Stanje u školama ocenjeno kao alarmantno, traži se nacionalni pakt o obrazovanju

Nedovoljno finansiranje, izazovi u primeni nastavnog plana i programa, kvalitet nastave i usklađenost obrazovanja sa potrebama tržišta rada neki su od glavnih problema istaknutih na okruglom stolu parlamentarnog Odbora za obrazovanje, na kojem se razgovaralo o izazovima i prioritetima preduniverzitetskog obrazovanja.

Dok predstavnici institucija pozivaju na širu saradnju radi unapređenja obrazovnog sistema, stručnjaci ocenjuju da je stanje alarmantno i da je potreban nacionalni pakt o obrazovanju, prenosi Kosova pres.

Na raspravi održanoj danas, zamenik ministra obrazovanja Perparim Krijeziju istakao je da obrazovnu strategiju treba tretirati kao zajedničku odgovornost institucija, opština, škola, civilnog društva i roditelja.

On je naveo da se celodnevna nastava trenutno sprovodi samo u Prištini i Kamenici, dok njeno proširenje zahteva infrastrukturne pripreme i prilagođavanje nastavnog plana i programa.

„Trenutno postoje dve opštine koje sprovode ovu politiku. To su opština Priština i opština Kamenica. Moramo da se pobrinemo da izvučemo pouke iz iskustava ove dve opštine, kako ne bismo ponavljali iste greške. Možemo napraviti neke druge greške, ali nema potrebe da ponavljamo iste. Zbog toga ćemo, bez sumnje, komunicirati i sarađivati sa opštinama. Ako budemo imali saradnju sa opštinama i ako se pokaže da je celodnevna nastava najbolji način organizacije rada u školama, onda moramo da razgovaramo i o infrastrukturi, ali i o nastavnom planu i programu koji podržava takvu politiku... Već radimo na izradi protokola za izgradnju škola, kojeg će morati da se pridržavaju sve nove investicije, kao i projekti izgradnje ili prilagođavanja postojeće infrastrukture“, rekao je Krijeziju.

Govoreći o stručnom obrazovanju, on je obavestio da trenutno postoji 16 profila dualnog obrazovanja i da se očekuje uvođenje novih. Krijeziju je zatražio bližu saradnju sa preduzećima kako bi stručne škole odgovarale potrebama tržišta rada.

„Potrebna nam je bliža saradnja sa privatnim sektorom, jer su oni, da tako kažem, prva vrata za prijem i prva adresa tržišta rada. Investicije u škole treba usmeriti tako da škole što više liče na preduzeća, a što manje na konvencionalne škole kakve poznajemo“, rekao je on.

Međutim, direktor obrazovanja u Prištini Arianit Eljšani upozorio je da proširenje celodnevne nastave predstavlja ozbiljan finansijski izazov za opštine, posebno kada je reč o zapošljavanju nastavnika.

„Prvo je pitanje finansiranja, odnosno budžeta. Smatram da je potrebno jasno definisati pristup u odnosu na postojeće okolnosti. Kada o tome govorimo, prvo je reč o zapošljavanju nastavnika, posebno kada krenemo putem celodnevne nastave, što je finansijski neizvodljivo za svaku opštinu i svakog direktora“, rekao je on.

Direktor organizacije ETEA Agon Ahmeti zatražio je sveobuhvatan sporazum koji prevazilazi političke interese, upozoravajući da situacija zahteva hitnu intervenciju.

On je pomenuo i istraživanja prema kojima 85 odsto učenika nema razvijeno kritičko mišljenje.

„Došlo je vreme da proglasimo nacionalni pakt o obrazovanju, koji prevazilazi uske interese, bilo stranačke ili interese bilo koje druge grupe koja ima vlast... Situacija u obrazovanju je hitna. Stičem utisak da čak ni proglašavanje obrazovanja za vladin prioritet nije dovoljno. Stanje je alarmantno, ako verujemo ovim istraživanjima. Ne znam da li Kosovo ima viziju kakve građane želi da ima“, rekao je Ahmeti.

I predsednik Odbora za obrazovanje i nauku Enver Hodžaj ocenio je da se Kosovo suočava sa kontinuiranom krizom. Priprema nastavnika, primena nastavnog plana i programa i rezultati na međunarodnom testiranju PISA bili su neki od problema na koje je Hodžaj ukazao.

„Obrazovanje se nalazi u stanju permanentne i kontinuirane krize, uz uspehe i izazove koji prate našu oblast obrazovanja, reforme i debate koje bi trebalo da se vode u ovoj oblasti... Znam da nije bilo suštinske rasprave o strategiji za period 2021–2026. godine, o tome koliko je ona sprovedena i kakav bi trebalo da bude bilans... Ono što se dešava u našim školama u velikoj meri zavisi od toga ko je nastavnik u učionici, koliko je nastavnik pripremljen, koliko je plaćen i kako se odvija nastavni proces. Slično tome, stalno se vodi rasprava o primeni novog nastavnog plana i programa, koji je jedan od najmodernijih. I dalje se suočavamo sa nastavom u kojoj mnogi mladi više uče napamet nego što stiču veštine predviđene ovim nastavnim planom i programom. Široka je i rasprava o PISA testiranju, ne zato što je reč o spoljašnjem ocenjivanju, već zato što ono ozbiljno ukazuje na probleme u oblasti obrazovanja, kao i pitanje školskih udžbenika, koje je stalno prisutno, sve do teme povezivanja obrazovanja sa tržištem rada i pitanja Saveta roditelja“, rekao je on.

S druge strane, Osman Bulješkaj iz Pedagoškog instituta Kosova ukazao je na problem načina raspodele budžeta za obrazovanje, ističući da se najveći deo sredstava troši na plate, dok ulaganja u unapređenje nastave ostaju izazov.

„Postoji jaz između kreiranih politika i njihove konkretne primene u učionici. Već smo pomenuli pitanje obrazovanja – 80 odsto budžeta odlazi na plate. Kako možemo očekivati poboljšanje na nivou učionice kada 80 odsto sredstava odlazi na plate u obrazovnom sistemu? Dakle, potreba za efikasnijim obrazovnim sistemom je hitna, pre svake odluke koju budu doneli Vlada i Skupština Kosova“, rekao je on.

I izlaganja ostalih učesnika ukazala su na potrebu za većom međuinstitucionalnom koordinacijom, održivim finansiranjem i reformama koje neposredno utiču na kvalitet nastave, a ne samo na izradu strategija i obrazovnih politika.