Regionalna konferencija o ženskom preduzetništvu u Prištini, prilike i prepreke za uspeh

Ekonomsko osnaživanje žena, pristup finansijama, širenje poslovanja izvan domaćih tržišta i regionalna saradnja bili su u fokusu Regionalne konferencije žena preduzetnica, ali je predsednica Privredne komore žena Kosova Aferdita Keljmendi naglasila da se osnaživanje žena ne može posmatrati samo kroz profesionalne pozicije i poslovni uspeh, već im se moraju garantovati bezbednost i dostojanstvo, o čemu najbolje svedoči slučaj Arljinde Zekaj.

„Tragedija Arljinde podseća nas da jedno društvo ne može da tvrdi da osnažuje žene ukoliko ne uspeva da im garantuje najosnovnije pravo da žive bezbedno, slobodno i dostojanstveno. Međutim, osnaživanje žena ne počinje, niti se završava profesionalnom pozicijom u uspešnom preduzeću ili visokom državnom funkcijom. Globalna ekonomija se brzo menja, tehnologija, veštačka inteligencija, digitalna i zelena tranzicija, kao i neizvesnost na tržištima, menjaju način na koji radimo“, rekla je ona.

Prema rečima Keljmendi, žene preduzetnice su deo te transformacije, ali se često suočavaju sa dodatnim preprekama u vidu otežanog pristupa finansiranju, ograničenijim mogućnostima za investiranje i manjom zastupljenošću u sektorima sa visokom ekonomskom vrednošću.

„Nije dovoljno da imamo više žena koje pokreću biznise, potrebno je da imamo više žena koje ih razvijaju, izvoze i konkurišu na svetskom tržištu. Kosovo, Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora, posmatrani pojedinačno, imaju relativno mala tržišta, ali zajedno stvaramo mnogo veći prostor mogućnosti“, rekla je ona, prenosi Kosovo pres.

Predsednica Kosova Justina Široka Pulja izjavila je da, kada žene imaju mogućnost da razvijaju svoje poslove, koristi ima celo društvo kroz otvaranje radnih mesta, povećanje konkurencije i jačanje ekonomije.

Istakla je da se, uprkos ostvarenom napretku, žene i dalje suočavaju sa poteškoćama u pristupu finansiranju, tržištima i poslovnim mrežama.

„Kada žene imaju mogućnost da razvijaju svoje poslove, koristi ima celo društvo. Otvaraju se radna mesta, povećava konkurencija i jača ekonomija. Međutim, žene se i dalje suočavaju sa preprekama u pristupu finansiranju, tržištima i poslovnim mrežama. Zato je potrebno stvoriti uslove da one ne samo pokreću preduzeća već i da ih razvijaju i šire. Ovo pitanje ima i lični značaj za mene. Početkom 2000. godine bila sam deo radne grupe za integraciju žena u ekonomiju. Od tada je moje uverenje ostalo isto. Rodna ravnopravnost dobija smisao kada se pretvori u konkretne mogućnosti za žene“, rekla je Široka Pulja.

Ona je naglasila da pristup kreditima ostaje jedan od glavnih izazova i zato bi banke i finansijske institucije trebalo bi da razmotre fleksibilnije kriterijume za kreditiranje.

„Preduzeće treba vrednovati i na osnovu ideje, plana i njegovog potencijala, a ne samo na osnovu imovine koju može da ponudi kao garanciju“, rekla je Široka Pulja.

Šef Kancelarije Evropske unije na Kosovu Dirk Šibel ocenio je doprinos žena preduzetnica ekonomskom razvoju zemalja Zapadnog Balkana, ističući da regionalna saradnja može da stvori nove mogućnosti za preduzeća koja vode žene.

„Talentovane i ambiciozne žene na Zapadnom Balkanu grade preduzeća, otvaraju radna mesta, donose inovacije i doprinose ekonomskom razvoju.Ipak, mnoge žene preduzetnice i dalje se suočavaju sa poteškoćama u pristupu finansijama, poslovnim mrežama i tržištima, kao i u mogućnostima da učestvuju u procesima donošenja odluka. Ovi izazovi posebno su izraženi u manjim ekonomijama, gde rast preduzeća često zavisi od mogućnosti da dođu do klijenata i partnera izvan domaćeg tržišta“, ocenio je on.

Šibel smatra da regionalna saradnja pruža mogućnost da se takvo stanje promeni stvaranjem boljih i održivijih uslova.

„Zemlje Zapadnog Balkana rade na smanjenju trgovinskih barijera i stvaranju integrisanijih regionalnih tržišta.To bi trebalo da se pretvori u konkretne koristi za preduzeća koja vode žene: lakši pristup susednim tržištima, nove klijente i snažnija poslovna partnerstva“, zaključio je Šibel.