Stručnjaci: Politička kriza ugrožava investicije, fondove EU i domaću proizvodnju

Politički zastoj na Kosovu izaziva velike probleme u privredi, čime se ugrožavaju strane investicije, međunarodni fondovi, kao i usvajanje zakona koji čekaju na odobrenje u Skupštini, upozoravaju stručnjaci.

Nedostatak funkcionalnih institucija otežava usvajanje reformi, funkcionisanje odbora i aktivnosti privatnog sektora.

Osim toga, nastavak političke nestabilnosti direktno je pogodio i domaće proizvođače, u ovom slučaju poljoprivrednike, jer je, prema njihovim navodima, finansijska podrška, odnosno subvencije Ministarstva poljoprivrede, značajno kasnila.

Predstavnici poslovne zajednice upozoravaju da bi nastavak krize mogao dodatno produbiti ekonomsku štetu i ostaviti Kosovo iza zemalja regiona.

Izvršni direktor Privredne i industrijske komore Kuštrim Ahmeti rekao je za Kosovo pres da je Kosovo već izgubilo prvu tranšu iz Plana rasta, dok rizikuje i druga sredstva ukoliko na vreme ne ispuni uslove koje je utvrdila Evropska unija.

Ugroženi fondovi EU

„S druge strane, stalno smo suočeni sa rizikom od gubitka sredstava iz Plana rasta. Prvu tranšu smo već izgubili i ponovo smo u riziku, jer kasnimo sa formiranjem institucija koje su od vitalnog značaja za nastavak procesa, odnosno ispunjavanje uslova koje je EU postavila Kosovu u vezi sa otvaranjem vrata za dobijanje ovih sredstava... Kosovu pripada više od 800 miliona evra. Prvu tranšu, ako se ne varam, koja je iznosila više od 70 miliona evra, već smo izgubili. U poslednje vreme smo komunicirali sa EU u vezi sa ovim pitanjem, ali oni i dalje oklevaju da daju detalje o tome koliko bi Kosovo moglo da izgubi. Kažu da razmatraju dokumente koje je Kosovo poslalo. Uvek pominju potrebu da Kosovo što pre reši političku krizu kako bi napredovalo sa usvajanjem ili izmenama zakona“, rekao je Ahmeti.

Ahmeti je naglasio da je zbog nedostatka vlade i funkcionalne Skupštine na čekanju i određeni broj važnih zakona na Kosovu.

Među njima je i Zakon o javnoj svojini, čija je izmena već bila pokrenuta, ali je proces trenutno obustavljen.

Ahmeti upozorava da bi nastavak krize mogao dovesti do automatskog gubitka narednih tranši.

Regionalna konkurencija

On takođe upozorava da Kosovo gubi korak u regionalnoj konkurenciji za privlačenje investicija.

„U nedostatku funkcionalne vlade i funkcionalne Skupštine, privreda i dalje trpi stalne negativne posledice i udare. Nažalost, oni se lančano nastavljaju, jer postoji veliki broj zakona koje treba menjati, kao i veliki broj odbora koji su već duže vreme bez članova. Govorimo o institucijama, javnim preduzećima i drugim telima koja su od vitalnog značaja za opšti ekonomski razvoj Kosova. Takođe, postoje i druga tela kojima je mandat već istekao... Čak i kada smo imali funkcionalne institucije, nismo imali aktivne odbore. Imamo Nezavisnu komisiju za rudnike i minerale, koja čak i kada je vlada bila funkcionalna nije imala aktivan odbor. Imamo i Nacionalni autoritet za cene... Regulatorni ured za energetiku sada je ostao bez odbora, što se dogodilo poslednjih dana. I, naravno, trenutno imamo KEK, kojem je istekla licenca za rad i proizvodnju električne energije“, rekao je Ahmeti.

Prema njegovim rečima, u trenutku kada se zemlje regiona takmiče za investicije i napredak u procesu evropskih integracija, Kosovo ostaje „veoma daleko iza“.

„Druge zemlje se bore da što pre napreduju, bilo da je reč o dobijanju poziva za članstvo u Evropskoj uniji, bilo o ispunjavanju uslova za napredak. Mi smo veoma, veoma daleko iza“, rekao je Ahmeti.

Kašnjenje u procesu evropskih integracija

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna takođe upozorava da će svako kašnjenje u sprovođenju reformi predviđenih Planom rasta koštati Kosovo, kako finansijski, tako i u procesu evropskih integracija.

„Evropska komisija nas je i nedavno obavestila da će Kosovo zbog svakog kašnjenja u sprovođenju reformi predviđenih Planom rasta nastaviti da gubi sredstva, jer je predviđeno da se postepenim sprovođenjem reformi dobijaju i sredstva iz Plana rasta. Tako da smo prvi iznos iz Plana rasta već izgubili, a svako novo kašnjenje dovešće do gubitka narednih tranši i Kosovo neće uspeti da ih dobije. Nažalost, samo je Bosna i Hercegovina u goroj situaciji od Kosova, dok su druge zemlje uspele da dobiju drugu i treću tranšu iz Plana rasta“, rekao je Rafuna.

Pozvao je na hitno funkcionisanje institucija, ističući da zabrinjava i nedostatak odbora u institucijama i preduzećima koja imaju važnu ulogu za privredu.

„Kada je reč o odborima, to definitivno veoma mnogo ostavlja privatni sektor iza, jer privatni sektor zavisi od zahteva za različite licence, saglasnosti i odluke u agencijama ili različitim preduzećima u kojima postoje ovi odbori. Ta blokada, odnosno nedostatak odbora, onemogućava donošenje odluka, a to ostavlja privredu iza i na neki način primorava preduzeća da odu sa Kosova, jer ovde ne mogu da završe posao zbog nedostatka dozvola“, naglasio je Rafuna.

Univerzitetski profesor Imer Rusinovci rekao je za Kosova pres da kašnjenja u isplati subvencija, grantova i drugih mera podrške otežavaju poljoprivrednicima planiranje i obezbeđivanje neophodnih sredstava za proizvodnju.

Prema njegovim rečima, kada institucije ne uspeju da donesu odluke i sprovedu politike na vreme, posledice snose i poljoprivrednici, koji mesecima rade i ulažu kako bi obezbedili proizvodnju.

Slabljenje proizvodnje

Prema profesoru Rusinovciju, u poljoprivredi institucionalna kašnjenja znače gubitak jedne sezone, gubitak investicije i slabljenje domaće proizvodnje.

„Kašnjenje u konsolidaciji i funkcionisanju institucija nije samo administrativni problem, već ima i direktne posledice po poljoprivrednike i privredu zemlje. Poljoprivreda funkcioniše u skladu sa prirodnim ciklusima i ne može da čeka na zakašnjele institucionalne odluke. Kašnjenja u subvencijama, grantovima i drugim merama podrške otežavaju poljoprivrednicima planiranje i obezbeđivanje sredstava neophodnih za proizvodnju. Podjednako zabrinjavajuća su i kašnjenja u proceni i nadoknadi štete od prirodnih nepogoda. Grad u Istoku, Srbici, Lipljanu i Uroševcu, kao i poplave u Orahovcu i drugim opštinama, ove godine nanele su velike štete poljoprivrednicima“, naveo je on.

Dodao je da su poplave u opštinama poput Prizrena, Lipljana i Uroševca, kao i poplave u Orahovcu i drugim opštinama, ove godine nanele velike štete poljoprivrednicima.

„Njima je potrebna brza i transparentna procena štete i pravovremena nadoknada, jer to nije privilegija, već neophodna podrška za nastavak proizvodnje. Zbog toga institucije moraju da funkcionišu blagovremeno i da obezbede subvencije, podsticajne mere, investicije i nadoknadu štete. U poljoprivredi institucionalna kašnjenja znače gubitak jedne sezone, gubitak investicije i slabljenje domaće proizvodnje“, rekao je on u pisanom odgovoru za Kosova pres.

Poljoprivrednik Valjon Vehapi takođe je istakao da nekonstituisanje institucija stvara ozbiljne probleme i poljoprivrednom sektoru.

On kaže da poljoprivrednici posluju sa gubicima zbog niskih cena poljoprivrednih proizvoda i kašnjenja u isplati subvencija.

„Mi poljoprivrednici imamo mnogo problema i izazova. Veoma je teško kada tokom cele godine radiš, trudiš se, a na kraju završiš sa gubitkom. Ne samo da izgubiš volju da više radiš, već bledi i volja za životom. Što se tiče rada na rešavanju ovih institucionalnih zastoja, ne znam koliko meni, kao seljaku i poljoprivredniku, pripada da se mešam u ovaj posao. Ali jedno je jasno: ovo izgleda kao kuća bez domaćina. Jednom rečju, kako mi kažemo, kuća bez berićeta i u haosu. Kada je reč o subvencionisanju, sredstva koja je Ministarstvo izdvojilo za ovaj sloj, za ovaj tako velikodušan i plemenit deo društva, treba što pre da budu distribuirana. Poljoprivrednici su u veoma teškoj krizi i potrebna im je podrška sada, a ne kada bude prekasno. Oni koji obrađuju zemlju i obezbeđuju hranu za čitavo društvo zaslužuju više poštovanja, podrške i institucionalnog tretmana“, naglasio je Vehapi u telefonskom odgovoru za Kosova pres.

Inače, Skupština Kosova još nije konstituisana nakon izbora održanih 7. juna, jer u dosadašnja dva pokušaja nisu izabrani predsednik Skupštine i rukovodstvo, niti je okončan proces konstituisanja 11. saziva.

Konstitutivna sednica i dalje je u središtu sukoba među parlamentarnim strankama, dok neuspeh u formiranju institucija produžava političku krizu u zemlji. Lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti zatražio je vreme za postizanje političkog dogovora, u pokušaju da otvori put za konstituisanje Skupštine, formiranje novih institucija i izbor predsednika ili predsednice.

Međutim, Demokratska partija Kosova i Alijansa nastavile su političke aktivnosti sa zahtevom da se održi konstitutivna sednica. Pokret Samoopredeljenje i DSK sastajali su se nekoliko puta u pokušaju da postignu dogovor o izboru predsednika, za kojeg, kako navode, postoji konsenzus.