Sa Kosova tokom prošle godine otišlo oko 60.000 ljudi

Odlazak mladih sa Kosova je zabrinjavajuće, ocenili su stručnjaci iz oblasti privrede. Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu kaže da je samo tokom 2022. godine sa Kosova otišlo skoro 60.000 ljudi, dok predsednik Udruženja privrednika Kosova Agim Šahini ocenjuje da njihov odlazak osiromašuje Kosovo po svim ekonomskim parametrima, prenosi RTK.

Odlazak mladih trebalo bi da bude glavna briga Kosova, smatra ekspert u oblasti ekonomije Safet Grdžaljiu. On je u razgovoru za Radio Kosovo rekao da je prošle godine otišlo blizu 60.000 ljudi.

„Ako se analizira struktura migracija 2022. godine, bilo je blizu 60.000 ljudi koji su izbegli sa Kosova. Ne odlaze samo nezaposleni, odlaze i zaposleni sa porodicama i imamo ilegalne migracije", kaže on.

Grdžaljiu traži od nadležnih pokretanje kampanja za podizanja svesti kako bi se sprečio odlazak mladih ljudi.

„Mora da se vrati izgubljena vera da se na Kosovu može živeti. Sve to zavisi od pristupa politike, koliko će oni biti transparentni u korist povratka i podrške i koliko će prioritet prioriteta biti ekonomija, a ne politika koja je odrednica svega na Kosovu”, kaže Grdžaljiu.

Predsednik Udruženja privrednika Kosova Agim Šahini tvrdi da odlazak mladih osiromašuje Kosovo po svim ekonomskim parametrima.

„Naše kadrove oduzimaju razna međunarodna tržišta. To će nas jako osiromašiti po svim ekonomskim parametrima, a značajno će pasti i natalitet. Vlada treba da poveća mogućnost perspektive za mlade kroz pružanje mogućnosti za zapošljavanje, ulazak u biznis i podršku omladinskim inicijativama”.

Izmenom  nacrta zakona o migracijama, Nemačka će udvostručiti kvotu za useljavanje nekvalifikovanih radnika sa područja Zapadnog Balkana, kojih bi, ubuduće, trebalo da bude do 50.000 godišnje.

U pitanju je takozvano „zapadnobalkansko pravilo“, koje predviđa povlašćeni pristup nemačkom tržištu rada za građane Kosova, Srbije, BiH, Severne Makedonije, Albanije i Crne Gore.

Prema važećim zakonima, naime, iz celog sveta može da se doseljava „stručna“ radna snaga. Jedino sa Balkana ljudi mogu da dobijaju posao i radnu vizu čak i kad rade van struke ili bez stručne spreme.