Više od 1.100 smrti godišnje na Kosovu povezano sa zagađenjem vazduha

Uprkos poboljšanjima, kvalitet vazduha na Kosovu i dalje izaziva zabrinutost, posebno kada se uporedi sa smernicama Svetske zdravstvene organizacije iz 2021. godine, iako trenutni trendovi pokazuju približavanje ciljevima Evropske unije za kvalitet vazduha do 2030. godine.

Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Kosova, kvalitet vazduha ostaje zabrinjavajući, naročito tokom zimskih meseci kada značajno rastu koncentracije opasnih čestica PM10 i PM2.5, piše Indeks onlajn. 

Podaci IJZK, prikupljeni sa 12 automatskih stanica za monitoring, pokazuju da se gradovi kao što su Priština, Glogovac, Mitrovica, Elez Han, Obilić i Gnjilane redovno suočavaju sa prekoračenjem dozvoljenih vrednosti za glavne zagađivače vazduha.

Tokom perioda zimskog smoga, nivo PM10 dostizao je do 198 µg/m³ u 2022. i 149,5 µg/m³ u 2023. godini, dok su čestice PM2.5 dosezale do 165 µg/m³ u januaru 2025. godine.

Ova situacija ima direktne posledice po zdravlje građana. Institut ističe da se tokom hladnih meseci značajno povećava broj poseta i prijema u bolnice zbog bolesti srca i disajnih organa.

Istraživanje Svetske zdravstvene organizacije utvrdilo je da je u Prištini 6 od svakih 1.000 smrti povezano sa zagađenjem vazduha. Procena uticaja na zdravlje pokazuje da oko 1.150 smrtnih slučajeva godišnje na Kosovu može biti pripisano trenutnim nivoima PM2.5 čestica, što čini oko 12,1% ukupne smrtnosti u zemlji.

„Rezultati pokazuju da je 1.150 smrtnih slučajeva godišnje povezano sa trenutnim nivoom PM2.5 na Kosovu, što predstavlja 12,1% ukupne smrtnosti od svih uzroka“, navodi se u izveštaju.

Ukupna procenjena teret bolesti pripisanih izlaganju PM2.5 česticama iznosi 276 smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati ovom faktoru.

Najveća stopa smrtnosti po specifičnim uzrocima povezana sa zagađenjem vazduha procenjena je za ishemijsku bolest srca i moždani udar, dok su stope za rak pluća i hroničnu opstruktivnu bolest pluća niže.