Raseljeni Srbi na hramovnoj slavi u Đakovici: Ne odustajemo od povratka u rodno mesto

Srbi raseljeni iz Đakovice, ali i vernici iz različitih sredina, prisustvovali su danas obeležavanju hramovne slave u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice i iz grada iz koga su 1999. godine proterani, poručili su da ne odustaju od povratka u rodno mesto.

Za Srbe koji su iz Đakovice proterani 1999. godine dolazak u rodni, ali više od 25 godina "zabranjeni grad", ima posebnu emociju.

Violeta Stefanović, rođena Đakovčanka, uverena je da će se Srbi vratiti u ovaj grad.

"Osećaj se ne može opisati rečima, to treba doživeti. Samo treba imati strpljenja, biće nas mnogo više. Samo polako, da ljudi malo skupe hrabrosti. Pomešana su osećanja, neko još ne može da sakupi snage, da dođe, ali biće nas. Ajde da razmišljamo o budućnosti, o lepim danima, i o tome da ćemo dolaziti ovde, a možda se i vratiti, ako ne mi, bar neka naša generacija, naši unučići, ako ništa drugo. Neko će se sigurno vratiti", rekla je Stefanović.

Nataša Prentić domaćica je slave u gradu iz koga je 1999. godine izbegla.

"Rođena sam ovde i odrastala, živela do 1999. godine. Osećanja su pomešana. Velika je radost doći ovde i biti sa dragim ljudima koji takođe ne žive ovde kao ja, ali s druge strane, i velika je tuga, jer ovo je grad u kome, osim naše Dragice, nema više Srba", rekla je Prentić.

Brat igumanije Joanikije Radoš Glidžić došao je iz Trstenika kako bi za praznik bio u Đakovici. Poručuje da je došao na "kapiju pravoslavlja".

"Prelepo je, utisci su lepi, osećam se ispunjenim, drago mi je što sam došao", rekao je Glidžić.

Jelena Perenčević iz Lipljana kaže da je biti na današnji dan u Đakovici neopisivo.

"Moja sestra je prošle godine uzela kolač pa smo tim povodom ovde na slavi. Svaki put kada kada sam ovde i kada dođem osećaj je poseban", rekla je Perenčević.

Liturgijji u Đakovici prisustvovala je pomoćnica direktora Kanclarije za KiM Milena Parlić koja čestitala svim pravoslavnim vernicima praznik uz želju da se iz godine u godinu okupljaju u što većem broju.

"Danas smo ovde, okruženi zidinama manastira Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici, ali isto tako i na ovom parčetu raja na zemlji okruženi mirisom sveća, ljubavlju naših Đakovčana, dečijom grajom, grajom ovih ljudi koji su se danas okupili ovde u njihovoj Đakovici, obeležavamo ovaj veliki praznik. Veliki broj Đakovčana je danas ovde sa nama. Ja sam ovde da našoj mati Joanikiji, koja je čuvar Đakovčana, u ovoj ovde svetinji, koja je čuvar ovog ognjišta, u ime direktora Kancelarije za KiM čestitam ovaj veliki praznik, da čestitam ovim divnim ljudima koji su se okupili u svom gradu iz koga su silom proterani, a koji se, opet, svake godine okupljaju ovde na ove velike praznike", rekla je Parlić.

Ona je istakla da će Kancelarija za Kosovo i Metohiju nastaviti da pomaže ljude u raseljeništvu, jer je kako je rekla, mnogo važno je da se u obesrbljenim sredinama, u onim sredinama odakle su Srbi silom proterani - okupljaju. 

"Dokle god postoji srpska ruka koja pali sveću, dokle god postoji naša ruka koja okreće slavski kolač, gde su molitvena usta koja molitveno pevaju, dotle su te sredine naše bile i ostaće. Ne samo bratstvo Eparhije raško- prizrenske, Srbi u raseljeništvu, i ovaj narod koji danas pali sveće za sve one koji nisu mogli da budu danas ovde, za sve one koji su duhom svojim uz svoju braću i sestre, svoje prijatelje, a nisu mogli da prisustvuju ovde, svakim damarom žive za svoj voljeni grad, za svoju Đakovicu. Odavde, iz naše Đakovice, želim da svim pravoslavnim vernicima na Kosovu i Metohiji i gde se širom proslavlja u svim srpskim sredinama čestitam ovaj veliki praznik sa željom da se svake godine okupljamo u što većem broju", istakla je Parlić.

Liturgiju u hramu Uspenja Presvete Bogorodice služilo je bratstvo manastira Visoki Dečani kao i sveštenik iz Goraždevca Nenad Našpalić.

Stara crkva Uspenja Presvete Bogorodice spaljena je za vreme Martovskog pogroma 2004. godine. Obnova hrama završena je 2011. godine kada je i crkveni kompleks proglašen manastirom Uspenja Presvete Bogorodice.