Sa Šar-planine na krov sveta

Jesen na Šar-planini. Boje i tišina.  Jedinstvena lepota, mala lednička jezera i retki ljudi koji vide, shvataju, čuvaju i promovišu ovo blago. Ispod surovih vrhova je Sirinićka župa i njena sela sabijena kao mali gradići po obodima plodnih polja. U njoj postoje oni koji su svoj život posvetili i poistovetili sa ovom surovom lepotom, piše Politika magazin.

Saša Ilić Paja je od svoje pete godine s planinom i na planini. Ovih meseci, a može se reći i godina intenzivno se sprema za jedan daleki put. Uz posvećene planinare iz kluba „Uspon“ i ostale aktiviste ovog kraja najbolji je poznavalac planine.

„Tu sam prohodao. To su moje slike i slike moga života, bez njih me nema. Sa mladim ljudima iz „Uspona“, celu smo planinu prošli, svaki kutak“, govori Saša Ilić.

U mladim, posvećenim ljudima vidi sebe, i svoje sportske rezultate. Bio je prvak i vicešampion Srbije u alpskom skijanju. Njagov brat Slađan je učesnik olimpijskih igara, otac sportski radnik.

„Mi vekovima živimo na Šari, ona je ogromni potencijal, ali ga nismo iskoristili. Jednim delom zbog načina života u proteklih dvadeset godina, a jednim delom i zbog naše pasivnosti. Srbi iz Župe gotovo ne poznaju planinu i njene lepote, zato aktivno radimo da promovišemo Šaru. U drugim krajevima se to sistemski radi.“

Uprkos savremenim sredstvima komunikacije i osećaju da je svaki kutak zemlje dostupan i vidljiv, Šara je ipak ostala sakrivena i nepoznata. Njenim ljudima je posebno stalo da je predstave svetu, jer od toga zavisi njihov opstanak i prosperitet. Iz toga proizilazi duga i uporna borba da se sačuvaju potoci, vodotokovi i šume ovog Nacionalnog parka.

Saša Ilić i njegovo okruženje, smatraju  da je on osvajajući vrhove Кala Patar (5.643 metara), na Himalajima, Elbrus na Кavkazu ili Olimp u Grčkoj uvek osvajao svoju Šaru. 

„Odlučio sam da je odnesem na krov sveta, na Mont Everest, i da jedan mali kamenčić sa moje Šare spustim gore. Znam da, Mont Everest za milione ljudi predstavnja višedecenijsku težnju za osvajanje, želju da bar na trenutak udahnete, retki najčistiji vazduh najvišeg vrha planete, da malim korakom savladate najveći napor, pobedite sebe i osvojite skoro neosvojivo“.

Uz ogromno iskustvo, stalne pripreme, način života posvećen planini daje mu sigurnost i nadu da može uspeti. U alpinističkom svetu osvajanje Mont Everesta je kao zlatna medalja na olimpijskim igrama. 
Ceo projekat nosi sa sobom velike izdatke, koji obuhvataju  višemesečne pripreme, specijalnu alpinističku opremu, dozvolu za penjanje, dva meseca boravka na Himalajima, a ove godine se zbog korona virusa čeka i otvaranje granica.  

„Znam kakvo je ovo vreme i kako je ceo svet uplašen. Ali ja nemam taj problem. Lično smatram da bi ovaj poduhvat podstakao ljude na optimizam, na pozitivne misli i na zdrav način života. Smatram i da bi to bio važan događaj za moju planinu i za sredinu u kojoj živim“, kaže Ilić koji bi trebalo da na krov sveta krene sa ekspedicijom "Extreme Summit Team" koju predvodi  Dragan Jaćimović prvi čovek iz Srbije koji je osvojio Mont Everest.

On za „Politiku“ govori da su Himalaji „divna prilika da čovek sagleda sebe, započne promene i krene na put. To je bez kraja, prolaznih ciljeva i dokazivanja. To je put koji briše sve maske, otuđenosti i drame koje je ego izgradio da nas „sačuva“ od drugih. To je povratak Prirodi o i onoj klici Božanskog u nama“.

Prestao je da broji svoje odlaske na Himalaje i zna da su ljudi koji žive sa planinom, pa tako i Šarom u prednosti u odnosu na one koji žive u gradovima: „Pamtim je po hladnoći i dubokom snegu i po godtoprimstvu ljudi sa kojima sam se družio. Za mene su Šara, Prokletije i Prenj najlepše planine na Balkanu.“ 

Najvažnije na planini, i na Himalajima, je pomoći drugima u nevolji gde se u zajednici sa čitavim svetom određujete kao ličnost, a za sam put je neophodan dobar tim i još bolji vođa: „S druge strane, potrebna je finansijska podrška sponzora i države, jer kao što znate ekspedicija na Everest je veoma skupa,“ kaže Jaćimović.

Dok svet sabira i oduzima račune velike pandemije korona virusa, postoje ljudi kojima je planina važnija od života i čuvaju je svojim životima, pamte i vide svaku njenu boju i bolest. Dok čitamo ovaj tekst jedan čovek se, ispod Ljubotena, šarskog vrha, sprema da krene na krov sveta.