Izložba „Zubuni sa Kosova i Metohije” u Etnografskom muzeju: Šapat prošlih vekova odzvanja iz vitrina

Šapat prošlih vekova odzvanja iz vitrina. Tu su - zubuni sa Kosova i Metohije. Teški, šareni, bogato izvezeni. Svaki konac u njima nosi stvarnu priču te ova izložba u Etnografskom muzeju u Beogradu, koja je, zbog velikog interesovanja, produžena do 12. avgusta, ne prikazuje samo narodnu nošnju već govori o ženi, porodičnom nasledstvu, narodu i životu koji je iščezao, ali nije zaboravljen.

„Zubun je izuzetan predmet, deo narodne nošnje koji se oblači poslednji, preko ostale odeće. Upravo zbog toga, on je često najdekorativniji i najlepše ukrašen, posebno u slučajevima kada je izrađivan za svečane prilike, kao što je, na primer, nevestinsko odelo”, objašnjava u razgovoru za Kosovo onlajn viši kustos Etnografskog muzeja u Beogradu Jelena Tucaković.

Kaže da su zubune izrađivale žene, a da su ih najčešće, one najlepše primerke, radile devojke kao deo svoje spreme za venčanje. Izrađeni su od belog domaćeg sukna, ukrašeni vezom, gajtanom i aplikacijama od čoje. Geometrizovani biljni ornamenti i raznovrsni dekorativni elementi svedoče o umetničkoj vrednosti ovih predmeta.

Otkrila nam je i može li sa zubuna da se „pročita iz kog dela Kosova i Metohije potiče, kao i u kom periodu je izrađen”.

„Zubuni su uvek bili prilagođeni podneblju iz kog potiču, kao i vremenu u kom su nastali. Razlike se mogu uočiti i po periodu i po geografskom poreklu. Devojke koje su ih izrađivale, tkale, vezle i ukrašavale to su činile onako kako su to učile od svojih majki i baka, posmatrajući ih tokom odrastanja. Šivenje i izrada odeće bili su deo ženskih poslova unutar porodice, te su se uzorci, tehnike i motivi prenosili s generacije na generaciju. Ipak, svaka od tih devojaka u svoj zubun kao simbol ulaska u novi život, u brak i majčinstvo utkala je i nešto lično, svoj pečat, ono što ju je činilo posebnom”, priča sagovornica.

Kustoskinja navodi da su izložbom retkih zubuna, koji potiču od pre 100 i 150 godina, želeli da naprave nešto što će ostati upečatljivo, nešto što će ostaviti utisak na posetioce svojom raskošnom lepotom. 

„U Etnografskom muzeju u Beogradu čuva se oko 700 zubuna, od kojih približno 50 pripada zbirci narodne nošnje sa prostora Srbije, Kosova i Metohije. Za ovu izložbu, koju smo priredili u okviru obeležavanja Vidovdana, odabrali smo osam posebno vrednih primeraka. Reč je o izuzetno retkoj prilici da se zubuni iznesu pred publiku, jer velika starost tekstila nosi rizik od oštećenja. Upravo zato, znajući da izložba neće dugo trajati, odlučili smo da predstavimo ove dragocene i retko viđene predmete svedočanstva prošlosti koja se inače pažljivo čuvaju u zaštićenim uslovima depoa našeg muzeja”, objašnjava Tucaković.

Ona ističe da je izuzetno izazovno očuvati tekstil, s obzirom na to da je on, za razliku od keramike, vremenom sve fragilniji.

„Zubuni se čuvaju u strogo kontrolisanim uslovima na stabilnoj temperaturi, bez prisustva svetlosti, u posebnim pakovanjima. Redovno proveravamo njihovo stanje, jer uvek postoji rizik da se u njih uvuče nešto što bi moglo da ih ošteti. Stalno ih nadziremo, brinemo o njima najbolje što možemo, sa mnogo pažnje i odgovornosti”, objašnjava naša sagovornica.

Ukazuje da je izložba zbog velikog interesovanja, pogotovo među mladima, produžena za čak više od mesec dana, te će, umesto do 9. jula, trajati do 12. avgusta.

„Poslednjih nedelja primećujemo porast broja posetilaca, posebno tokom leta kada Beograd posećuje veliki broj turista. Najviše dolaze mladi, što me posebno raduje važno je da upravo nove generacije, ali i ljudi iz raznih delova sveta, imaju priliku da vide deo našeg bogatog kulturnog nasleđa. Preporučujem da obrate pažnju na detalje na samim zubunima, u njima se ogleda neverovatna virtuoznost žena koje su ih izrađivale. A najfascinantnije je to što se one nisu bavile isključivo time. To nisu bile zanatlije koje su se bavile samo ručnim radom, to su bile žene koje su, uz svakodnevne obaveze poput sirenja mleka ili rada u polju, u kratkim trenucima predaha stvarale prava remek-dela narodne kulture”, poručuje kustos Etnografskog muzeja.