Ristić: Ne možemo Kosovski boj "hirurškim nožem" podeliti na istorijske činjenice i mit

Istoričar Dejan Ristić, v.d. direktora Muzeja žrtava genocida
Izvor: Politika

Istoričar Dejan Ristić rekao je da kada govorimo o prvoj kosovskoj bitki nije preterano teško razdvojiti istorijske činjenice od mitskog, ali bi bila greška ako bismo hiruškim nožem podelili i rekli da je nešto istorijska činjenica, a nešto mit.

"To je događaj koji predstavlja istorijsku vododelnicu i možemo reći da se naša istorija deli do prve kosovske bitke i posle prve kosovske bitke. Logično je zato da je taj događaj obogaćen čarobnom mitologijom, narodnim običajima, legendama što je samo doprinelo da se to što se desilo tada sačuva neokrnjeno u svom izvornom obliku", naveo je Ristić za RTS.

Prema njegovim rečima, dok god se vraćamo junacima Kosovskog boja sa poštovanjem i pijetetom, bićemo na putu koji su oni tog dana "utrli narednim generacijama".

Ristić je objasnio da pored istorijskih činjenica u kodu kosovske bitke imamo i finu mitsku nadogradnju.

"Bilo je više kosovskih bitaka, ova iz 1389. se naziva prvom, dok je 1448. godine usledila i druga kosovska bitka. Prva kosovska bitka nam uvodi u istoriju izuzetne ličnosti poput Miloša Obilića, Jug Bogdana, Kosovke devojke, koji su predstavljali odraz prve kosovske bitke u svesti potonjih generacija. Ona ima više ravni - istorijsku ravan, simboličku i ontološku", istakao je istoričar.

Dodao je da iako je bitka završena istorijskim porazom ona je ustvari završena u svesti naroda veličanstvenom pobedom.

"Posledice prve kosovske bitke osećamo i dan danas u pozitivnom smislu. To je kosovski mit, kosovski zavet bez čega ne bi mogli da se osećamo Srbima ako bismo amputirali to što nosi taj veličanstveni dan", napomenuo je Ristić.

Govoreći o spomeniku na Gazimestanu, gde će patrijarh Porfirije služiti parastos kosovskim junacima, rekao je da kada se on posmatra iz daljine vidi se "stub časne trpeze na koji se naslanjaju nebesa", što je, kako kaže, neverovatna poetika.

Dodaje da je neveroavatno da u 50. godinama 20. veka u doba najjačeg komunizna nastaje spomenik koji neodoljivo podseća na časnu trpezu.

Zanimljivo je, ističe, i da su se mnogi značajni i istorijski događaji dešavali na ovaj dan, poput Sarajevskog atentata ili Vidovdanskog ustava, ali smatra da postoji i nešto što je istorijska koincidencija.

"Sama činjenica da se nekoliko događaja zaisto odigralo na Vidovdan, nakon prve kosovske bitke, govori koliko je ona ostala snažno utemeljena u psihi u biti srpskog naroda, koji su pojedine velike događaje sprovodili upravo na Vidovdan", rekao je Ristić.

Srpska pravoslavna crkva je tek 1892. godine unela Vidovdan u svoj kalendar. Ristić kaže da je tada SPC počela da obeležava spomen na kosovske junake.

"Što se tiče svetitelja, u pitanju je ranohrišćanski svetitelj Vid, čije mošti se čuvaju u Sabornoj crkvi u Pragu. Radi se o istorijskoj ličnosti koja nije vezana za našu nacionalnu istoriju. Bitka se prosto odigrala na taj dan i jedan svetitelj koji je u našoj tradiciji bio nedovoljno prisutan u Srednjem veku, postao je jedan od najznačajnijih jer se na taj dan odigrala jedna najsudbonosnija bitka", napomenuo je Ristić.