Teški dani za sakupljače sekundarnih sirovina

Cene sekundarnih sirovina na Kosovu su poslednjih godina u padu. Dragica Spasić iz Novog Badovca kod Gračanice kaže da je za kilogram kartona dobijala 45 centi, a danas cena kartona za reciklažu pala je na samo - 4 centa.

Kroz šalu, u koju se sakrilo mnogo gorčine i bolne istine, pedeset četvorogodišnja Dragica Spasić kaže da bi, da je pravde, trebalo da bude „penzionisani sakupljač sekundarnih sirovina“.

Od kada je sa svoje šestoro dece, posle 17. marta 2004. godine, spasavajući živu glavu došla u Gračanicu, Dragicu su predstavnici Crvenog Krsta i Komesarijata za izbeglice smestili u kontejnersko naselje Padalište. Jedan obrok dnevno, koji su stanari tog naselja dobijali, nije bio dovoljan za Dragičinu porodicu. Zato se prihvatila posla kako bi prehranila porodicu. Prikupljala je sekundarne sirovine od čije je prodaje zarađivala za sebe i mnogobrojnu porodicu.

„Nije me bilo sramota da uđem u kontejner sakupim flaše, kartone, staro gvožđe, limenke, tu iza supermarketa, a išli smo i na deponiju koja je nekada bila blizu našeg kontejner naselja. Kamion donese smeće, a mi odemo i sakupljamo ono što vredi“, priča Dragica.

Objašnjava da je prikupljeni otpad uredno sortirala zajedno sa sinovima, a potom ga prodavala.

„Plaćali bismo kombi, kombista bi nam uzeo više od pola novca. Evo, na primer tada su bile marke. Mi napravimo robu u vrednosti od 25 maraka, vozač kombija nam za prevoz uzme 15, nama ostane 10 maraka. Više smo radili za njega nego za sebe“, priseća se  Dragica i dodaje da je tada ipak bilo bolje vreme i da je moglo da se zaradi.

Veliko olakšanje za Dragicu i njenu porodicu stiglo je kada je od Skupštine Grada Prištine sa sedištem u Gračanici, dobila motokultivator.

„Tada smo najviše radili, a onda smo se povezali sa jednom firmom, deca su mi malo poodrasla. Oni su dolazili šleperom i uzimali sve što smo mi prikupili u toku dana, plus su nam davali džakove, 14 -15 džakova za mesec dana da napunimo. Mi smo ponedeljkom i utorkom išli na deponiju kod Kosova Polja i sakupljali plastične flaše, limenke, karton, tako da smo mogli da zaradimo i do 100 evra. To su za nas bile velike pare“, priča Dragica dok se sa setom priseća tih, za nju boljih vremena.

„Tada nisam razmišljala ni za drva ni za zimnicu, za sve sam imala pare“, govori ova sredovečna žena. Onda joj se najednom nabora čelo, neki čudan grč pojavi se na licu, a u očima suze koje se u krupnim kapima sjuriše niz obraze.

„Mene nije sramota, niti je teško bilo šta da radim, ali mi je najžalije bilo kad sam malu unuku od četiri godine penjala u kontejner da prevrće po otpadu. Neka se meni desi bilo šta, ali da se njoj nešto dogodilo, da se poseče i razboli, šta će i meni život. Hvala Bogu, pa ju je sačuvao“, priča Dragica dok rukavom briše suze koje joj padaju niz lice.

Onda najednom, poučena životnim iskustvom, želeći da i te ružne životne trenutke pretvori u zanimljive, povisi ton i odvažno reče:

„A znate, šta sve ljudi bacaju i šta smo sve nalazili u smeću? Našla sam celo pakovanje novih čaša, neko je bacio, ja ih i danas koristim u kući. Ljudi su u đubre bacili i laptop, bio je malo polomljen. Eno, moj sin ga i sada koristi, a i ove moderne mobilne telefone smo nalazili. Svašta ljudi bacaju, umesto da to ponude nekom ko nema i kome treba. Nalazila sam i šerpe i tepsije i šoljice za kafu i tepihe i televizore. Mnoge od tih stvari su još bile upotrebljive“, priča Dragica.

Onda su nastupili teški dani za sakupljače sekundarnih sirovina. Velika deponija smeća na Padalištu iznad Gračanice je raščišćena i izmeštena, a u međuvremenu je na nju, odlukom opštinskih vlasti, zabranjeno dovoženje smeća. Otkupne cene sekundarnih sirovina bile su sve niže. Kilogram starog papira ili paketa nekada se otkupljivao po ceni od 45 centi, danas za svega 4 centa po kilogramu.

Da li su i zašto otkupne cene sekundarnih sirovina sada tako niske, pokušali smo da saznamo u dve otkupne stanice. U otkupnoj stanici „NTT Rezi Kom“ u Bresju nadomak Kosova Polja otkupljuju se i skladište plastične flaše, a otkupna cena je 13 centi po kilogramu, potvrdio nam je jedan od radnika sa ovog otkupnog mesta. U drugoj, znatno većoj otkupnoj stanici, „Rec Kos“ u Kosovu Polju, koja isključivo otkupljuje staro gvožđe, cena po kilogramu je 17 centi.

Delimičan odgovor na ovo pitanje dala nam je Dragica Spasić.

„Mnogo je sirotinje, mnogo je Roma iz Kosova Polja i Obilića koji sakupljaju smeće, a samim tim je i otkupljivači ucenjuju i obaraju cenu. Ne znam... ja samo pretpostavljam da su došli crni dani za nas“, priča Dragica i dodaje da je jedan od trojice sinova nastavio da sakuplja sekundarne sirovine, ali da ima slabu korist od toga.

„Nema više, ja sam obolela od kičme, od glave, od svega. Došlo je vreme da i ja i ono moje traktorče odemo u penziju“, govori Dragica dok rukom pokazuje na motokultivator izbušenih prednjih guma, koji natovaren raznom gvožđurijom, prekriven ponjavom, stoji parkiran u dnu dvorišta.

„Sad imam kuću, ne živim više u kontejneru, ali džaba kad sam zdravlje izgubila“, govori Dragica i iznosi punu kesu lekova.

Dragici je 2015. godine Ministarstvo za povratak i zajednica, u saradnji sa Opštinom Gračanica, dodelilo kuću u naselju Novi Badovac kraj Gračanice.