SZO: Kosovo jača zdravstvenu bezbednost uz našu podršku

Napori Kosova da poboljša zdravstvenu bezbednost dobili su značajan zamah, uz ključni napredak u jačanju otpornosti zdravstvenog sistema, objavljeno je na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.

Kako se navodi, krajem prošle godine, Kosovo je usvojilo Akcioni plan za zdravstvenu bezbednost koji je kasnije uobličio poglavlja o spremnosti i reagovanju u vanrednim situacijama u Strategiji zdravstvenog sektora za 2025–2030.

„Strategija postavlja prioritete i akcije za poboljšanje kvaliteta života stanovništva. Pored toga, navodi spremnost i odgovor na vanredne situacije javnog zdravlja kao dugoročnu viziju i osnovu za poboljšanje zdravlja i blagostanja, kao i za izgradnju jačeg, otpornijeg i odgovornijeg zdravstvenog sistema. Ove akcije za jačanje zdravstvene bezbednosti podstaknute su pandemijom Kovid-19, koja je istakla kritične oblasti za poboljšanje, posebno u kapacitetima za sprečavanje i obuzdavanje širenja bolesti. Istorijski gledano, Kosovu je nedostajao sveobuhvatan plan koji definiše ključne prioritete i resurse koji su potrebni različitim zainteresovanim stranama da se pripreme za hitne zdravstvene situacije i reaguju na njih“, navodi se u analizi SZO.

Dodaje se da je prepoznajući potrebu za jedinstvenim pristupom, Kosovo napravilo značajne korake u izgradnji međusektorskog okvira za zdravstvenu bezbednost.

„Ove napore podržavaju i olakšavaju SZO/Evropa, Kancelarija SZO u Prištini i Centar za zapadni Balkan SZO, a sufinansira ih Evropska unija“, ističe se u tekstu.

Tri glavna cilja za zdravstvenu bezbednost

Kako se navodi, da bi bolje razumelo izazove sa kojima se suočava, Kosovo je u maju 2023. završilo svoju prvu spoljnu procenu zdravstvene bezbednosti zasnovanu na zajedničkom modelu spoljne evaluacije SZO.

„Jedna od 85 preporuka bila je da se razvije i primeni akcioni plan za zdravstvenu bezbednost zasnovan na pristupu jednog zdravlja. Kao rezultat toga, postavljena je trostruka ambicija: pokrenuti i održati učešće svih relevantnih zainteresovanih strana širom sektora, zajednički izraditi plan zdravstvene bezbednosti i obezbediti njegovo suvlasništvo među nadležnima i dogovoriti troškove plana, njegovo formalno odobrenje i posvećenost implementaciji“, piše u analizi.

„Da bismo postigli veći uticaj i da zaista nikoga ne bismo ostavili za sobom, morali smo da izađemo iz okvira zdravstvenog sektora“, objasnio je gospodin Oleksandr Martinenko, oficir za vezu u Kancelariji SZO u Prištini. „Naš cilj je bio da stvorimo osećaj vlasništva, gde su bolje zdravlje i blagostanje svačiji posao.

Dr Isme Humoli, službenik za hitne slučajeve u Kancelariji SZO u Prištini, rekao je: „Podigli smo svest o kritičnoj važnosti multisektorskog pristupa kako bismo bolje razumeli naše zajedničke rizike i zajednički dizajnirali zajednička rešenja. 

Rad na političkom dijalogu

Da bi pomogla u formulisanju akcionog plana, SZO je sazvala niz multisektorskih stručnih konsultacija koje su rezultirale dogovorom o listi prioriteta i rizika zdravstvene bezbednosti. Zajedničke posete ulaznim mestima i veterinarskim laboratorijama procenile su njihove ukupne kapacitete i identifikovale podršku SZO za brže i preciznije otkrivanje prekograničnih pretnji.

„Usvajanje Akcionog plana predstavlja značajnu prekretnicu u unapređenju strategije spremnosti 2.0 SZO/Evrope. Podstiče efektivnu alokaciju resursa za kapacitete zdravstvene bezbednosti, izgradnju čvrstih partnerstava i predviđanje zdravstvenih pretnji kroz planiranje zasnovano na dokazima, strateško određivanje prioriteta i pristup celog društva za očuvanje zdravlja i zaštitu života“, rekao je doktor Ihor Perehinec, regionalni direktor za hitne slučajeve za SZO u Evropi.

U tekstu se zaključuje da će SZO nastaviti da pruža svoje normativne smernice i koristi partnerstva između različitih sektora u zajedničkoj potrazi za boljim zdravljem, blagostanjem i sigurnijim evropskim regionom SZO.

„Pored Kosova, devet zemalja je sada razvilo svoje nacionalne akcione planove za zdravstvenu bezbednost, sa još pet zemalja u fazi pripreme“, zaključuje se u analizi.

U analizi je pored Kosova navedena i zvezdica, a na kraju se navodi da je to u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.