U Gračanici otvorena izložba „Jesen u Prizrenu“ i predstavljen Zbornik radova o 17. martu

U Domu kulture u Gračanici večeras je otvorena izložba slika sa likovne kolonije „Jesen u Prizrenu“ i predstavljen je Zbornik od nacionalnog značaja „Martovski pogrom 2004: uzroci, razaranja, posledice“, koji na 750 strana naučno objašnjava uzroke i posledice pogroma.

Izložba „Jesen u Prizrenu“ otvorena je minutom ćutanja za nastradale u tragediji u Severnoj Makedoniji.

Direktor Galerije umetnosti Priština Nebojša Jevtić istakao je da je likovna kolonija osmišljena 2015. godine kada je bila aktuelna priča o učlanjenju Kosova u Unesko, kako bi umetnici dali svoj odgovor na progon srpskog naroda i razaranje imovine, crkava, manastira i spomenika kulture.

„Suština okupljanja u Prizrenu je da se omogući lični podsticaj umetnika, angažovanost svih nas u svedočenju savremenog trenutka, i podrška svih nas u očuvanju ugroženog srpskog kulturnog i nacionalnog blaga ovog grada i čitavog prostora KiM. Stvaralaštvo likovnih umetnika koji već devet godina borave i rade na prizrenskoj kolonijji predstavlja svojevrsne ciklične krugove života, stvarnosti, razaranja i kreativnosti“, rekao je Jevtić.

Nakon otvaranja izložbe, predstavljen je i Zbornik radova o 17. martu u izdanju Doma kulture Gračanica i Arhiva Kosova i Metohije, koji sadrži 25 naučnih radova koji objašnjavaju uzroke, povode, ali i teške i mučne posledice martovskog nasilja 2004. godine.

Jedan od autora i izdavača Zbornika Marko Marković rekao je da je Martovski pogrom počeo nasiljem nekoliko dana ranije, 15. marta kada je ranjen Jovica Ivić iz Čaglavice, tada srednjoškolac.

„Ideja o Zborniku rodila se prošle godine, i naša je želja bila da pošaljemo pozivno pismo sa temama vezanim za pogrom na adrese naših najeminentnijih ustanova kulture, obrazovanja, nauke, i da sve te radove koji će pristići stavimo među korice jedne knjige. Mogu reći da smo zadovoljni odazivom, jer je na našu adresu pristiglo 11 radova koji potpisuju doktori nauka sa beogradskog i našeg Prištinskog univerziteta, doktori nauka sa naučnih instituta, imamo i radove koji potpisuju četiri magistra, isti broj master istoričara, a sa posebnim ponosom kažem da su uposleni u Arhivu KiM ovaj zbornik obogatili svojim radovima“, rekao je Marković.

Prof. dr Vladan Virijević istakao je da Filozofski fakultet u Severnoj Mitrovici zajedno sa Domom kulture u Gračanici čini čvrstu sponu koja predstavlja važnu pokretačku snagu na očuvanju srpskog identiteta, kulture i duhovnosti.

„Hvala svima što ste odvojili vreme da prisustvujete promociji ovog važnog štiva, koje predstavlja dragoceno svedočanstvo o onome što je prošlo i onome što ne smemo nikada zaboraviti, i iz tih istorijskih usuda koje smo pretrpeli nadam se da ćemo izvući neke pouke za budućnost, a svakako i za bolju orijentaciju u sadašnjim teškim vremenima“, istakao je Virijević.

Jedan od recenzenata Zbornika Milan Gulić naveo je da su radovi u Zborniku različiti po doprinosu, ali jednaki po važnosti.

„Ovaj zbornik predstvlja jedno od najvažnijih pisanih svedočanstava o Martovskom pogrom, ali i više od toga. O stradanju srpskog naroda na Kosovu pod međunarodnim protektoratom, o stradanju u dužem vremenskom periodu, srpsko albanskim odnosima, položaju Srba na ovim prostorima u prošlosti, ali i u skorijoj budućnosti. Zbornik će biti jedna od nezaobilaznih knjiga kada je u pitanju bilo kakvo naredno istraživanje o Srbima na KiM i dešavanjima u dužem vremenskom perodu sa težištem na 2004. godinu“, poručio je Gulić.

Autor, urednik i izdavač Zbornika Živojin Rakočević istakao je da je ključno bilo pitanje šta zaista znamo o pogromu.

„To je bilo pitanje…Šta znamo, koliko smo sposobni da shvatimo razmere tog stradanja i na koji način možemo da trasiramo neke puteve, da vidimo šta se to desilo, a suočili smo se sa prostom činjenicom da mi o žrtvama ne znamo ništa, ne znamo siguran spisak, način na koji su stradale. Onda odemo korak dalje i shvatimo: Kako ćemo onda znati šta se desilo sa zbirkama ikona u crkvi Svetog Nikole, u Đakovici u Uroševcu , sa stotinama prebijenih ljudi”, rekao je Rakočević.

Na predstavljanju govorila je i profesor doktor Mitra Reljić, ističući važnost radova koji čine Zbornik u mnogim segmentima.