Suđenja na Kosovu: Više od 50 Srba u pritvoru, advokati ukazuju na sporne prakse

Prema evidenciji Kancelarije za Kosovo i Metohiju, u ovom trenutku više od 50 Srba nalazi se u pritvoru po političkoj osnovi, zbog optužbi za navodne ratne zločine, učešće u postavljanju barikada, rušenje takozvanog ustavnog poretka i druga dela, prenosi RTS. Među uhapšenima je i veliki broj Srba koji su pokušali da od Albanaca, svojih nekadašnjih komšija, povrate uzurpiranu imovinu.

Nepune tri decenije od završetka sukoba na Kosovu, ratni zločini predstavljaju jednu od najaktuelnijih tema prištinskog pravosuđa. Na optuženičkim klupama gotovo bez izuzetka nalaze se Srbi, koji po ustaljenom obrascu postupak provode u pritvoru.

„Pritvor se određuje bez obzira na to da li okrivljeni sve vreme živi ovde, da li se ikada dao u bekstvo ili je dao bilo kakav razlog da se smatra da bi mogao da pobegne. Svi moji klijenti u pritvoru sa kojima sam razgovarao govore istu stvar – i da me puste, gde bih otišao? Nije tako lako dati se u bekstvo“, kaže advokat Predrag Miljković.

On navodi da se presude donose i bez čvrstih dokaza, uglavnom na osnovu izjava svedoka koji tek posle više decenija prijavljuju saznanja o događajima iz ratnog perioda.

Kao primer navodi slučaj Srđana Lazovića iz Leposavića, koji je osuđen na 12 i po godina zatvora na osnovu jedne fotografije.

Odbrana je angažovala stručnjake za digitalnu forenziku i fotografiju, iako se, kako kaže, i golim okom može zaključiti da je reč o sasvim drugom licu, piše RTS.

„I oni su veoma eksplicitno naveli zbog čega nije reč o istoj osobi – zbog različitog oblika ušiju, nosa, njihove dužine i širine, kao i svih drugih vidljivih morfoloških karakteristika. Sve su bile različite. S druge strane, imamo tri svedoka. Jedan kaže: ‘Znam ga po oštrim crtama lica’. Drugi kaže: ‘Sećam ga se po mladežima na obrazu’, iako Srđan mladeže ima na čelu. Treći kaže: ‘Sećam se da je to on, ali je imao kapu, možda se promenio’. Nasuprot dva ozbiljna veštačenja imamo tri svedoka koja to bez problema pobijaju, a sud to usvaja“, objašnjava Miljković.

Osim lažnih svedočenja, pravnike zabrinjava i sve češća praksa suđenja u odsustvu, koja je nakon izmena propisa u periodu od 2019. do 2022. godine postala pravilo, a ne izuzetak.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, prošle godine u Prištini doneto je ukupno 10 presuda za ratne zločine, od kojih je jedna bila oslobađajuća.

Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da su okrivljeni u tri slučaja u odsustvu osuđeni na maksimalne kazne zatvora od 15 godina.

Suđenja u odsustvu najčešće se vode protiv lica sa prebivalištem na teritoriji centralne Srbije.

Advokat i bivši vojni tužilac Dragan Pašić upozorava da takvi postupci mogu otvoriti pitanje usklađenosti sa standardima Evropske konvencije o ljudskim pravima.

„Elementarno je pravo svakog optuženog da se izjasni o navodima optužnice i da aktivno učestvuje u postupku. Branioci po službenoj dužnosti, koji nemaju nikakav kontakt sa svojim klijentima, svakako ne mogu da pruže delotvornu i pravičnu odbranu. Kada se lica osude u odsustvu, ukoliko postanu dostupna pravosudnim institucijama Kosova, suđenje će početi iznova“, napominje Pašić.

Do prenosa izvršnih ovlašćenja na pravosudne organe u Prištini, najosetljivije slučajeve, uključujući i ratne zločine, procesuirao je Euleks. Optužnicama su tada bila obuhvaćena lica različitih nacionalnosti.

„Nažalost, danas su međunarodne institucije i misije, poput Euleksa i Unmika, samo neutralni posmatrači i nemaju aktivnu ulogu u sudskim procesima, pa je sigurno da takva suđenja nisu objektivna, već pristrasna“, zaključuje Pašić.

Prema podacima pravnih eksperata, postupci za ratne zločine pokreću se i protiv lica koja nisu učestvovala u sukobima.

Krivični postupci sve češće se vode protiv onih koji pokušavaju da povrate uzurpiranu imovinu.

Takvi postupci, navode, služe kao vid pritiska i odvraćanja vlasnika od ostvarivanja imovinskih prava.