izazove predstavljaju migrantska kriza i povratnici sa ratišta.

„Prilično sam siguran da Evropa i dalje nema sasvim jasnu sliku ko je sve došao kroz te silne migracione talase. Sa druge strane, to su povratnici iz redova Islamske države sa sirijskog i iračkog ratišta, koji su utočište našli, nažalost, i na Balkanu“, kaže Radulović.

Govoreći o Zapadnom Balkanu, navodi da prisustvo pojedinaca i ćelija nije upitno.

„Oko toga mislim da nema potrebe da razmišljamo nešto mnogo. Dakle, vrlo je jasno. To je i Stejt department rekao, to je Interpol rekao, to su Ujedinjene nacije rekle... Pojavile su se liste sa imenima i prezimenima“, kazao je.

Ukazuje da je, posmatrajući teritoriju i broj stanovnika, najveći broj pripadnika Islamske države koji je došao na sirijsko-iračko ratište, došao sa prostora Kosova.

„Jedan deo njih, ali i njihovih porodica, vratio se na prostor Kosova i Metohije. To je jedna stvar. A druga stvar je, kada pogledate terorističke napade u Evropi u proteklih 20 godina, teško bismo mogli da nabrojimo one koji nisu imali nikakve veze sa Bosnom i Hercegovinom. Ne mislim na BiH kao državu, nego na lica koja su u jednom trenutku ili boravila na toj teritoriji, ili su imali papire BiH, ili su bili u vezi sa licima iz BiH, ili im je oružanje i oprema stigla iz BiH“, navodi vojni analitičar.

Na pitanje o ranjivosti regiona, ocenjuje da je ona zajednička.

„Delimo taj rizik pre svega zato što delimo sve ono što je Zapadni Balkan zadesilo nakon raspada Jugoslavije, što političkih nestabilnosti, što svega onoga što se u našim društima dešava, a i činjenice da imamo te dve neuralgične tačke koje se zovu Bosna i Hercegovina i Kosovo i Metohija i onda moramo da imamo otvorene oči, dakle budnost na svakom koraku“, ističe on.

Dodaje da je veliki teret na bezbednostnom aparatu pre svega, ali i na obaveštajnoj zajednici zbog razmene informacija sa kolegama širom sveta.

Kao primer bezbednosnih izazova u Srbiji, podsetio je na incident u Beogradu.

„U prilog tome govori i činjenica da smo prošle godine imali onaj napad na pripadnika Žandarmerije koji je čuvao ambasadu Izraela ovde u Beogradu“, zaključio je Radulović.