Svadbene nošnje i običaji sa Kosova na izložbi „Srpske svadbe pre 125 godina“ u Beogradu

U Etnografskom muzeju u Beogradu održava se izložba „Srpske svadbe pre 125 godina“, koja kroz autentične predmete, nošnje i prikaze svadbenih običaja predstavlja različite krajeve i tradicije srpskog naroda, uključujući i običaje sa Kosova.

Autorka izložbe Tijana Čolak-Antić Popović navela je da je za prikaz izvođenja neveste iz kuće odabran primer sa Kosova, dok nošnje predstavljaju jedan od najvažnijih delova izložbe, jer, kako je istakla, pokazuju raznolikost i bogatstvo domaće radinosti srpskog naroda.

„Kad smo spremali ovu izložbu o srpskim svadbama pre 125 godina, hteli smo da pokažemo svaku od etapa u svadbenom običaju iz drugog kraja. Izvođenje neveste iz kuće odabrali smo da bude s Kosova i Metohije. Nošnje su najvažniji deo ove izložbe zato što pokazuju raznolikost i bogatstvo koje je bilo u domaćoj radinosti, u stvaralaštvu našeg naroda na KiM“, rekla je Čolak-Antić Popović za Kosovo onlajn.

Ona je posebno izdvojila košulje, ukrašene zlatovezom, kao jedan od najlepših predmeta na izložbi.

„Ono što je specijalno lepo, jedan od možda najlepših predmeta na ovoj izložbi su košulje, krstavke košulje, koje su sa zlatovezom na rukavima, po obodu, po donjem rubu košulje, svim onim delovima koji su vidljivi“, navela je autorka izložbe.

Kako je objasnila, preko košulje se nosilo bojče, kratka pregača koja je bila protkana zlatnim i srebrnim nitima. Jedno od bojčeta prikazanih u vitrini predstavlja miraz koji je devojka donosila u kuću mladoženje, dok je drugo prikazano na figuri neveste.

Za izložbu su korišćeni i predmeti iz Manakove kuće, koja je u sastavu Etnografskog muzeja, odnosno iz zbirke Hristifora Crnilovića.

„Svi likovi imaju imena - Ružina sestra Lenka, ona ima jedno crveno jeleče, a njen brat Ranđel je iz Sredske župe, njegova odeća je odatle, tako da i on ima jedan divan crveni jelek“, rekla je Čolak-Antić Popović.

Ona je navela da majka na prikazu nosi odeću iz Đurakovca, dok je sanduk sa nevestinskom spremom iz Prizrena, kao i mintan, koji je takođe deo devojačke spreme. Na izložbi su predstavljene i čarape ukrašene zlatovezom, koje su autori prvobitno želeli da obuku na lutke, ali su odlučili da ih ostave vidljivim kako bi posetioci mogli da vide njihovu izradu i ukrase.

Govoreći o svadbenim običajima, Čolak-Antić Popović navela je da mladoženja često nije išao u prosidbu, već je porodicu devojke posećivao njen otac, zajedno sa nekim starijim članom porodice.

„Vrlo često u prosidbu nije išao momak, nije išao đuvegija, nego je išao samo otac sa nekim starijim iz porodice, sa starijim bratom ili mladoženjinim starijim bratom, koji se već oženio i prošao kroz to, zna kako stvari idu“, objasnila je ona.

Prema njenim rečima, ni po devojku često nije dolazio mladoženja, već dever, koji ju je čuvao sve do predaje mladoženji u crkvi. Taj običaj prikazan je i na izložbi, gde je predstavljena scena u kojoj dever dolazi po nevestu, a njen brat je predaje.

Čolak-Antić Popović govorila je i o običaju gađanja tikve, koji je prethodio ulasku svatova u dvorište.

„Danas mnogi govore o tome da se pucalo u jabuku, ali u dalekoj starini su svatovi, pre nego što bi ih pustili da uđu u dvorište, trebalo da neko od njih, ko je najbolji strelac, pogodi tikvu koja je okačena o najvišu granu ili na motku koja je visoko postavljena“, rekla je ona.

Kako je objasnila, tikva je bila napunjena zrnevljem, koje bi se prosulo nakon pogotka, a taj običaj imao je simboliku plodnosti i rodnosti, ne samo u braku već i u čitavoj zajednici.

Izložba „Srpske svadbe pre 125 godina“ kroz prikaz svadbenih običaja, odeće i predmeta iz različitih krajeva pruža uvid u tradiciju i svakodnevni život srpskog naroda s kraja 19. i početka 20. veka.