Ristanović: Vidovdan fizički i metafizički vezan za Kosovo

Naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću Petar Ristanović ocenio je da je Vidovdan postao temelj srpskog nacionalnog identiteta koji je „fizički i metafizički vezan za Kosovo“.

„Vidovdan je mnogo više od dana sećanja na Kosovski boj, to je suštinski dan koji je postao temelj srpskog nacionalnog identiteta. Sećanje na Kosovo je nešto što je okupljalo Srbe kroz vekove kada nisu imali svoju državu, kada nisu imali drugu ideju koja ih je okupljala. Pevajući o Kosovu, o padu srpske srednjovekovne države, o kosovskom boju, o kosovskim junacima i kosovskom zavetu, Srbi su se okupljali oko iste ideje, delili isti set verovanja, iste moralne poruke i tako se očuvali kao jedna  nacionalna zajednica. To je bilo jezgro iz koga su se u 19. veku Srbi formirali kao moderna nacija“, izjavio je Ristanović.

Dodaje da će Srbi „praznovati Vidovdan sviđalo se to Albancima ili ne“.

„Problem za Albance je što je Vidovdan fizički i metafizički vezan za Kosovo, za ideju Kosova, Kosovski zavet. I samim tim simboliše srpski identitet Kosova. A, Albanci se decenijama unazad trude da izbrišu sve tragove srpskog identiteta i da insistiraju na tome da Kosovo odvajkada ima isključivo dominantno albanski identitet s čime na neki način žele da dokažu pravo na državnost Kosova, odnosno da ono treba da pripada Albancima ili čak nekoj ujedinjenoj albanskoj državi“, naglasio je Ristanović.

Uveren je da zabrana isticanja srpskih zastava tokom Vidovdana nije slučajna i da je to jasan vid represije koji je već očigledan na severu Kosova.

„Pre samo nekoliko dana bio na severu Kosova i primetio da srpskih trobojki praktično nema. Sever Kosova je bio poznat po tome što je praktično na svakoj banderi, na kući, na javnim ustanovama bila okačena i srpska trobojka, bilo je niz grafita sa nacionalnom tematiku. Trobojke su uklonjene, grafiti su prekrečeni. To je jedan vid represije“, smatra Ristanović.

Ističe pararelu sa pokušajima Albanaca da osamdesetih godina prošlog veka, u vreme SFRJ promovišu albansku zastavu kao svoje nacionalno obeležje, što je tadašnjim zakonima bilo kažnjivo.

„Albanci su se tome žustro protivili i bukvalno su to digli na nivo fizičkog opstanka Albanaca. Bili su spremni da svoju zastavu, pravo na njeno isticanje brane životima i masovnim demonstracijama. Evo, 40 godina kasnije Albanci zabranjuju Srbima da imaju pravo da ističu svoja nacionalna obeležja. Mislim da je to šire pitanje od Vidovdana i da je to još jedan u nizu primera gde Albanci bukvalno pokušavaju da negiraju faktički prisustvo Srba na Kosovu i srpski identitet pokrajine“, uveren je Ristanović.

Iz niza istorijskih događaja vezanih za Srbe koji su se odigrali baš na 28. jun izdvaja 600 godina od Kosovskog boja na Gazimestanu.

To je, smatra, asocijacija za početak kraja Jugoslavije, ali brojne nesreće kroz koje je srpski narod prošao na kraju 20. veka.

„Možda je prva asocijacija, pogotovo za ljude starije generacije, onaj Vidovdan kada je Slobodan Milošević održao miting na Kosovu jer je to, u nekoj opštoj kulturi, to postala jedna asocijacija na početak kraja Jugoslavije, ali i brojnih nesreća koje su, devedesetih, zadesile srpski narod, brojnih poraza koji su usledili. Dan koji je bio zamišljen da bude veličanstven skup kojim je trebalo da se obeleži jedna vrsta srpske pobede, postao je kasnije simbol poraza“, smatra Ristanović.