Tri decenije stvaralaštva Branislava Ristića iz Štrpca: Na skulpture prenosi lepotu zavičaja

Drvo i kamen u rukama akademskog vajara Branislava Ristića iz Štrpca dobijaju novi oblik i izraz. Inspirisan predelima Šar planine - njenim rekama, planinama i pejzažima, autor stvara skulpture na koje prenosi lepotu svog zavičaja.

Ljubav Branislava Ristića prema umetnosti traje skoro tri decenije. Za Kosovo onlajn priča da je najpre počeo da se bavi duborezom, a kasnije prešao na rad sa drugim materijalima.

„Krenulo je sasvim spontano, sa prijateljima. Počeo sam sa duborezom, a ni ostali materijali mi nisu strani. Radim skulpture u drvetu, kamenu, metalu, terakoti. Možda kamen izgleda kao fizički teži posao, ali drvo je mnogo teže za obradu. Radio sam ikonostase za neke crkve, imam oko 150 ikona urađenih u duborezu, u orahovom drvetu, i uvek naglašavam da onaj  ko se bavi tim poslom zna šta to znači. Sve je počelo kao neko malo istraživanje i sitno interesovanje, ali je izraslo u jednu ozbiljnu priču“, kazao je Ristić. 

Ističe da trenutno radi skulpture od kamena koje će biti izložene u Matici srpskoj u Novom Sadu.

„Iako izgleda jači i teži materijal, fizički mi je lakše da radim kamen nego drvo. Dobio sam poziv iz Galerije Matice srpske u Novom Sadu da pripremim izložbu povodom 200 godina od osnivanja i trenutno radim na tom projektu. Biće tu deset ili više skulptura. To je ujedno i promocija Sirinićke župe. Biće tu pevačka grupa iz Gotovuše, kao i Srđan Mladenović, doktor istorije iz Berevca, koji će govoriti o istorijatu Župe“, kazao je Ristić.

Inspiracija je za umetnike presudna, a Ristić ističe da mu u sredini u kojoj živi toga ne manjka, jer ga sa svih strana okružuje lepota koja inspiriše.

„Vreme tu ne igra nikakav faktor. Zavisi od toga koliko radim, koliko inspiracije imam i  slobodnog vremena. Konkretno, ova skulptura koju sam počeo da radim može da bude gotova i za jedan dan. Najveći problem je doći do realizacije, doći do ideje, da forma bude na svom mestu, masa i da sve bude kako valja.  Kao i za sve u životu, ništa ne dolazi preko noći. To je proces, krećemo od crteža, preko neke sitne plastike, i skica. Ono što uveče uradim bude mi super, a ujutru, kada se probudim, ništa mi ne valja, pa krećemo iz početka. Idemo dan za danom. Ovo su stvari koje se ne rade svaki dan i ne rade se jednom mesečno. Da bi se preko kamena ili drveta ispričala jedna ozbiljna priča, treba minimum šest meseci rada“, otkriva Ristić.

Ističe da svaki umetnik stvara da bi njegov rad bio viđen, pa je tako svoje radove već izlagao na brojnim samostalnim i grupnim izložbama.

„Do sada sam imao četiri samostalne i preko trideset grupnih izložbi. Naš veliki problem je što je svaki naš izlazak sa Kosova vrlo mučan. Potrebno je brdo papirologije da iznesem svoj rad, a i da ga vratim nazad. Mi radimo da bismo se videli i da bi neko video naš rad. Kolege sa kojima sarađujemo, jedni drugima smo najbolja kritika. Ako nešto ne valja, moramo to da kažemo, a da bi videli da ne valja, moramo da izlažemo. Pre nekih dvadesetak dana  bila je izložba u Somboru, a trenutno je u Apatinu zajednička grupna izložba, preko udruženja koje vodi Sanja Đorđević iz Zvečana, koja je zadužena za sve to“, kazao je Ristić.

Poslednjih godina Ristić je jedan od organizatora tradicionalne likovne kolonije „Jesen u Siriničkoj župi“. Ističe da je ona vremenom prerasla u koloniju umetnosti koja okuplja brojne mlade umetnike.

„Ja sam sa još nekim kolegama, posle nekoliko godina,  ponovo pokrenuo Likovnu koloniju ’Jesen u Sirinićkoj župi’. Više se ne baziramo samo na likovnosti, već je zastupljena svaka vrsta umetnosti. Imamo Jelenu Popović sa poezijom, Aleksandru sa horom, i drago mi je što je to dobilo neku drugu vrstu priče. Zahvaljujući toj koloniji, svake godine imamo sve više mlade dece zainteresovane za umetnost. Svake godine imamo tri do pet studenata na Fakultetu umetnosti, jer je Župa veoma inspirativna. Ovde je sve lepo za jednog umetnika. Imamo sve što nam treba,  kamen , drvo, reku. Zamislio sam to tako da nije samo likovna kolonija, već kolonija umetnosti. Jesen je ovde veoma lepa. Imamo šumu koja u to doba dobije pedeset nijansi, i to je ono što nama umetnicima treba“, kazao je Ristić.

Dok priroda svakodnevno nudi nove motive i inspiraciju, skulpture Branislava Ristića ostaju trag jedog vremena, prostora i čoveka koji svoju ljubav prema umetnosti pretvara u dela.