U Prištini obeležen Međunarodni dan sećanja na Holokaust - upaljeno šest sveća za šest miliona ubijenih Jevreja

Povodom Međunarodnog dana sećanja na Holokaust večeras je u amfiteatru Nacionalne biblioteke u Prištini održana komemorativna ceremonija kojoj su prisustvali ambasadorka Izraela na Kosovu Tamar Živ, kosovska predsednica Vjosa Osmani, predstavnici diplomatskog kora, kosovskih institucija i civilnog društva, prenosi RTV 21.

U znak sećanja na šest miliona Jevreja ubijenih u Holokaustu, upaljeno je šest sveća, a izraelska ambasadorka na Kosovu Tamar Živ poručila je da se mržnja prema Jevrejima nastavlja i danas i dodala da se svakodnevno prijavljuju fizički napadi i govor mržnje.

„Holokaust je bio krajnje poricanje ljudskih prava i dostojanstva. Proizašao je iz antisemitske ideologije koja je ljudima oduzimala njihova prava, dehumanizovala ih i proglašavala da su određene rase neljudske i stoga opasne za društvo i da ih treba eliminisati. Antisemitizam, mržnja prema Jevrejima, nije se završila Holokaustom pre 81 godinu. Transformisao se u retoriku poricanja Holokausta, fizičke napade na Jevreje i jevrejske zajednice širom sveta i pozive na uništenje države Izrael“, kazala je Živ. 

Kako je dodala, antisemitizam raste alarmantnom brzinom i širi se kroz društva, zemlje i kontinente, kao i preko ideoloških i političkih podela. 

Jevrejske zajednice u desetinama zemalja svakodnevno prijavljuju incidente, kazala je Živ dodajući da se u incidente uključuju i pretnje, fizički napadi, vandalizam i govor mržnje u javnim prostorima i na društvenim mrežama, kao i smrtonosno nasilje, prenosi RTV 21. 

„Jevreji su ponovo meta samo zato što su Jevreji. Sinagoge, jevrejske zajednice i centri, jevrejskim zajednicama je potrebna zaštita. Jevreji kriju svoje spoljašnje simbole kako bi izbegli da budu identifikovani kao Jevreji i da bi izbegli pretnje, dok se jevrejski studenti osećaju nebezbedno na kampusima“, rekla je Živ.

Dodala je da je nezamislivo da 2026. godine Jevreji širom sveta žive u strahu.

„Najveći talas antisemitizma od Drugog svetskog rata usledio je nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra. Statistika antisemitskih incidenata je šokantna. U poslednja tri meseca 2023. godine, nakon napada 7. oktobra, dokumentovano je preko 1.700 antisemitskih incidenata. U 2024. godini ovaj broj se udvostručio na više od 6.300 incidenata, a 2025. godina je zabeležila dalji porast. Od 7. oktobra, širom sveta se dogodilo preko 13.000 antisemitskih incidenata, uključujući smrtonosne napade u Velikoj Britaniji, SAD, Evropi i Australiji, u kojima je više od 20 Jevreja ubijeno samo zato što su bili Jevreji“, naglasila je Živ. 

Kako je istakla, najnoviji stravičan napad dogodio se u decembru na plaži Bondi u Australiji, kada se okupilo više hiljada ljudi da proslavi prvu noć Hanuke, jevrejskog festivala svetlosti. 

„Ono što je trebalo da bude prilika za radost i jedinstvo pretvorilo se u trenutak tuge i užasa, kada su dva naoružana čoveka otvorila vatru na gomilu, ubivši 15 nevinih ljudi, uključujući desetogodišnje dete i starijeg preživelog Holokausta, i ranivši desetine drugih“, naglasila je ambasadorka.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani rekla je da je Holokaust napad na čovečanstvo.

„Večeras se okupljamo da se setimo i odamo počast šest miliona jevrejskih žena, muškaraca i dece koji su sistematski ubijeni tokom Holokausta, kao i milionima drugih nevinih žrtava koje su bile meta nacističkog režima. Holokaust nije bio samo napad na narod. Bio je to napad na samo čovečanstvo“, kazala je Osmani. 

Navodeći da je prošle godine u ovo vreme, zajedno sa drugim liderima iz celog sveta, stajala u Aušvicu-Birkenau, Osmani je kazala da je usred ostataka nezamislive okrutnosti, jedna poruka odjekivala posebnom snagom – „naša prošlost nikada ne sme postati budućnost naše dece“. 

„Ovo je poruka koja mora da vodi našu savest, naše izbore i naše postupke. U Aušvicu smo se setili miliona nevine dece, žena i muškaraca koji su postali žrtve mržnje toliko duboke da je težila da izbriše njihovo samo postojanje“, rekla je Osmani.

Ponovila je da je i Kosovo doživelo „etničko čišćenje i zločine protiv čovečnosti“.

„Kosovo je zemlja koja je na veoma ličan način razumela šta znači patiti od progona, etničkog čišćenja, ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida. Ovo životno iskustvo oblikuje ono što smo danas. Zato Kosovo snažno i nedvosmisleno stoji protiv antisemitizma, protiv rasizma i protiv bilo kog oblika mržnje“, dodala je Osmani.

Obeležavanje ovog dana je, kako je dodala Osmani, odgovornost, jer je „Kosovo taj princip transformisalo u konkretnu akciju“.

Nemački ambasador na Kosovu Rajner Rudolf rekao je da je sećanje na Aušvic istorijska odgovornost.

„Na današnji dan, pre 81 godine, razmere nacističkih zločina izašle su na videlo kada su sovjetski vojnici oslobodili 7.000 teško neuhranjenih, teško bolesnih i duboko traumatizovanih preživelih iz najvećeg nacističkog logora za istrebljenje. Kao nijedno drugo mesto, Aušvic stoji kao simbol užasa, nemilosrdnog ubistva miliona nevinih muškaraca, žena i dece, uglavnom Jevreja, koje su nacisti metodično progonili i sistematski ubijali“, rekao je Rudolf. 

Kako je dodao, prvi put je posetio spomenik Aušvicu kao sedamnaestogodišnji školarac, a slika koja mu je ostala urezana u sećanje je slika jedne železničke pruge koja se tamo završava, jer za one koji su tamo deportovani nije bilo ni putovanja napred, ni nazad. 

„Za Nemačku, sećanje i obeležavanje je trajna istorijska odgovornost i moralna dužnost. Nikada nećemo zaboraviti neviđene zločine počinjene u ime Nemaca i od strane Nemaca, niti neizmernu patnju nanesenu žrtvama“, zaključio je Rudolf.

Ron Hodža je održao govor u ime svoje bake, Igbale Mulašabani Hodža, porodice koja je tokom Drugog svetskog rata sklonila Jevreje u svom domu u Đakovici.

„Baka se seća tog vremena kao hladnog perioda, zime ili ranog proleća - hladnoće ne samo vremena, već i ere u kojoj su strah i opasnost bili deo svakodnevnog života. U porodičnom domu u Đakovici sklonilo se nekoliko Jevreja: bračni par, muškarac i žena, i dečak koji im je bio rođak. Ostali su skriveni oko pet meseci u sobi na drugom spratu kuće. Nisu uopšte izlazili iz kuće tokom dana, već samo noću, kada su bili prisutni samo članovi porodice, mogli su da izađu u dvorište i šetaju, uvek u strahu da će ih neko videti“, ispričao je.

Međunarodni dan sećanja na Holokaust ustanovila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2005. godine u znak sećanja na oslobođenje nacističkog koncentracionog logora Aušvic-Birkenau 27. januara 1945. godine.