U Gračanici ponovo aktuelna stara srpska imena

Davanje imena novorođenčetu oduvek je imalo veliki značaj u srpskoj kulturi i tradiciji, jer prema verovanju, određuje dalju sudbinu i život deteta. Iako su poslednjih godina bila popularna kratka i moderna imena, u Gračanici su i danas aktuelna ona koja imaju posebnu simboliku u srpskoj istoriji i tradiciji.

U centralnoj Srbiji više godina popularna su kratka, moderna, imena iz filmova i crtaća, kao što su Una, Iva, Bela, Ela, Ena, Ema. Takav trend zapažen je i na Kosovu, u Gračanici i okolnim mestima u određenom periodu, ali kako navodi načelnik opšte uprave PO za grad Prištinu Saša Sekulić, u protekloj godini kumovi, ili roditelji, više su se odlučivali za stara srpska imena.

Kako je dodao Sekulić, u protekloj godini uglavnom su registrovana stara srpska dobro poznata imena sa istorijskim značenjem, kao što su Stefan, Lazar, Milica, Ana.

"Nakon 2000. godine bila je ekspanzija naših starih imena. Ljudi su se sve više vraćali tradiciji, kulturi, pa je tu bilo starih imena Dušan, Lazar, Stefan, kod ženske dece recimo Milica, Jelica, Ana. To je važilo sve do 2020. godine. Od tada su aktuelna neka novija, kratka, moderna imena poput Mia, Tea, Iva. Međutim, ono što je mene jako prijatno iznenadilo je da se već u 2023. godini vraćaju stara imena. Ponovo imamo Dušana, Lazara, Milicu, što je meni veoma drago. Da li je to nagoveštaj da se vraćamo našoj tradiciji i kulturi, ne znam, ali je lepo čuti kada neko da staro srpski ime, koje ima neki značaj, i istoriju", poručio je Sekulić.

Vesna Vidosavljević iz Prizrena čija porodica ima veliki broj kumstva objasnila je šta je nekada predstavljalo kumstvo i kako se novorođenčetu davalo ime.

"Moja porodica ima kumstvo koje je sigurno starije od 200 godina, za nas je kumstvo svetinja. Za porodicu je najvažnije kada dođe prinova. Prvo dođe kum da uzme muštuluk da kaže da je rođeno žensko ili muško dete i da je došao po ime. Kum se uvek daruje za muštuluk, popije se, zamezi se, pa biramo imena. Ranije se davalo jedno ime, uglavnom ime nekog preminulog člana porodice, ili ime koje ima veze sa nekim praznikom. Ako se dete rodi pre Svetog Nikole dobije ime Nikola. Nikoleta, Nikolija, pre Mitrovdana Mitar ili Mitra. Kasnije se to malo promenilo, mladi bračni parovi sada biraju mlade kumove, sami biraju ime, ili se napravi neki kompromis kada se da više imena roditeljima da izaberu", rekla je Vidosavljević.

Kako je dodala, i pored novih "pravila", roditelji često biraju stara srpska imena, koja su dobila i njeni unuci, što je, ističe, posebno raduje.

"U posednje vreme mladi bračni parovi uglavnom kažu kumu koje ime žele za svoje dete, kum uglavnom ispoštuje tu želju, ali i sugeriše da ne budu skraćena i strana imena, već da se pridržavamo naših srpskih imena, da budu vezana za srpsku tradiciju, ili neki praznik. Vidim da mnogi parovi danas daju deci lepa stara srpska imena, i moji unuci su dobili stara imena i ja sam presrećna zbog toga", rekla je Vidosavljević.

Vlada Milić kao mladi roditelj, za svoje dete poželeo je staro srpsko ime. Ipak, navodi, nije se mešao u "posao" kuma.

"Supruga i ja smo imali želju da to bude staro srpsko ime, nismo nagoveštavali kumu da imamo neku želju, prepustili smo njemu tu odluku. Kada je izgovorio ime Vojin ja sam bio oduševljen, ispunila nam se želja jer je Vojin staro srpsko ime", rekao je on. 

Prema njegovim rečima, trend da roditelji biraju ime za svoje dete je pogrešan, jer postoji stara izreka: Bog je na nebu, kum na zemlji.

"Lično smatram da je mešanje u "kumovske poslove", a to je najpre imenovanje deteta, jako pogrešno. Neka svako radi svoj posao, mi kao roditelji da podižemo dete, a kum da imenuje, krsti i da blagosilja", poručio je Milić.