Golubarstvo u porodici Stojanović: Golub je pametna ptica i ljubav uzvraća duplo

Jadran Stojanović sa Brezovice ima veoma zanimljiv hobi - golubarstvo, koje spaja ljubav prema pticama, prirodi i tradiciji. Dok provodi vreme sa njima, kako ističe, uživa a posebno ga čini srećnim kada mu se golub nakon nekoliko hiljada pređenih kilometara vrati.

Stojanović se golubarstvom bavi od detinjstva, ranije je imao ukrasne golubove i visokoletače, dok danas ima osamdesetak golubova pismonoša.

„Odrastao sam u porodici gde je bilo golubova, i rano je i krenula ljubav prema golubarstvu. Imao sam prekide u bavljenju golubarstvom zbog posla, ali kad god sam bio u mogućnosti držao sam golubove. Ranije sam držao ukrasne, zatim vosokoletače ali zbog sve većeg broja grabljivica, sad držim pismonoše koji se takmiče u daljini i vraćanju. Iako nismo u mogućnosti da se takmičimo, imamo golubove od te linije. Zahvalio bih prijateljima koji su u tome učestvovali, pre svih Milović Ćavo koji je u Mitrovici. Golub kog držim u ruci je njegov, ženka koja je letela Rumunijom i na drugoj stazi polomila je nogu, ali završila je sve staze i imala dobre rezulatate. Tu je i Milović Mirko prvak u Belgiji, koji ima mnogo medalja i svima pomaže“, priča Stojanović.

Ističe da iako briga o golubovima podrazumeva redovno hranjenje, održavanje golubarnika i zaštitu od bolesti, na to ne gleda kao obavezu jer u tome uživa.

„Kada čovek voli to što radi, ne shvata kao obavezu. Ujutru se nahrane, napoje, i kada je vreme parenja jako je bitna redovna ishrana. Kada su takmičenja ishrana se menja, i zato su posebno smešteni letači, a posebno matično jato koje koristimo za izvođenje golubova, da ne bi izgubili liniju. Takmičili samo sa klubom u Prištini, ali poslednje dve godine nisam u mogućnosti zbog obaveza, što ne znači da se neću vratiti tome. Svaki golub ima prsten sa brojem i karticu, i na osnovu toga se dokazuje iz čijeg je jata“, kaže Stojanović.

Iako se golubarstvom u opštini Štrpce ne bavi veliki broj ljudi, kaže da im je planu da osnuju klub koji bi nosio ime po nedavno preminulom Nebojši Miloševiću, jednom od najvećih zaljubljenika u golubarstvo u ovoj sredini.

„Bio je čovek koji je voleo sve životinje, i bio inicijator svega što je vezano za golubarstvo, ali i uzgoj kokošaka, šarplaninaca. Ostaje nam da uvek pominjemo Nebojšu i imamo incijativu da osnujemo klub sa njegovim imenom i jednom godišnje održimo takmičenje u njegovu čast“, navodi Stojanović.

Kroz godine bavljenja golubarstvom seća se raznih anegdota, ali su mu posebno drage one u kojima se vidi posebna sposobnost goluba da se i nakon određenog broja godina vrati svom vlasniku.

„Dok sam kao dete držao golubove živeo sam u drugoj kući, a nakon preseljenja u novu kuću prebacio sam i golubove. Dao sam drugu iz Jažinca jednog goluba, i nakon šest godina mi je komšija koji živi u blizini stare kuće javio da tu dolazi neki golub. Pošto su svi moji golubovi bili na broju, otišao sam da proverim o čemu se radi. Na osnovu broja prstena i zapisa video sam da je golub moj i da sam ga dao drugu u susedno selo, a on poklonio nekome u Mladenovcu. Posle pet godina golub se vratio na mesto sa kog je otišao. Veoma je pametna ptica, i ljubav uzvraća duplo“, naglašava naš sagovornik.

Pozvao je mlade ljude da počnu da uče o golubarstvu, provedu više vremena u prirodi, i tako možda pronađu svoju strast i hobi za ceo život.

„U planu mi je da i dalje držim golubove. Pozvao bih i mlade da dođu, da se družimo, jer se svako naše takmičenje svodi na druženje. Dobro je što se selekcija kod golubova vrši prirodno, jer sam zaljubljenik u golubove i nikada nisam vršio selekciju kod srpskih visokoletača, kada nije dobar letač pa treba da se skloni, ne mogu da ga pustim. Ovako pustiš goluba i najpametniji i najjači dođe, a onaj slabiji se ne vrati, i to je prirodna selekcija“, objašnjava Stojanović.