Raseljeni Srbi na praznik u Krajištu: Dolazimo da ne zaboravimo gde smo rođeni

Raseljeni Srbi iz Krajišta kod Lipljana, koji su 1999. godine proterani iz svojih domova, okupili su se danas u oskrnavljenoj seoskoj Crkvi Svetih vrača Kozme i Damjana kako bi obeležili hramovnu slavu.

U kolonama i pod policijskom pratnjom Srbi su iz Lipljana krenuli u rodno selo kako bi obeležili današnji praznik Sveti Vrači i posetili grobove svojih najbližih koji su zarasli u korov.

Među njima je i Milorad Nedeljković, koji je sa ostalim meštanima proteran iz Krajišta 1999. godine i od tada svake godine za praznik dolazi da poseti rodno mesto.

„Kada je počelo povlačenje vojske imali smo dva sata da se spremimo i odemo, ali gde da odemo? Nismo imali gde da odemo. Sa malom decom, od tri i godinu dana, otišli smo u Srbiju, gde nas je put odveo“, rekao je Nedeljković.

On ističe da u Krajištu više nema Srba, te da se zahvaljujući Crkvenoj opštini Lipljan svake godine na ovaj dan okupljaju i da se taj momenat zajedništva ne meri ni sa čim.

„Da posetimo naš hram, naše selo, naše grobove. Tu mi je sahranjena majka. Dođemo, da se okupimo, da ne zaboravimo gde smo rođeni. Jako sam zahvalan i jako se dobro osećam kada vidim hram, naše ljude sa kojima sam odrastao. Puno mi je srce, kada odem odavde produžim život za godinu“, dodao je on.

Marina Nedeljković sada živi u Lapljem Selu i, kako kaže, uvek se rado vraća mestu gde je rodila dvoje dece.

„Radujemo se što dolazimo ovde za praznik. Mi smo 1999. godine proterani, raseljena lica. Ovde nas raduje ovaj praznik, dođemo, vidimo se sa rođacima, našim seljanima. Osećaj je jako lep. Doći u crkvu, selo..., neopisivo je lepo. Ovako ne možemo da dođemo, ali za ovaj praznik je stvarno jako lepo“, rekla je Nedeljković, dodajući da nije nikada odlazila sa Kosova i da ne planira.

Radica Stanković navodi da je za nju posebno emitivno što je posle dugo godina posetila Krajište i da je srećna i tužna istovremeno.

„Posle dugo godina, presrećna sam. Emocije su prisutne, prelepo je. Odavde sam otišla pre 25 godina, bila sam u Uroševcu, sada živim u Mitrovici“, rekla je ona.

Lipljanski paroh, otac Dragiša Jerinić, zahvalio se svima koji su danas došli u Krajište, uprkos tome što, kako je rekao, pravoslavnih vernika nema u okruženju.

„Blagosloven svaki koji je našao za shodno da podnese jednu malu žrtvu i da se potrudi da danas dođe na ovo sveto mesto. Iako izgleda bezazleno, ipak nije, doći ovde gde u širem okruženju nema pravoslavnih duša. Hvala svima koji se potrude da iz bliza ili iz daleka, dođu da se u ovoj drevnoj svetinji pomolimo Gospodu, pomolimo svetim zaštitnicima svetog hrama, svetim besrebrenicima, svetim lekarima Kozmi i Damjanu. Gospod pruža utehe, snage, a pomolismo se za zdravlje svih onih prisutnih, svih putnika, svih namernika i svih onih koji su u mislima sa nama, koji nisu mogli da budu sa nama, ali su u molitvama sa nama i mole se za lično zdravlje, zdravlje svojih porodica, za napredak svih, za napredak ove svetinje, svojih porodica“, rekao je otac Dragiša.

Dodao je da se ovim činom svima daje na znanje da Srbi nisu zaboravili ovu svetinju.

„Jedno po jedno, obnavljajući mi prvo sebe, a onda i svima onima oko nas dajemo na znanje da nismo zaboravili ovu svetinju, da se koliko god možemo trudimo oko nje, i da ćemo zahvaljujući Bogu, a zatim zahvaljujući i blagodareći i zaštitnicima ove svete kuće, svetim lekarima, dočekati vreme kada će nas Bog udostojiti da ovo privedemo svojoj nameni, da ovde izgradimo i sveti presto i ikonostas, i da nastavimo i mi i svi naši potomci, deca, dalje unuci i sve nadalje, da se molimo u ovom svetom mestu, u ovom hramu, blagodareći Bogu što je nama i ova smutna vremena dao razuma i snage da ne zaboravimo“, rekao je on.

Današnji praznik Svetih Vrača u Krajištu je protekao mirno, za razliku od prošle godine kada su raseljeni Srbi zatekli crkvu oskrnavljenu natpisima „UČK“, dok je liturgiju ometala glasna muzika i pesme u kojima se pominje jedan od vođa OVK Adem Jašari, uz glasna dobacivanja iz okolnih kuća. 

U Krajištu je nekada živelo oko 25 srpskih porodica, a njihove kuće su nakon proterivanja 1999. godine spaljene.